Fokus

Ko je ko u talibanskoj vladi: Od zatvorenika iz Gvantanama do "krvnika iz Kabula"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, News18, Geo TV

28/08/2021

-

12:48

Ko je ko u talibanskoj vladi: Od zatvorenika iz Gvantanama do "krvnika iz Kabula"
Ko je ko u talibanskoj vladi: Od zatvorenika iz Gvantanama do "krvnika iz Kabula" - Copyright Profimedia, AP, EPA

veličina teksta

Aa Aa

Dok evakuacije ljudi iz Avganistana i dalje traju, talibani, koji su preuzeli vlast nad ovom zemljom, imenovali su čelne ljude koji će obrazovati vladu pod talibanskim režimom, u državi koju oni sada zovi Islamski Emirat Avganistana. 

Ova vlada koju su talibani uspostaviti zove se, zapravo, Savet za upravljanje Avganistanom, i sastojaće se od 12 članova.

Većina ljudi koji se nalaze na ovom spisku bila je na nekoj funkciji i u prethodnom Islamskom Emiratu Avganistana, kada su talibani do 2001. bili na vlasti.

Za neke od imenovanih zvaničnika, poput Nadžibulaha koji je imenovan za šefa obaveštajne službe, ili Sakabulaha, koji je imenovan za šefa obrazovanja, gotovo da uopšte nema informacija u javnosti.

Sa druge strane, neki su mnogo poznatiji, upravo zbog svog ranijeg "angažmana". 

Gulbudin Hekmatijar - vođa Islamske stranke

Hekmatijar je nekadašnji avganistanski ratni vođa, koji je bio jedan od čelnih ljudi borbe protiv sovjetske vojske.

Raspolagao je jednom od najmoćnijih mudžahedinskih frakcija, ali se, pred kraj rata sa Sovjetima, više bavio borbom protiv suparničkih mudžahedinskih grupa.

Smatra se za jednog od najodgovornijih za bombaške napade u Kabulu 1990-ih godina, kada je poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi. Od tada je poznat i kao "krvnik iz Kabula".

Abdul Kvajum Zakir - ministar odbrane

Zakir se pridružio talibanskom pokretu 1997. godine, a 2001. se, nakon rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, predao američkoj vojsci u gradu Mazar-i-Šarif, u Avganistanu.

Bio je zatvoren u Gvantanamu, odakle je prebačen u avganistanski zatvor 2007. godine.

Nepunih godinu dana kasnije, u maju 2008, Zakir je pušten iz zatvora, verovatno jer su plemenske starešine izvršile pritisak na avganistansku vladu.

U martu 2009. godine, avganistansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Zakir postao vođa talibana, a britanski zvaničnici su smatrali da on stoji iza napada na američke i britanske trupe na jugu zemlje.

Tanjug AP/Rahmat Gul

 

List "Vol strit džurnal" pisao je 2014. godine da Zakir više neće biti vojni vođa talibana, i da je odustao od te pozicije "zbog lošeg zdravlja".

Nakon smrti osnivača talibanskog pokreta, Mohamada Omara 2015. godine, Zakir je želeo da na mesto vođe talibana dođe Mohamad Jakub, Omarov najstariji sin, a ne Aktar Mansur koji je proglašen za vrhovnog vođu.

Kada je 2020. godine Jakub preuzeo funkciju vođe talibana, Zakir je proglašen za njegovog zamenika.

Gul Aga Išakzaj - ministar finansija

On je prijatelj iz detinjstva osnivača talibanskog pokreta Mohamada Omara.

Dok je Omar bio živ, Išakzaj mu je bio jedan od najbližih saradnika, i čak je živeo u predsedničkoj palati s njim tokom prethodnog talbanskog režima.

Njegova uloga u okviru talibanske grupe jeste sakupljanje poreza i organizovanje finansija neophodnih za samoubilačke napade talibana i njihovih porodica.

Brojne međunarodne organizacije, uključujući i Ujedinjene nacije i Evropsku uniju, označile su ga kao finansijera terorizma.

Ibrahim Sadr - ministar unutrašnjih poslova

Ibrahim Sadr član je talibanskog pokreta od 1994. godine, a pre toga učestvovao je u borbama mudžahedina sa sovjetskim trupama.

