Američki faktor u krizi u BiH: Mogu li diplomate iz Vašingtona da spuste "političku temperaturu"

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

12/11/2021

07:14

Američki faktor u krizi u BiH: Mogu li diplomate iz Vašingtona da spuste "političku temperaturu" - Copyright Tanjug/ AP Photo

veličina teksta

Aa Aa

Bosna i Hercegovina nalazi se, kako su ocenili tamošnji političari, u najvećoj krizi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Iako se od početka očekivala veća uloga Amerike, čini se da se sada interesovanja Vašingtona uvećavaju.

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar boravio je u BiH tri dana. Na odvojenim sastancima razgovarao je sa svom trojicom članovima Predsedništva BiH, ali i sa nizom drugih političara. Posle sastanaka rešenje za institucionalnu krizu nije postignuto, ali je američki diplomata kao zajedničku poruku istakao ono što nije rešenje - a to je rat.

Izgleda da je Vašington spreman da uloži još veće napore kada je reč o BiH, jer je najavljeno da 15. novembra stiže još jedan zvaničnik – Derk Kolet, viši politički savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Posete političara iz Vašingtona stižu posle sednice Saveta bzebednosti UN koja je izazvala veliku pažnju. Uoči sednice je visoki predstavnik Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje, napisao izveštaj u kojem je naveo da je zemlja u direktnoj opasnosti od raspada i da postoji "veoma realna" mogućnost povratka sukoba. Međutim, Šmit se nije obratio pred SB UN, a OHR nije ni pomenut u konačnoj verziji rezolucije koja je usvojena što su mnogi analitičari ocenili kao pobedu Rusije.

Posete diplomata kao znak aktivnije uloge

Uloga SAD u krizi u BiH pitanje je koje se poteže još od kada je Milorad Dodik izneo svoje primedbe američkom ambasadoru u BiH Eriku Nelsonu ističući da je "nemoguće da SAD, koje su napisale Dejtonski sporazum sada isti ruše".

Upravo je različito tumačenje Dejtonskog sporazuma jedan od najvećih problema, što se može videti iz izjave Gabrijela Eskobara da su SAD partner u sporazumu i da ne prihvataju nastojanja da se neko povlači iz centralnih institucija da bi se stvorila njihova disfunkcionalnost i da bi se išlo ka odvajanju bilo kog entiteta.

Najavio je i sankcije protiv pojedinaca i kompanija koje ih podržavaju, ali je ipak naglasio da neće biti sankcija protiv Republike Srpske, "jer su ljudi u ovom regionu dovoljno propatili".

Zbog toga šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić nije siguran da je "Eskobar shvatio šta je u šuštini najveći problem".

"Ne mislim da je gospodin Eskobar shvatio šta je u suštini najveći problem, već se bavio nekim stvarima na periferiji trenutne krize. Nema fokus na osnovno pitanje i nije se izjašnjavao o tom pitanju", rekao je Kesić za Tanjug.

"SAD uvidele važnost angažovanja"

Analitičari, međutim, smatraju da je važno što su se Sjedinjene Američke Države angažovale po pitanju rešavanja krize u Bosni i Hercegovini, jer su do sada imale druge spoljnopolitičke prioritete. Politikolog i novinar Cvjetin Milivojević ističe da su se u dešavanja u BiH do sada mešale Rusija, Turska i Evropska unija. Napominje da je važno za budućnost BiH da se SAD uključe kao posrednici, jer su oni konstruktori Dejtonskog sporazuma.

"Sjedinjene Države su postale svesne, bar ova nova administracija, da dok su se one bavile nekim drugim spoljnopolitičkim prioritetima, intervencionizmom na Bliskom Istoku, na severu Afrike, u BiH su se stacionirali drugi interesi", rekao je Milivojević za Euronews Srbija.

Kada je reč o poseti Eskobara, Milivojević navodi da je dobro da i on potvrdio da rata u Bosni i Hercegovini neće biti ističući da niko od lidera u BiH nije pozivao na ratne sukobe.

U sličnom maniru govori i politikolog Nenad Kecmanović koji je rekao da su SAD uvidele da dosadašnji angažman u BiH nije imao učinka, kao i da očigledno postoji potreba da još zvaničnika poseti Sarajevo.

"U BiH su već angažovana dva specijalna predstavnika Bele kuće. Slanjem na teren još jednog čoveka, sada iz Stejt departmenta, SAD pokazuju i da nisu zadovoljne onim što su postigli Eskobar i Palmer, i koliko im je važno da to postignu. Teško je predvideti sa kakvim instrukcijama će se pojaviti Derek Kolet s obzirom na to da mu je manevarski prostor veoma sužen", kazao je Kecmanović za Euronews Srbija.

Dva ključna problema za rešavanje

Kecmanović ističe da se u Bosni i Hercegovini rešavaju dva ključna pitanja.

"Preciznije rečeno u entitetima se trenutno rešavaju dva važna pitanja. U Federaciji BiH je to otklanjanje zakonske anomalije da Bošnjaci biraju Hrvata u Predsedništvu BiH. U Republici Srpskoj je to vraćanje entitetskih nadležnosti u skladu sa Ustavom BiH odnosno sa izvornim Dejtonom", naveo je Kecmanović.

On je dodao da su "temperaturu podigla do usijanja dva visoka predstavnika – Incko kome je mandat prestao i Šmit koji ga nije ni dobio: "Sa svojim katastrofalnim potezima pokazali su da je OHR pregazilo vreme".

"Izetbegović sluti da će konstituisanjem druge izborne jednice, Hrvati u sledećem koraku tražiti treći entitet, a da će Srpska sa pripadajućim nadležnostima u sledećem koraku ići na secesiju od BiH. Jedino mu odgovara aktuelna dominacija u Federaciji i dalje razvlašćivanje Srpske", naveo je Kecmanović.

Novinar Cvjetin Milivojević ističe da je važno razjasniti da je ono što Dodik traži, kada su u pitanju nadležnosti entiteta i naroda, zapravo ono što je propisano Dejtonskim sporazumom.

"Naime, više od 150 nadležnosti je sa entiteta preneto na centralne organe vlasti, naredbom Visokih predstavnika, koje su tadašnja rukovodstva sva tri naroda morala da prihvate bez pogovora. Dodik sada zahteva ono što je sadržina Dejtonskog sporazuma, i on ne bi bio tako napravljen da nije bio mera kompromisa", kazao je Milivojević.

Kako je rekao, predstavnici hrvatske manjine sa razlogom se bune što na prošlim parlamentarnim izborima u BiH i izborima za članove Predsedništva BiH Hrvati nisu dobili predstavnika, kojeg su oni birali.

"Nemaju mogućnost da preko Doma naroda u entitetu Federacije BiH zaštite svoj nacionalni interes zato što ih preglasavaju Bošnjaci, oni su i izabrali gospodina Komšića da predstavlja Hrvate. Ta izborna reforma traje već 15 godina i sada je stvar kulminirala jer su sledeće godine izbori i Hrvati su zapretili da neće učestovati na izborima na kojima neko drugi bira njihove predstavnike", naveo je Cvjetin Milivojević za Euronews Srbija.