Jugom 55 do Kazahstana: Avantura dvojice prijatelja od 40 dana - kako su Nikola i majstor Bobi stigli na Mongol reli
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kupili su Yugo 55, prijavili se na reli gotovo u poslednjem trenutku i za samo mesec dana krenuli na put dug hiljadama kilometara. Nikola Vujović i Slobodan Adamović, poznatiji kao majstor Bobi, stigli su svojim „Milisavom“ do Kazahstana, a usput se suočili sa pustinjskim peskom, planinskim putevima na više od 4.000 metara nadmorske visine i automobilom zaglavljenim u blatu nekadašnjeg Aralskog mora. Ipak, najveći utisak nisu ostavili ni kilometri ni prepreke, već ljudi koje su upoznali i sloboda koju su pronašli daleko od svakodnevice.
Njihova avantura počela je gotovo slučajno, tokom odmora u rodnom Kladovu. Dvojica prijatelja iz detinjstva razgovarala su o Mongol reliju, humanitarnoj trci koja učesnike vodi kroz različite zemlje, bez unapred određene rute i sa automobilima koji moraju da ispune posebne uslove.
Odluka je pala na Jugo 55. Problem je bio samo jedan – automobil još nisu imali, a prijave za reli već su bile zatvorene.
„Ja sam malo guglao i gledao šta je to u pitanju, a onda sam našao dve moguće rute. Poslao sam mu, a on me pitao: 'Kakve dve rute, o čemu pričaš?' Sutradan me zove i kaže da je poslao mejl organizatorima. Oni su mu odgovorili: Izvolite tajni link, možete da se prijavite ako hoćete'“, ispričao je Vujović u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Euronews Srbija
Organizatori su im izašli u susret kada su čuli da žele da krenu upravo Jugom. Preostalo je da pronađu automobil i pripreme se za put, za šta su imali svega mesec dana.
Vujović je automobil pronašao na Karaburmi, dok je Adamović bio zadužen za tehničku stranu. Jugo je kupljen gotovo bez detaljnog pregleda, a od ozbiljnijih priprema stigli su da poprave letvu volana.
„Nismo imali puno vremena. Promenili smo letvu volana jer smo videli da volan ide malo teže. Ništa drugo nismo stigli da proverimo. Tako smo ga kupili i krenuli“, rekao je Adamović.
Srećom, motor i menjač izdržali su put. Bilo je manjih problema, poput brisača koji je otpao usred pljuska u Turskoj, sijalice i osigurača koji su se topili na temperaturama višim od 45 stepeni u Kazahstanu, ali je Jugo uglavnom opravdao njihovo poverenje.
Prva noć u automobilu, a onda Istanbul
Put su započeli iz Kladova, uz ispraćaj prijatelja, a zatim su se preko Beograda uputili ka Pragu, gde je bio zvanični start relija. U žurbi su, međutim, zaboravili šator u Beogradu, pa su prvu noć u Pragu proveli spavajući u automobilu.
„Zabavno je sa 1,90 metara spavati na suvozačkom sedištu Juga“, našalio se Vujović.
Mongol reli nije klasična trka u kojoj je cilj da se stigne prvi. Učesnici sami biraju put, a važan deo avanture čine neplanirani susreti i iskustva usput. Od oko 150 automobila koji su krenuli, do cilja u Oskemenu, na severoistoku Kazahstana, stiglo je između 40 i 50 ekipa.
Posle evropskih zemalja, prava avantura počela je u Turskoj. Istanbul je za njih bio poseban izazov zbog saobraćaja, strmih ulica i ručne kočnice koja nije radila najbolje. Ipak, najzahtevniji deo puta čekao ih je mnogo dalje – na Pamirskom putu, u planinskom području Centralne Azije.
Taj put, poznat kao Pamir Highway, nije autoput u uobičajenom smislu. Veliki deo trase nema asfalt, a put se penje do oko 4.650 metara nadmorske visine.
„Jugo je tamo išao sporo, kao kozica. Dovoljno je visok za tako loše puteve, što mu je prednost, ali na nekim velikim usponima morali smo da izađemo i guramo ga jer nije mogao da savlada nagib u prvoj brzini“, ispričao je Vujović.
Na pojedinim deonicama prelazili su svega pet do deset kilometara za sat vremena.
