"Granice rasta": Analitičarka revidirala predviđanje iz 1972. i za Euronews Srbija otkrila kada bi svet mogao da doživi "ekonomski kolaps"

Grupa naučnika sa prestižnog MIT univerziteta u SAD, 1972. godine objavila je knjigu "Granice rasta", u kojoj su predstavili rezultate svojih istraživanja o razvoju ekonomije i resursa. U ovom istraživanju, predviđa se da će, ukoliko se razvoj industrije nastavi istim putem kao do tada, oko 2050. godine doći do kolapsa. Vodeća analitičarka rizika za Severnu i Južnu Ameriku iz kompanije KMPG, Gaja Herington, odlučila je da proveri koliko je ovo istraživanje iz 1972. godine predvidelo današnje trendove. Za Euronews Srbija govorila je o rezultatima do kojih je došla.

Rimski klub je 1972. godine objavio istraživanje "Granice rasta", koje je sprovelo četvoro naučnika sa MIT univerziteta, u kojem je predstavljeno 12 scenarija (odnosno modela) budućeg industrijskog razvoja, kao i predviđene posledice za svaki od njih. 

Ovi modeli su pravljeni na osnovu deset različitih varijabli, kao što su razvoj industrije, proizvodnja hrane, zagađenje, ili rast stanovništva. Četiri modela su izazvala veliku pažnju javnosti:

• "Sve po starom" - Business as usual (BAU) -> Sve se nastavlja po trenutnim trendovima, predviđa se kolaps zbog nedostatka resursa
• "Sve po starom 2" - Business as usual 2 (BAU2) -> Sve se nastavlja po starom, predviđa se kolaps zbog zagađenja okoline (klimatskih promena)
•  "Obimna tehnologija" - Comprehensive technology (CT) -> Cene novih tehnologija dovode do pada, ali ne potpunog kolapsa
• "Stabilan svet" - Stabilized world (SW) -> Svetska populacija se stabilizuje, i to sa visokim životnim standardom

Šta znači "kolaps"?

Gaja Herington je proširila istraživanje "Granica rasta" koje je započela u sklopu svog master rada na Harvard univerzitetu. Htela je da vidi kakva je pozicija sveta danas, odnosno da li se čitava planeta kreće blizu nekom od ovih predviđanja.

Svoj rad je završila 2020. godine, i objavila u naučnom časopisu "Yale Journal of Industrial Ecology".

Utvrdila je da se trenutno stanje ljudske civilizacije gotovo u potpunosti podudara sa dva scenarija - "Sve po starom 2" (BAU2) i "Obimna tehnologija" (CT).

"U CT scenariju, čitavo ljudsko društvo trudi se da usmeri tehnološki napredak tako da smanji zagađenje i uspori trošenje resursa. Kod BAU2 scenarija, ovakva pretpostavka ne postoji, već se zasniva na istorijskom proseku (u industrijskom razvoju). Oba scenarija obuhvataju čitav svet, što znači da se u CT pretpostavlja jednaka raspodela tehnologije među svima, čak i onima koji ne mogu to sebi da priušte", objašnjava Herington za Euronews Srbija.

Još prvi put kada su objavljene, "Granice rasta" su izazvale veliku raspravu zbog svog dramatičnog tona i svih upozorenja, a naročito zbog upotrebe reči "kolaps", koja je prilično nejasna i može odvesti na krivi put, tako što bi neko pomislio da se radi o nekakvoj propasti čovečanstva.

Gaya Herrington/Privatna arhiva

"Postoji mnogo zabuna kada je ovaj termin u pitanju. Ne znači, kao što neki misle, da će ljudska rasa da izumre. U ovom slučaju, kolaps označava strmoglav pad kada je u pitanju visok nivo bogatstva i industrijske proizvodnje. CT scenario ne predviđa kolaps, ali u oba slučaja dolazi do zastoja rasta svetske ekonomije", kaže Herington.

Isitče da imamo izbor između vrtoglavog pada ekonomije i umerenog, a ne između toga da li će se rast nastaviti ili ne. "Granice rasta", dodaje, pokazuju da rast ekonomije sigurno ne može da se nastavi tokom celog 21. veka.

Nismo (previše) skrenuli sa puta

U oba scenarija, istovremeno dolazi prvo do ekonomskog porasta sve do tačke dok to više nije održivo, a onda kreće pad, uz neizbežno zagađenje okoline. 

Predviđa se da bi oko 2030. godine ekonomija mogla da krene sa usporavanjem i da to traje celu deceniju, a onda od 2040. do 2050. godine da dođe do pada.

Tada bi, dakle, prema BAU2 scenariju došlo do kolapsa svetske ekonomije. Postavlje se pitanje - ko je glavni krivac?

Kako Herington naglašava, autori studije "Granica rasta" ističu bogate zemlje kao najodgovornije, jer najviše zagađuju okolinu i troše najviše resursa.

S druge strane, upravo najbogatije zemlje imaju dovoljno mogućnosti za tehnološki napredak, koji je neophodan da bi se najgori scenario izbegao.

"Kao što pokazuje CT scenario, trebalo bi da iskoristimo ljudsku inovaciju za efikasnije korišćenje resursa i smanjenje zagađenja. Zapravo, i u tome se krije ogroman ekonomski potencijal", kaže naša sagovornica.

Nije sve tako crno - ne bi trebalo zaboraviti ni scenario "Stabilnog sveta" (SW), koji, pre svega, pretpostavlja da će čovečanstvo samo promeniti svoje prioritete.

"Povrh tehnološke inovacije koju predviđa CT, scenario 'Stabilnog sveta' podrazumeva i da ćemo svi mi, kao društvo, promeniti svoje ciljeve. Resurse bismo, tada, koristili da unapredimo obrazovanje i zdravstvo, umesto industriju. Trenutni podaci pokazuju da se čovečanstvo kreće bliže CT i BAU2 scenarijima, ali nismo se previše udaljili ni od 'Stabilnog sveta', pa ukoliko budemo ciljano pravili takve izbore, možemo da se vratimo na taj put", zaključuje Herington u razgovoru za Euronews Srbija.