Beskrajno skrolovanje na TikToku može da bude štetno koliko i alkohol: Šta od našeg mozga prave "zarazni" kratki videi
Komentari13/09/2025
-17:33
Ovih dana na društvenim mrežama, ali sve češće i u medijima, dominiraju sadržaji kratkog formata, koji u nekoliko kadrova pokušavaju da "ulove" pažnju savremenih ljudi.
Kratki snimci, poput TikTok objava, Instagram Story-ja, Reels-a i YouTube Shorts-a napravljeni su tako da mogu beskrajno da se skroluju, a da korisnik često nije ni svestan šta i koliko dugo gleda.
Tokom 2024. godine, izraz "brain rot" ("trulež mozga") proglašen je za reč godine prema izboru Oxford University Press-a, a taj izraz, popularizovan među generacijom Z, koristi se za opis mentalne magle i kognitivnog pada povezanog s beskonačnim skrolovanjem.
Unsplash
Stručnjaci sada upozoravaju da ta navika, koju često olako opisujemo kao "puko ubijanje vremena", zapravo menja način na koji naš mozak funkcioniše - slabi koncentraciju, pogoršava pamćenje, pa čak utiče i na donošenje odluka. Novo istraživanje objavljeno u časopisu NeuroImage, pokazuje i da potencijalno može da bude štetna koliko i umerena konzumacija alkohola.
Preplavljenost dopaminom
Neurofiziolog Dragan Hrnčić za Euronews Srbija kaže da postoje brojni dokazi štetnim efektima gledanja kratkih videosadržaja, a većina štetnih efekata potiče od toga što takvi videi predstavljaju okidač za određeni stepen zadovoljstva.
"Oni pokreću sistem nagrađivanja i svako gledanje tog novog sadržaja zapravo donosi jednu vrstu nagrade našem mozgu. To znači da naš hormonski i neurotransmiterski deo mozga biva preplavljen velikom količinom dopamina i onda postaje zavistan od takvih sadržaja. Što ih više konzumiramo, sve više imamo potrebu da ih gledamo, jer su i kreirani da zaokupljaju našu pažnju", objašnjava naš sagovornik.
Reč je uglavnom o površnim sadržajima koji ne zahtevaju nikakav dodatni intelektualni napor, a prilagođavanjem mozga na takve sadržaje, fokusiranje na zahtevnije zadatke postaje sve teže.
Povezane vesti
"Stručnim jezikom, naš tenacitet pažnje, odnosno sposobnost da ostanemo fokusirani na određeni sadržaj, biva oslabljen usled povećane konzumacije kratkih video sadržaja. To onda naravno ima posledice po učenje, koncentraciju, ali i donošenje odluka. Ove studije pokazale su da dolazi do određenih promena upravo u onim delovima mozga koji su zaduženi za naše emocionalno stanje, emocionalni deo mozga, i u delovima mozga koji učestvuju u donošenju odluka. Upravo zato, generalno, konzumacija i interesovanje za takve sadržaje može da bude povezana sa određenim mentalnim problemima kao što su pojava anksioznosti i depresije kod mlađih osoba", ističe dr Hrnčić.
Euronews
Najveći konzumenti takvih sadržaja su adolescenti, tinejdžeri, učenička i studenska populacija i takvi sadržaji su i kreirani za njih. Međutim, u reels-ima i sličnim kratkim videima, obično se akcentuju samo najbolje strane nečijeg života i iskustava, često uz filtere koji dodatno ulepšavaju stvarnost, što dovodi do toga da konzument svoj život i iskustva neizostavno upoređuje.
"Ako govorimo o mlađoj deci, onda je tu problem što je njihov mozak u razvoju, a preterana konzumacija ovakvih sadržaja nije funkcionalna za njihov dobar razvoj", upozorava stručnjak.
Prvi korak u tome da se zaštitimo od takvih sadržaja, moglo bi da bude izbegavanje konzumacije pred spavanje, predlaže naš sagovornik.
"Drugi korak bi bio da ograničimo vreme koje provodimo u skrolovanju da ga postepeno smanjimo za po 30 posto. Ne možemo ga eliminisati, ali možemo da ga ograničimo i zapravo ponudimo neke druge sadržaje i mentalno zahtevnije radnje koje su za razvoj dece i mladih mnogo važniji", zaključuje Hrnčić.
Komentari (0)