Kada su Sovjeti napuštali Avganistan, njegova uloga je bila da nadzire preuzimanje njihovih aviona i helikoptera.

Posle napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine, Sadr se povukao u Pakistan, i upravo tada je počeo njegov meteorski uspon u hijerarhiji talibana.

Bio je uticajni talibanski komandant, da bi 2014. godine bio imenovan za jednog od ratnih vođa ove organizacije.

Najveće zasluge mu talibanski saborci daju za to što je pretvorio labavo organizovane talibane u pravu gerilsku vojsku, sposobnu da izvede napade i na velike gradove.

Abdul Baki - ministar visokog obrazovanja

Baki je poznat kao blizak saradnik Džalaludina Hakanija, vođe terorističke organizacije "Hakani mreža".

Ne zna se tačno kada se pridružio talibanima, ali već 1995. godine učestvovao je sa njima u borbama. 

U prethodnom režimu talibana, Baki je bio zamenik ministra za informaciju i kulturu, kao i guverner provincija Kost i Paktika.

Mula Širin - guverner Kabula

Mula Širin Akund dolazi iz provincije Kandahar, i služiće kao guverner Kabula. Njegova lojalnost talibanima dokazana je kroz lojalnost Mulahu Omaru, koji je bio zadužen za bezbednost u prethodnom talibanskom režimu.

Veruje se da Širin predstavlja manje ekstremnu struju unutar talibanskog pokreta, zbog čega je i bio uključen u mirovne pregovore nekoliko puta ranije.

Tanjug AP/Rahmat Gul

Talibani u Kabulu

Hamdula Nomani - gradonačelnik Kabula

Pretpostavlja se da je Nomani rođen negde oko 1968. godine, a za vreme prethodnog talibanskog režima bio je ministar za visoko obrazovanje.

Obavljao je kasnije istu funkciju kao i sada, odnosno bio je i gradonačelnik Kabula.

Na sajtu Ujedinjenih nacija, stoji i da je Nomani bio član Vrhovnog talibanskog saveta za vreme prethodnog režima.

Hadži Mohamad Idris - guverner Centralne banke Avganistana

Imenovan je na ovu poziciju kako bi uveo red u ekonomiju zemlje, koja je u potpunom kolapsu nakon što su talibani preuzeli vlast, piše portal "News18".

Jedan od talibanskih zvaničnika rekao je da Idris ima veliko iskustvo jer je radio na rešavanju finansijskih problema dok je Aktar Mansur bio vođa talibana.

Iako se gotovo nikada ne eksponira u javnosti, pretpostavlja se da ima jednu od ključnih uloga kada su pronalaženje i raspoređivanje novca za akcije talibana u pitanju.

Najavljivani i Karzai i Abdulah, sad su u kućnom pritvoru

Osim devet talibanskih lidera, bilo je najavljeno da će se Savetu za upravljanje Avganistanom pridružiti još i bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai, šef Visokog državnog Saveta za nacionalno pomirenje Abdulah Abdulah i lider Islamske partije Gulbudin Hekmatijar.

Kako piše "Iran International", Abdulah i Karzai su se sastali i sa ambasadorom Irana u Kabulu, koji je podržao Karzaijevu ideju da bi talibani trebalo da naprave "inkluzivnu vladu".

Do krajnjeg dogovora između talibani i bivših čelnika Avganistana, međutim, nije došlo.

Talibani su, umesto toga, oduzeli obezbeđenje Karzaiju i Abdulahu, koji se trenutno nalaze u kućnom pritvoru Kabulu, prenosi CNN.

Hamid Karzai - bivši predsednik

Hamid Karzai, je bio prvi predsednik Avganistana nakon što su talibani izgubili vlast u toj zemlji - na čelu države bio je od 2004. do 2014. godine. Kada je došao na vlast, njegov prioritet bio je da spreči talibane da povrate vlast. 

Tanjug/Taliban via AP

 

Prvi mandat mu je istekao 2009. godine, a kandidovao se i na sledećim izborima, koji su prošli uz dosta kontroverzi. U prvom krugu je pobedio, ali je to osporeno zbog sumnje na krađu glasova. U drugom krugu izbora, njegov protivkandidat Abdulah Abdulah, a sada i sam član Saveta za upravljanje Avganistanom se naprasno povukao iz trke rekavši da je to "u najboljem interesu zemlje".

