Irska preuzima kormilo EU: Proširenje u fokusu, može li Srbija da napravi iskorak?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Irska danas, 1. jula, preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije. Na toj poziciji naslediće Kipar, a poziciju koja se rotira između država članica na svakih šest meseci predaće u januaru Litvaniji. Ovo je osmi put da Irska predsedava Savetom, a njeni prioriteti biće usmereni na tri ključne oblasti - konkurentnost, evropske vrednosti i bezbednost.
Jedan od glavnih zadataka Dablina biće da postigne dogovor među 27 država članica EU o narednom višegodišnjem budžetu Unije za period od 2028. do 2034. godine, piše The Brussels Times.
Kipar je već predstavio početni nacrt budžeta, ali države članice i dalje čvrsto zastupaju svoje pojedinačne prioritete, što izaziva podele. Irska planira da u oktobru predstavi revidirani predlog, s ciljem da se dogovor finalizuje do kraja godine.
Pitanje proširenja
Ipak, jedno od pitanja koje bi moglo da bude pod najjačim svetlima reflektora jeste proširenje Evropske unije. Narednih šest meseci mogli bi da budu veoma značajni za proširenje iz više razloga.
Crna Gora bi tokom irskog predsedavanja mogla da završi pristupne pregovore, čime bi se našla na putu da do 2028. godine postane 28. članica Evropske unije. Očekuje se i nastavak napretka Ukrajine, Moldavije i Albanije u procesu pristupanja, a moguće je da će biti pomaka i kada je reč o Islandu i Srbiji, piše Radio Slobodna Evropa.
Posebnu pažnju privlači i činjenica da upravo Irska preuzima predsedavanje. Naime, Dablin je predsedavao Savetom EU 2004. godine, kada je sprovedeno najveće proširenje u istoriji Unije, tokom kojeg je članstvo dobilo osam država centralne i istočne Evrope, kao i Kipar i Malta.
U razgovorima sa irskim diplomatama ističe se da se taj period u Irskoj i dalje pamti s velikim zadovoljstvom, dok brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani te zemlje u velikoj meri podržavaju dalje proširenje Evropske unije.
Povezane vesti
U Briselu se Irska smatra pouzdanim i nepristrasnim posrednikom u procesu proširenja – jednom od retkih država članica čija vlada nikada nije blokirala nijedan korak u procesu pristupanja i koja nema otvorena bilateralna pitanja ni sa jednom zemljom kandidatom.
Srbija spremna za iskorak?
Kako piše RSE, osim Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldacije, vredi obratiti pažnju i na još dve zemlje koje bi tokom narednih šest meseci mogle da ostvare napredak na evropskom putu. Jedna od njih je Srbija.
Pošto Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju u pristupnim pregovorima, i Beograd želi da ponovo pokrene svoj proces pridruživanja, koji praktično stoji u mestu od kraja 2021. godine.
U briselskim krugovima spekuliše se da bi Srbija već u julu mogla da otvori čitav klaster pregovaračkih poglavlja, pre svega u oblasti ekonomije i konkurentnosti, naročito zbog toga što Francuska snažno podržava takav potez.
profimedia
Međutim, pojedine države članice i dalje su uzdržane.
Baltičke zemlje i dalje izražavaju zabrinutost zbog toga što Srbija nije uskladila svoju politiku sa sankcijama EU protiv Rusije, iako njihov čvrst stav po tom pitanju više nije tako izražen kao ranije.
S druge strane, pojedine države, pre svega Holandija, ne žele da vide napredak Beograda u procesu pristupanja zbog ozbiljnih zamerki na stanje vladavine prava u Srbiji.
Povezane vesti
Ipak, u narednim mesecima vredi pratiti da li će doći do pomaka po ovom pitanju.
Kao druga zemlja na koju treba obratiti pažnju pominje se Island. Ostrvska država podnela je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji još 2009. godine, nakon što ju je pogodila finansijska kriza.
Istorijskom igrom slučaja, Island će krajem avgusta održati referendum o tome da li da obnovi pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Ukoliko građani glasaju za nastavak pregovora – a ankete ukazuju da je takav ishod moguć, iako je razlika tesna – Irska će ponovo predsedavati Savetom EU u trenutku kada se taj proces bude nastavljao.
Povezane vesti
Koliko će koštati irsko predsedavanje?
Irska će za predsedavanje Savetom Evropske unije izdvojiti više od tri puta više sredstava nego Kipar i Danska, a procenjeni troškovi vođenja rada Saveta u periodu od 1. jula do 31. decembra iznose gotovo 300 miliona evra, piše Politico.
Od ukupno planiranog budžeta od 293 miliona evra, koji je pripremilo irsko Ministarstvo javne potrošnje, gotovo polovina – 125 miliona evra – namenjena je policiji i bezbednosti. Irska, koja je vojno neutralna država i dugo je važila za jednu od najslabije zaštićenih zemalja u Evropi, ubrzano jača svoje bezbednosne kapacitete uoči niza poseta visokih stranih zvaničnika.
Poređenja radi, Kipar, koji je do danas predsedavao Savetom EU, procenjuje da će troškovi njegovog predsedavanja iznositi oko 95 miliona evra, dok je Danska, koja je predsedavala pre Kipra, potrošila približno 80 miliona evra.
Samit Evropske političke zajednice, koji će biti održan u novembru, biće najveći međunarodni skup te vrste ikada organizovan u Irskoj i okupiće lidere 47 evropskih država. Kipar tokom svog predsedavanja nije bio domaćin sastanka Evropske političke zajednice.
Komentari (0)