Dva dana u pustinji i Jugo zaglavljen na dnu Aralskog mora
Jedna od priča koju će najduže pamtiti dogodila se na putu ka Aralskom moru, čija se površina decenijama smanjuje. Umesto da izaberu dužu i sigurniju rutu, odlučili su da pokušaju prečicom kroz pustinju, iako su im navigacije pokazivale da taj put nije pogodan za njihov automobil.
Nekoliko dana vozili su kroz pesak i prašinu, bez interneta, telefonskog signala i GPS-a.
„Dva-tri dana smo se gubili po toj pustinji. Nismo imali pojma gde idemo, nije bilo nikoga. Samo dimni signali“, prisetio se Vujović.
Kada su konačno stigli do Aralskog mora, odnosno njegovog nekadašnjeg dna, odlučili su da kampuju. Ali tu ih je sačekao novi problem: Jugo je završio zaglavljen u blatu.
Pokušaj izvlačenja dizalicom nije uspeo, jer je i ona počela da tone. Onda su odlučili da isprazne automobil i pokušaju da ga izvuku rukama. Posle mnogo napora, uspeli su da ga pomere.
Euronews Srbija
Usledilo je slavlje, ali ne zadugo.
„Krenuo sam da guram, on je nagazio papučicu i blato je počelo da leti na sve strane. Bio sam presrećan što smo uspeli. A onda je on izašao iz auta i rekao: 'Pa slušaj, jesi jak.' Ja mu kažem: 'Dobro, izgurali smo ga.' A on će: 'Ma ne, nisi morao toliko jako da guraš.' Nismo spustili ručnu“, ispričao je Vujović kroz smeh.
Za kaznu, Adamović je morao da pripremi sač usred pustinje. Glineni sač kupili su u Turskoj, a hranu su uglavnom nosili sa sobom, oslanjajući se na konzerve i zalihe koje su mogli da ponesu.
Te večeri, daleko od civilizacije, sami su pripremili obrok i uživali u nečemu što je danas sve ređe – nebu bez svetlosnog zagađenja.
„Dugo nisam video tako čisto nebo. Zvezde su bile tu, Mesec, Mlečni put. To veče je bilo puno slobode od svetlosnog zagađenja“, rekao je Vujović.
Bez svađa, uprkos svim izazovima
Putovanje je trajalo oko 40 dana, a dvojica prijatelja kažu da se tokom čitave avanture nijednom nisu posvađali niti povisili glas jedan na drugog. Različiti po karakteru, pokazalo se da imaju sličan način razmišljanja kada stvari krenu neplaniranim tokom.
„Svaki problem smo rešavali tako što kažemo: 'Čekaj, ako se nerviramo, nema ništa od toga.' Nismo imali problema sa motorom ni menjačem, a ostale sitnice smo rešavali usput“, rekao je Adamović.
Na putu su upoznali i druge učesnike relija, među njima dvojicu Slovenaca koji su na kraju svoj automobil donirali nekome u Kazahstanu. Takvi susreti, kažu, bili su jednako važni kao i sam dolazak na cilj.
Euronews Srbija
Reli je imao i humanitarnu svrhu: učesnici su prikupljali novac za organizaciju Cool Earth, koja radi na zaštiti tropskih šuma, uz mogućnost da pomognu i lokalnim zajednicama.
Za Vujovića i Adamovića, ipak, najvažniji razlog za odlazak bio je jednostavan – želeli su da se odmaknu od posla i svakodnevice i iskuse nešto potpuno drugačije.
Na kraju su se vratili sa pričama o pustinjama, planinama, nepoznatim ljudima i automobilu koji je, uprkos skromnim pripremama, izdržao put.
Njihov savet svima koji razmišljaju o sličnoj avanturi jeste da putuju i ne dozvole da ih strah od nepoznatog zaustavi.
„Nemojte da slušate internet. Internet će toliko da vas zaplaši da nećete nigde da putujete. Posebno ako pitate veštačku inteligenciju“, poručio je Vujović.
Jer, kako su njih dvojica pokazala, ponekad su za veliku avanturu dovoljni stari Jugo, dobar prijatelj i spremnost da se nepredviđene situacije pretvore u priče koje ćete prepričavati celog života.
Više o avanturi Vujovića i Adamovića pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)