Rusija planira povratak na užarenu planetu: Predstavljeni planovi za misiju Venera-D

Rusija planira da za deset godina lansira misiju Venera-D, koja uključuje lender, balon i orbiter, preneli su ruski državni mediji.

Misija Venera-D razvija se još od 2003. godine, navodi RussianSpaceWeb, a svojevremeno je razmatrana čak i kao moguća zajednička misija sa NASA-om.

Dok NASA više ne sarađuje na ruskim svemirskim projektima (osim na Međunarodnoj svemirskoj stanici), Rusija i dalje nastavlja razvoj misije Venera-D. Ona je deo šireg programa robotskih letelica koje Rusija planira da pošalje ka Mesecu i Veneri, a te dve destinacije trenutno "zauzimaju centralno mesto" u planovima ruske svemirske agencije Roskosmos, rekao je prvi zamenik premijera Denis Manturov u intervjuu za časopis Razvedčik, koji je u utorak citirala državna agencija TASS.

Novi projekat istraživanja Venere nastavio bi niz uspešnih misija sletanja iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka koje su izvele letelice iz programa Venera, kojima je upravljao nekadašnji Sovjetski Savez. Do danas je upravo Sovjetski Savez ostao jedina država koja je uspešno spustila svemirske sonde na površinu Venere i upravljala njima.

"Podsetiću da je još 1970. godine naša zemlja uspela da spusti letelicu na drugu planetu u Sunčevom sistemu. To je bila Venera. Zato ćemo se verovatno najpre kretati u tom pravcu", rekao je Manturov.

profimed

Jedan od ciljeva misije Venera-D biće i potraga za mikrobnim životom u oblacima Venere, nakon spornih nedavnih otkrića fosfina i amonijaka u atmosferi planete, gasova koji bi mogli da budu potencijalni biomarkeri.

Misija iz 1970. godine na koju je Manturov mislio bila je Venera 7, jedna od četiri sovjetske letelice iz programa Venera koje su uspešno sletele na Veneru i poslale fotografije sa njene površine, navodi organizacija The Planetary Society. Letelica Venera 7, kao i druge sovjetske misije sletanja, izdržala je temperature od oko 480 stepeni Celzijusa i pritisak na površini veći od 90 puta u odnosu na onaj na Zemlji na nivou mora. Fotografije su prikazale površinu sastavljenu od vulkanskog kamenja žućkaste nijanse, što je posledica oblaka sumporne kiseline koji čine atmosferu planete.

Sovjetski Savez je tokom 22 godine lansirao više od deset misija u okviru programa Venera. Letelice Venera 1 i Venera 2, lansirane u februaru 1961. i novembru 1965, bile su predviđene za prelet pored Venere, ali nisu poslale potrebne podatke. Venera 3 ušla je u atmosferu planete u martu 1966, ali je ubrzo nakon toga izgubila komunikaciju.

Sledeće tri misije u nizu - Venera 4, Venera 5 i Venera 6 - uspešno su ušle u atmosferu Venere i poslale podatke koji su pomogli pripremu prvog pokušaja sletanja, koji je izvela letelica Venera 7, lansirana u avgustu 1970. godine. Nakon toga Sovjetski Savez je poslao još devet misija ka Veneri, sa lenderima i orbiterima, a program je završen uspešnom misijom Venera 16 1983. godine.

NASA, Evropska svemirska agencija i Japan tokom poslednjih decenija poslali su više orbitera ka Veneri, a Rusija nije jedina zemlja koja planira povratak na tu planetu, podseća Space.

I ESA i NASA trenutno razvijaju nove misije: NASA-ini projekti VERITAS i DAVINCI nedavno su izbegli ukidanje u američkom budžetu za 2026. godinu. Indija planira da pošalje svoju prvu misiju ka Veneri oko 2028. godine, dok kompanija Rocket Lab i Institut za tehnologiju Masačusetsa (MIT) žele da lansiraju privatnu letelicu Venus Life Finder već tokom ove godine.