Opasne bakterije vrebaju iz bazena i mora širom Evrope: Šta treba da znate pre nego što krenete na kupanje?

Bakterije koje vrebaju iz bazena i mora u Evropi, uključujući Balkan, predstavljaju značajan zdravstveni rizik, posebno tokom letnje sezone kada se povećava broj kupača. U pitanju su bakterije prisutne u vodi zbog prirodnih procesa ili zagađenja, koje mogu izazvati niz infekcija, od blažih kožnih problema do ozbiljnih sistemskih oboljenja. 

Bakterije koje su zastupljene u bazenima

Jedna od najzastupljenijih bakterija u bazenima je Pseudomonas aeruginosa. Ova bakterija uspeva u vlažnim okruženjima i često se nalazi u slabo održavanim bazenima ili hidromasažnim kadama. Može izazvati infekcije kože, poput folikulitisa, koji se manifestuje crvenim osipom i svrabom, kao i infekcije ušiju, poznate kao "uho plivača" (otitis externa). Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), neadekvatna dezinfekcija vode u bazenima značajno povećava rizik od ovih infekcija.

Još ozbiljnija pretnja je Legionella pneumophila, koja se širi putem aerosola iz kontaminiranih sistema za vodu, poput tuševa ili fontana u blizini bazena. Ova bakterija izaziva legionarsku bolest, tešku upalu pluća koja može biti smrtonosna, posebno za starije osobe ili one sa oslabljenim imunim sistemom, podaci su ECDC-a iz 2023. godine.

Koji su rizici u moru?

U morskim vodama Evrope, uključujući Jadransko more, prisutne su bakterije poput Vibrio vrsta, uključujući Vibrio vulnificus i Vibrio cholerae (nepatogeni soj). U pitanju su bakterije koje su prirodno prisutne u toplim obalnim vodama, a njihov broj raste tokom letnjih meseci zbog viših temperatura mora.

Vibrio vulnificus može izazvati ozbiljne infekcije rana kod ljudi koji imaju otvorene posekotine ili ogrebotine prilikom kupanja, dok konzumacija sirovih morskih plodova kontaminiranih ovom bakterijom može dovesti do teškog trovanja hranom, sa potencijalno smrtnim ishodom kod imunokompromitovanih osoba, podaci su Svetske zdravstvene organizacije iz 2024. godine.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, incidenca Vibrio infekcija u Evropi raste zbog klimatskih promena, koje povisuju temperature mora.

Na Balkanu, posebno u zemljama poput Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, zagađenje voda fekalnim materijalom dodatno povećava rizik. Bakterije poput ešerihije koli i enterokoka često se detektuju u obalnim vodama i jezerima, posebno u blizini urbanih područja ili tamo gde postoji neadekvatna kanalizacija. Te bakterije su indikatori fekalnog zagađenja i mogu izazvati gastrointestinalne infekcije, uključujući dijareju, povraćanje i groznicu.

Prema izveštaju Ministarstva zdravlja Republike Hrvatske (2022), redovno testiranje kvaliteta vode na plažama Jadranskog mora pokazalo je da određene lokacije, posebno u blizini velikih gradova, povremeno imaju povišene nivoe ovih bakterija, što zahteva privremene zabrane kupanja.

Prevencija zahteva višeslojni pristup

U bazenima je ključno redovno održavanje i dezinfekcija vode hlorom ili drugim sredstvima, uz kontrolu pH vrednosti. Kupači treba da izbegavaju gutanje vode i da se tuširaju pre i posle kupanja kako bi smanjili rizik od širenja bakterija.

U morskim vodama, važno je izbegavati kupanje na plažama sa poznatim zagađenjem ili nakon obilnih kiša, kada se fekalni materijal može uliti u more.

Takođe, osobe sa otvorenim ranama treba da izbegavaju kontakt sa morskom vodom, a konzumacija sirovih morskih plodova mora biti pažljivo kontrolisana.

Vlasti na Balkanu preduzimaju korake za praćenje kvaliteta vode, ali izazovi poput zastarele infrastrukture i prekomernog turizma otežavaju kontrolu zagađenja.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Monitoring and Assessment (2023), redovno uzorkovanje i javno izveštavanje o kvalitetu vode na plažama su ključni za zaštitu zdravlja kupača. Građanima se savetuje da proveravaju izveštaje o kvalitetu vode pre odlaska na kupanje.