Evropa

"Spori voz koji tiho puzi do stanice": Odluka Vildersa put ka desnoj vladi u Holandiji, ali se na formiranje još čeka

Komentari

Autor: Predrag Mijanović

15/03/2024

-

14:02

"Spori voz koji tiho puzi do stanice": Odluka Vildersa put ka desnoj vladi u Holandiji, ali se na formiranje još čeka
Gert Vilders - Copyright Tanjug/AP/Mike Corder

veličina teksta

Aa Aa

"Ljubav ka mojoj zemlji i biračima je velika i važnija od moje pozicije", napisao je danas na društvenoj mreži X (Iks) Gert Vilders, lider PVV (Partija slobode), koja je pobedila na parlamentarnim izborima u Holandiji prošle jeseni, a u vezi sa pregovorima o koalicionoj vladi u Holandiji i izboru novog premijera Holandije.

Komentarišući pregovore o vladi, Vilders je dodao da je on mogao da postane premijer samo u slučaju da su sve partije koalicije dale svoju podršku njemu kao kandidatu. "To nije bio slučaj", zaključio je Vilders.

Pregovore o novoj Vladi Holandije Vilders kao lider PVV vodi sa strankom premijera Rutea VVD, koju sada vodi Dilan Ješilgez, BBB (Poljoprivredno-građanski pokret) Karoline van der Plas i NSC (Novi društveni dogovor) Pitera Omciga. Koaliciju Vilders vidi kao koaliciju suverenističkih snaga, koje će pitanja suvereniteta i integriteta Holandije, kao i zaštitu granica i zemlje od imigracija, postaviti na prvo mesto. U poslednjem delu današnje objave na mreži X (Iks) Vilders upravo podseća na ovaj svoj cilj.

"Voleo bih kabinet desnice. Manje azila i manje imigracija. Holanđani na prvom mestu", napisao je Vilders.

Sem ove četiri partije, na izborima prošle jeseni, u Parlamentu je svoje predstavnike dobilo još 11 izbornih listi, od kojih je najzanimljiva lista Zelenih i Radničke partije (GL/PvdA) koja je druga po snazi sa 25 poslaničkih mesta u odnosu na 37 mesta Vildersovog PVV-a. Bez obzira na snagu Zeleno-levih apsolutno je isključena mogućnost formiranja Vlade koalicijom između Vildersove PVV i Zeleno-levih. Stoga se čini da je Vilders odabrao svoje buduće partnere, s tim da su moguće manje promene u pogledu manjih partnera u vlasti.

S obzirom na to da holandski parlament ima 150 mesta, te da je za većinu potrebno najmanje 76 poslanika, četiri liste koje optiraju za učešće u vlasti zajedno imaju najmanje 88 mesta, što čini komfornu većinu.

Istorija govori da je formiranje Vlade Holandije mukotrpan proces

"Ovo neće biti brzi voz za normalan većinski kabinet, već spori voz koji tiho puzi od stanice do stanice", rekao je politički analitičar Fons Lambi za holandski RTL nieuws.

Značajno je napomenuti da je poslednji kabinet Marka Rutea formiran tek nakon 10 meseci pregovora, što je definitivno najduži period koji je Holandija bila bez legitimne vlade predstavnika izabranih na izborima. Tada su snage partnera u vlasti bile nešto drugačije raspoređene, uz vođstvo Ruteovog VVD, učešće socijal-liberala iz D66 i demohrišćana iz CDA i CU. Rute je tada isključio bilo kakvu mogućnost pregovora sa Vildersom i njegovom PVV, smatrajući Vildersa ultra desničarem.

AP/Patrick Post

 

Nova liderka VVD Dilan Ješilgez je pokazala nešto veću širinu u pregovorima, te je pristala na poziv Vildersa da pregovara o koalicionoj Vladi.

O novoj Vladi se pregovara tri i po meseca, a današnja objava Vildersa se smatra njegovim odustankom od zahteva da upravo on bude premijer, bez obzira na demokratski karakter takvog ishoda pregovora, s obzirom na to da je njegova PVV bez sumnje apsolutni pobednik izbora.

Upravo posmatrajući ovakav potez Vildersa, kao i njegovu izjavu da mu njegova lična pozicija nije važna koliko mu je bitna odgovornost ka biračima, pokazuje određeni konstruktivni pristup Vildersa pregovorima o postizbornoj koaliciji. Potrebno je napomenuti i to da su i ostala tri lidera strana u pregovorima ranije izjavili da su spremni da nastave sa pregovorima ako niko od lidera ne bude razmatran kao kandidat za premijera, kako je saopštio holandski NOS, a preneo BBC.

Omcigov "vanparlamentarni kabinet" - labava koalicija ili čvrsta osnova za saradnju

Ubrzanje procesa pregovora nije izvesno bez obzira na Vildersov konstruktivan pristup, a pre svega zavisi od volje drugih učesnika u pregovorima. Teza koja je izneta na samom početku pregovora od strane Pitera Omciga iz NSC-a se zasniva na tome da pregovori treba da idu u smeru formiranja kabineta koji ne bi imao čvrst koalicioni sporazum, te bi kao "vanparlamentarni" imao mogućnost da u resorna ministarstva uvede nestranačke ličnosti. Kako piše holandski NOS, to je jedan od predloga koji su sve četiri liste uzele u razmatranje kao osnovu saradnje.

