"Nije vreme da se opustimo i kažemo: Ovo je uobičajena situacija" - EU aktivno prati situaciju s ptičjim gripom

Kako se ptičji grip širi Evropom i prelazi na sve više životinjskih vrsta, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da bi nedostaci u nadzoru i pripremljenosti mogli ostaviti region ranjivim na buduće pretnje po ljudsko zdravlje.

Avijarna influenca (ptičji grip) se proteklih pet godina širi pojačanim intenzitetom širom sveta, uključujući i divlje i uzgajane ptice u Evropskoj uniji, piše Euronews.

Mađarska je prijavila najviše izbijanja bolesti od prošle jeseni, a slede Nemačka, Holandija i Poljska, koja je jedan od najvećih proizvođača živinskog mesa.

Međutim, u poslednjim godinama ptičji grip se proširio i na tvorove, mačke, jednog zatočenog medveda i druge sisare, čime se povećava rizik da virus jednog dana pređe i na ljude.

Desetine miliona ptica i drugih životinja već su eutanazirane kako bi se to sprečilo, ali praznine u sistemima nadzora povećavaju verovatnoću da virus ostane neotkriven i teže kontrolisan.

Od 2003. godine, približno polovina od gotovo 1.000 ljudi zaraženih virusom H5N1 širom sveta je preminula.

Tanjug/AP/Michael Probst

Zdravstvene vlasti EU i dalje ističu da rizik po javno zdravlje ostaje nizak i da nema dokaza o prenosu s čoveka na čoveka.

Ipak, pripreme su već u toku: Evropska komisija je nedavno obezbedila više od 27 miliona doza vakcina protiv gripa za slučaj pandemije.

Praćenje ptičjeg gripa

Zvaničnici takođe pažljivo prate izbijanje ptičjeg gripa kod mlečnih krava u SAD – koje se proširilo i na ljude, zarazivši 70 osoba i usmrtivši jednu – kao podsetnik da je potrebno pratiti i druge životinje osim ptica i tvorova, koji su skloniji infekcijama.

"Nije vreme da se opustimo i kažemo: 'Ovo je uobičajena situacija'", izjavila je Marion Kupmans, direktorka centra izvrsnosti u okviru Global Virus Network i šefica odeljenja za virusologiju u Erasmus Medicinskom centru u Holandiji.

"Stanje se zaista promenilo u odnosu na pre samo nekoliko godina", dodala je. "Ovo nije dobra situacija".

Zemlje EU aktivno prate divlje ptice i živinu zbog avijarne influence. Kada se infekcija otkrije, moraju se preduzeti mere poput eutanazije ptica i ograničenja na farmama.

S obzirom na izbijanje bolesti kod goveda u SAD, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) sada sarađuje sa državama članicama na jačanju nadzora nad kravama i drugim sisarima, navodi Aleksandro Broglija, viši naučnik u EFSA.

Pexels

"Postoji određeni stepen reaktivnosti i pojačane spremnosti u Evropi, kako bi se sprečila infekcija kod goveda i drugih domaćih životinja", rekao je Broglia za Euronews Health.

Vakcinacija takođe igra sve veću ulogu. Francuska je 2023. godine počela da vakciniše ptice, što je, kako navode vlasti, pomoglo oporavku živinarske industrije nakon razarajućih izbijanja bolesti.

Prošlog leta, Finska je postala prva zemlja EU koja je ponudila vakcine protiv ptičjeg gripa ljudima, obezbedivši ih za 10.000 radnika u visokom riziku od infekcije.

Ipak, revizije EU su pokazale da postoje praznine u tim sistemima koje bi mogle biti dovoljne da virus prođe neopaženo.

Slabosti u prevenciji

Tokom poslednje dve godine, revizori su otkrili kašnjenja u uspostavljanju zona ograničenja u Poljskoj; "ograničenu efikasnost" portugalskog sistema ranog upozorenja za infekcije kod živine; nedostatke u istragama sumnjivih slučajeva u Španiji; i slabu procenu rizika, manjak nadzora i nedovoljno obučeno osoblje u Mađarskoj – što su "ključne slabosti" koje nisu ispravljene još od poslednje revizije 2020. godine.

Portparol Komisije rekao je za Euronews Health da su Španija i Portugal preduzeli korake kako bi rešili te probleme, ali da se od Mađarske i Poljske, koje su prošlog meseca obustavile izvoz živine zbog izbijanja bolesti, "traže dodatne obaveze".

Aleksandre Fedjaevski, vršilac dužnosti šefa za pripremljenost i otpornost u Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (WOAH), rekao je da "u svim zemljama, uključujući i Evropu, još uvek ima prostora za poboljšanje biosigurnosti i sistema ranog upozorenja".

Profimedia

Međutim, postoji i određeni otpor među farmerima i udruženjima iz živinarske industrije, koji strahuju da bi nova pravila i ograničenja mogla ugroziti njihovo poslovanje.

"Neophodno je započeti strateški dijalog sa industrijom", rekao je Fedjaevski,"ali to će biti dug proces kako bi se sistemi proizvodnje zaista transformisali".

EU i SAD nisu jedine koje se suočavaju sa povećanim rizikom od ptičjeg gripa. Prošle nedelje, Komisija je objavila da su uvozi živine i mesa iz Brazila obustavljeni nakon što je ta zemlja prijavila prvo izbijanje ptičjeg gripa na farmi.

Za sada se čini da ptičji grip predstavlja veću pretnju snabdevanju hranom u EU nego javnom zdravlju. Ipak, Marion Kupmans upozorava da bi bez odlučnijih mera za suzbijanje širenja virusa među pticama, EU mogla biti zatečena ako dođe do infekcija kod ljudi.

"Ne smemo postati nemarni", rekla je, "jer ovako ti virusi na kraju izazovu pandemije".