"Uspavani džin" ispod Kanade bi mogao da se probudi: Da li Severnoj Americi preti razoran zemljotres
Komentari
01/08/2025
-22:28
Veliki geološki rased u kanadskoj oblasti Jukon, poznat kao Tintina rased, eonima miruje, ali novo istraživanje ukazuje da bi napetost u njegovim dubinama u budućnosti mogle da dođu do zemljotresa jačine najmanje 7,5 stepeni Rihterove skale.
Prema podacima objavljenim 15. jula u časopisu "Geophysical Research Letters", Tintina rased nakuplja deformaciju duže od 2,6 miliona godina. Stručnjaci veruju da se trenutno nalazi na pragu pucanja – u razmeri koju bi ljudi mogli doživeti u svom životnom veku. Ova saznanja mogla bi da dovedu do preispitivanja seizmičke ugroženosti severozapadnog dela Kanade.
Zemljotres magnitude 7,5 ugrozio bi pre svega manja naselja u udaljenim delovima Jukona. Ipak, sama činjenica da do sada neaktivan geološki rased ima potencijal za ovako snažan potres budi zabrinutost, naročito zato što nije pokazivala znake ozbiljne aktivnosti još od poslednjeg ledenog doba – pre više od 12.000 godina.
"Velike, drevne zone raseda poput ove mogu dugo ostati mirne, ali i dalje predstavljaju slabe tačke u Zemljinoj kori koje talože tektonske napone", kaže geolog Teron Finli, koji je istraživanje sproveo tokom doktorskih studija na Univerzitetu Viktorija u Kanadi.
Rased i dalje aktivan
Tintina rased dug je preko 1.000 kilometara – proteže se od severoistočne Britanske Kolumbije kroz Jukon, sve do Aljaske. Na jugu se nadovezuje na Veliki rov Stenovitih planina, koji formira ogroman dolinski sistem kroz Kanadu i Montanu.
U dalekoj prošlosti, tokom eocenske epohe pre 40 miliona godina, strane raseda su klizile jedna pored druge brzinom od 13 milimetara godišnje i ukupno se pomerile za čak 430 kilometara. Danas se ova zona čini mirnom, sa retkim potresima između tri i četiri stepena.
"Odavno se postavljalo pitanje da li je rased još uvek aktivan - možda slabije, ali jeste", kaže Finli.
Unsplash
Povezane vesti
Da bi to utvrdili, on je sa timom koristio visoko precizne satelitske snimke i LIDAR tehnologiju (lasersko skeniranje terena), koji omogućavaju detaljan prikaz reljefa uprkos vegetaciji.
Tragali su za "ožiljcima" na površini tla koje su ostavili stari zemljotresi, odnosno mestima gde je tlo neprirodno uzdignuto duž linije raseda.
Koristeći slojeve leda iz tri poznate ledene epohe (pre 12.000, 132.000 i 2,6 miliona godina), uspeli su da izmere pomeranja tla. Ispostavilo se da su se strane raseda su se za 2,6 miliona godina pomerile oko 1.000 metara, a u poslednjih 136.000 godina oko 75 metara, što implicira da je u tom periodu bilo na stotine manjih i većih zemljotresa. Brzina akumulacije deformacije procenjena je na 0,2 do 0,8 milimetara godišnje.
Istraživanja i dalje u toku
Rased nije izazvao nijedan veliki zemljotres koji bi probio površinu tla u poslednjih 12.000 godina, ali se procenjuje da je za to vreme nakupio oko šest metara napona – dovoljno da se dogodi novi lom.
"Možda će proći još hiljade godina dok ne dođe do sledećeg pucanja, ali to ne možemo sa sigurnošću znati", upozorava Finli.
Petar Heusler, geolog u penziji iz Američkog geološkog zavoda (USGS), izjavio je da ga ovi nalazi ne iznenađuju.
"Dobro je što su konačno pronađeni dokazi da je Tintina i dalje aktivna. To povećava seizmički rizik za ovaj deo sveta, možda ne drastično, ali svakako značajno", kaže Heusler.
Povezane vesti
Najugroženije bi bilo naselje Doson Siti, sa oko 1.600 stanovnika, a u tom području postoje i rudarski kompleksi i mogućnost klizišta izazvanih potresima.
Za preciznije procene rizika, istraživači planiraju iskopavanja duž raseda kako bi otkrili slojeve koji ukazuju na učestalost prošlih zemljotresa.
"Za sada znamo da su se zemljotresi dešavali, ali ne i koliko često. Da li je šest metara napona mnogo, ili nas još mnogo deli od sledećeg pucanja?", pita se Finli.
Povezane vesti
Komentari (0)