AP/Peter Dejong

 

Posmatrajući današnju odluku Vildersa, i deklarativne izjave drugih lidera nešto ranije, stiče se utisak da su vrlo verovatno mnogi budući članovi kabineta nestranačke ličnosti ili su sa politikom povezani na nešto drugačiji način nego što je to tradicionalno članstvo u političkim partijama, dok još uvek ne postoje predznaci ko bi mogao da postane premijer.

Pregovori zavise od izveštaja medijatora

Istorija holandskog parlamentarizma je takva da su pregovori o vladajućoj koaliciji uslovljeni izveštajima medijatora. U procesu pregovora izveštaje suverenu (sada se izveštaj podnosi Donjem domu Parlamenta) podnose izviđači i informatori, iskusni političari ili vanstranačke ličnosti koje vode proces pregovora. U moderno vreme skauti i informatori su pripadnici stranaka koje treba da čine buduću vladajuću koaliciju. Zadatak ovih ličnosti je da obaveste Parlament i suverena šta je dogovoreno od strane budućih koalicionih partnera.

Izveštaji izviđača, informatora i formatora su ključni

Izviđač

Dan nakon izbora se sastaju predstavnici izbornih lista koje su prešle cenzus, iako Skupština još uvek zvanično nije konstituisana. Budući poslanički klubovi zatim biraju šefove poslaničkih klubova, što je u većini slučajeva nosilac izborne liste. Dan kasnije budući šefovi poslaničkih klubova se sastaju kako bi razgovarali o imenovanju "izviđača". Običaj je da stranka pobednik izbora nominuje izviđača. Izviđač potom ima zadatak da se sastane sa svim šefovima poslaničkih klubova kako bi se utvrdilo koje stranke mogu započeti pregovore o formiranju Vlade. Po izboru za izviđača, ličnost koja je izabrana održava konferenciju za medije, što čini i nakon održanih razgovora sa liderima poslaničkih grupa. Izviđač ovom prilikom podnosi izveštaj koji sadrži preporuke za dalji proces pregovora.

Informator

Na osnovu izveštaja izviđača, Predstavnički dom zatim imenuje informatora koji istražuje opcije za novu vladu. Informator je često politički veteran, član Senata, Državnog saveta ili neka druga ličnost od integriteta. Informator obično ima neke veze, ili je član najveće stranke u Predstavničkom domu. Moguće je imenovati i više informatora, povezane sa drugim potencijalnim partnerima u vlasti. Informatoru se daje zadatak od strane Predstavničkog doma da u pregovorima traži postizanje koalicije stranaka sa koalicionim sporazumom i većinom u parlamentu. Informator ima pojedinačne sastanke sa liderima parlamentarnih stranaka i vodi pregovore između njih. Tokom ovih pregovora, stranke pokušavaju da pronađu kompromise o politikama buduće vlade i potpišu koalicioni sporazum.

Formator (Mandatar)

Ukoliko je pregovarački proces uspešno završen, informator savetuje Predstavničkom domu da imenuje formatora, tj. mandatara. Formator je obično lider najveće stranke u potencijalnoj koaliciji, i samim tim potencijalni premijer. Formator zaključuje razgovore među članovima potencijalne koalicije i fokusira se na bilo kakve nerešene stvari koje je ostavio informator. Kada se ovi problemi reše, formator dodeljuje resore Vlade i nominuje članove kabineta. Ukoliko je proces uspešno završen, formator je spreman da prihvati formalni kraljevski poziv da formira Vladu.

Izveštaj informatora Kima Putersa daje pozitivne signale

Juče tokom dana zvanični informator Kim Puters je održao konferenciju za medije na kojoj je predstavio rezultat svog rada. Navodeći da su pregovori sadržajni i da je održao sastanke sa svim liderima pojedinačno i grupno u prethodnom periodu.

Puters je izvestio javnost da je postignut dogovor o "programskoj Vladi", izveštava holandski NOS.

"PVV, VVD, NSC i BBB moraju da pregovaraju o "programskoj Vladi" u narednom periodu. Da bi to postigli, četiri stranke prvo moraju da zaključe kratak sporazum u načelu, koji sadrži glavne ciljeve i okvire politike buduće vlade. Nakon toga, tim ministara i državnih sekretara će morati da razradi kako će ovi ciljevi biti ostvareni u programu vlade", rekao je Puters, a prenosi NOS.

Profimedia

 

Puters je naveo i da nije moguće napraviti uobičajeni kabinet sa većinskom podrškom, kao ni kabinet sa manjinskom podrškom u Parlamentu.

Prema njemu, takva programska vlada je oblik vanparlamentarne vlade. Prema Putersu, bilo bi dobro da polovina konačnog tima čine ljudi sa političkim iskustvom, dok bi drugu polovinu činili ljudi van politike. To bi dovelo do poštovanja izbornih rezultata i može dovesti do većeg poverenja u društvu, a takođe će da promeni način komunikacije između Predstavničkog doma i vlade, navodi Putters u saopštenju.

U narednim danima se očekuju dalji koraci u procesu pregovora, a holandska, evropska i svetska javnost željno iščekuju ime mandatara koje bi moglo da uzdrma temelje politike na Starom kontinentu.

Komentari (0)

Evropa