Karzai je 2010. godine počeo da oštro kritikuje američke vojne trupe u Avganistanu zbog "nepotrebnih civilnih žrtava", i od tada se njegov odnos sa SAD znatno pogoršao.

Kada mu je istekao i drugi mandat, na mestu predsednika ga je nasledio sada odbegli Ašraf Gani.

Abdulah Abdulah - šef Saveta za nacionalno pomirenje

Abdulah Abdulah se 1985. godine priključio pokretu za borbu protiv sovjetske invazije u Avganistanu, a kasnije je postao i vođa pokreta otpora u dolini Panjšir.

Nakon pada komunističke vlade 1992. godine, bio je imenovan za portparola ministarstva odbrane.

AP/Carolyn Kaster

 

Bio je ministar spoljnih poslova u avganistanskoj vladi od 2001. do 2005. godine, a posebno je zanimljivo što je upravo on bio protivkandidat Karzaiju na predsedničkim izborima 2009, koji se naprasno povukao u drugom krugu izbora.

Plemenska rivalstva prete jedinstvu talibana

Postoji opasnost da se talibani, nakon što su osvojili vlast u Avganistanu, ipak podele u frakcije i time potencijalno ugroze svoje vladanje. Glavni razlog za to su podele na plemena i klanove, koje su isprepletane kroz burnu istoriju ovog područja.

Tri najveće etničke grupe u Avganistanu su Paštuni, Tadžici i Hazari. 

Tadžici, zajedno sa Uzbecima i Turkmenima nastanjuju sever zemlje. Ove tri etničke grupe bile su deo "Severne alijanse", koja se borila protiv talibana početkom 1990-ih.

Hazari uglavnom žive u centralnom delu Avganistana, a naročito ih ima u Bamjan provinciji, koja je poznata po dve velike statue Bude koje su talibani uništili.

Paštuni uglavnom žive u južnom delu zemlje, na području koje lokalno stanovništvo zove "Jagistan" (zemlja pobunjenika). Ovaj nadimak nisu dobili bez razloga - oni su na ovom području još pre nego što je islam stigao u Avganistan. 

Njihovo odbijanje da se povinuju bilo kojoj vlasti, rezultira upravo time što iz redova Paštuna dolazi najveći broj talibana. 

Ipak, Paštuni su veća etnička grupa, u okviru koje se nalaze mnoga plemena - i upravo plemenski rivaliteti mogli bi da budu ključni za to da li će talibani ostati jedinstveni, ili će se podeliti u različite frakcije.

Najveće suparništvo primetno je između dva paštunska klana, koji se zovu Durani i Gilzai. 

Klan Durani je u prošlosti važio za klan iz kog dolaze "gospodari", dok iz klana Gilzai uglavnom dolaze "siromašni ljudi".

Vođa i tri zamenika

Vrhovni vođa talibana, Hibatulah Akundžada, ima tri zamenika.

Prvi, Mula Gani Baradar, potiče iz plemena Durani. 

Drugi, je Mula Jakub, koji je ujedno i sin prethodnog talibanskog vođe. On kontroliše južne pokrajine Avganistana i pripada klanu Gilzai, mada ima jake veze i sa Durani klanom.

Treći zamenik Akundžade je Siradžudin Hakani, koji dolazi iz plemena Gilzai i zadužen je za kontrolu istočnih pokrajina. Hakani mreža kojom komanduje, drži pod kontrolom i teritoriju na kojoj se nalazi Kabul. Navodno, među talibanima upravo on je najbolje povezan sa Al-Kaidom.

Zanimljivo je i da je Hamid Karzai, nekadašnji predsednik zemlje koji se nekada borio protiv talibana a sada ušao u vladu sa njima, iz paštunskog klana Durani.

Kroz istoriju, pripadnost plemenima bila je veoma fleksibilna stvar - ukoliko talibanske vođe ne nauče da sarađuju, doći će u opasnost da se, kao i nakon što su proterali sovjetske snage, više bave međusobnim sukobima nego vladanjem zemljom.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet