Tehnologija mRNK koja stoji iza vakcina protiv korone mogla bi da "ubrza" lečenje raka: Rezultati istraživanja daju nadu
Komentari
25/10/2025
-08:25
Tehnologija mRNК iz vakcina protiv kovid-19 može pomoći u pojačavanju tretmana raka koji koriste sopstveni imuni sistem tela za borbu protiv raka, otkrila je nova studija.
Pacijenti oboleli od raka koji su primili vakcinu zasnovanu na mRNК, na primer, one koje proizvode Fajzer ili Moderna, u roku od 100 dana od početka imunoterapije prošli su mnogo bolje od onih koji nisu vakcinisani.
Imunoterapije protiv raka treniraju imuni sistem tela da prepozna i uništi tumore. Često se koriste za uznapredovale vrste raka, kada druge vrste lečenja nisu delotvorne.
Istraživački tim sa sedištem u SAD pratio je više od 1.000 pacijenata sa uznapredovalim karcinomom pluća ili kože koji su primili mRNК vakcinu protiv kovid-19 u roku od 100 dana od početka imunoterapije.
Nakon vakcinacije, imuni sistem pacijenata je bio značajno stimulisan i živeli su duže od onih koji nisu primili vakcinu.
profimedia
Na primer, ukupna trogodišnja stopa preživljavanja za pacijente obolele od raka pluća bila je 55,7 procenata u poređenju sa 30,8 procenata, prema studiji koja je objavljena u časopisu Nature .
Vakcina je možda "pojačala njihov odgovor na lečenje", rekao je u saopštenju Endru Begs, viši klinički saradnik na Univerzitetu u Birmingemu u Ujedinjenom Кraljevstvu. On nije bio uključen u studiju.
Povezane vesti
Čini se da su mRNК vakcine pomogle tako što su podstakle opšti imuni odgovor, kao da pomažu telu da se bori protiv virusa, umesto da ciljaju određeni protein u tumoru.
"Implikacije su izvanredne, ovo bi moglo revolucionisati celu oblast onkološke nege", rekao je u saopštenju dr Elijas Sajor, pedijatrijski onkolog sa Univerziteta Floride i jedan od autora studije.
Кako bi tehnologija mRNК mogla pomoći u borbi protiv raka
Drugi naučnici takođe razmatraju tehnologiju mRNК kao potencijalni novi način za borbu protiv raka. Oni testiraju personalizovane vakcine protiv raka koje se bore protiv specifičnog tumora pacijenta, kao i vakcine koje ciljaju gene koji se obično nalaze kod određenih vrsta raka.
Nezavisni stručnjaci su pozvali na oprez u vezi sa novom studijom jer bi nalazi mogli biti slučajnost. Pacijenti koji su primili vakcinu možda su već bili zdraviji, što znači da su možda imali veće šanse za preživljavanje u svakom slučaju, piše Euronews.
"Samo randomizovano ispitivanje može nam reći da li sama vakcina pokreće efekat", rekao je dr Lenard Li, vanredni profesor koji radi na vakcinama protiv raka na Univerzitetu u Oksfordu, a koji nije bio uključen u studiju.
Tanjug/AP/Mark J. Terrill
Uprkos tome, istraživači su rekli da su rani rezultati obećavajući, delom zato što su se održali kod vakcinisanih pacijenata sa tumorima koje je teško lečiti imunoterapijama, poznatim kao "imunološki hladni" tumori.
U tim slučajevima, imunoterapija može biti neefikasna jer "postoji tako malo postojećeg odgovora koji bi se mogao pojačati", rekao je Stiven Grifin, profesor virusologije raka na Univerzitetu u Lidsu koji nije bio uključen u studiju.
Povezane vesti
Ako se najnoviji nalazi potvrde, Sajor je rekao da bi mogli pomoći naučnicima da stvore nove tretmane zasnovane na mRNК za širi spektar pacijenata obolelih od raka.
Istraživači planiraju kliničko ispitivanje u kasnijoj fazi kako bi potvrdili svoje nalaze i utvrdili da li mRNК vakcine treba da budu deo redovnog lečenja za pacijente koji primaju ovu vrstu imunoterapije.
U budućnosti, "mogli bismo da dizajniramo još bolju nespecifičnu vakcinu za mobilizaciju i resetovanje imunog odgovora, na način koji bi u suštini mogao biti univerzalna, gotova vakcina protiv raka za sve pacijente obolele od raka“, rekao je Sajor.
Povezane vesti
Da li nova ruska vakcina daje nadu u izlečenje raka?
Ruski naučnici nedavno su predstavili "Enteromiks", novu vakcinu protiv raka za koju rani rezultati kliničkih ispitivanja ukazuju da bi mogla predstavljati veliki preokret u lečenju kancera.
Razvijena tehnologijom sličnom mRNK vakcinama protiv kovida-19, ova ruska vakcina, prema navodima stručnjaka, smanjuje agresivne tumore i usporava njihovo napredovanje, bez teških neželjenih efekata koji prate hemoterapiju ili zračenje.
Tanjug/Sava Radovanović
Prema saopštenju ruskih naučnika, klinički rezultati potvrdili bezbednost preparata čak i pri ponovljenim davanjima, kao i značajnu efikasnost. Istraživači su zabeležili smanjenje veličine tumora i usporavanje njegovog napredovanja, od 60 do 80 odsto, u zavisnosti od karakteristika bolesti. Pored toga, studije su ukazale na povećanje stope preživljavanja zahvaljujući vakcini.
Početna primena vakcine usmerena je na lečenje kolorektalnog karcinoma, a ostvareni su ohrabrujući pomaci u razvoju vakcina za agresivni tumor mozga – glioblastom – kao i za određene vrste melanoma, uključujući okularni melanom, koji su već u poodmakloj fazi istraživanja.
Ipak, pošto je reč o terapiji koja se posebno prilagođava svakom pacijentu, ne može se reći da je namenjena za lečenje bilo koje vrste raka.
Stručnjaci "Torlaka" idu u Moskvu
Prošle nedelje u Srbiji je boravila visoka delegacija Ruske Federacije, koju su predvodili akademici - direktor Instituta "Gamaleja" Aleksandar Gincburg i glavni onkolog Rusije i direktor najvećeg onkološkog centra "Gercen" Andrej Kaprin.
Delegaciju su činili i predstavnici Ministarstva zdravlja i Ruskog fonda za direktne investicije, a na kraju posete ih je primio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vakcina je za sada namenjena lečenju melanoma i pojedinih vrsta raka pluća, ali je u razvoju više varijanti za druge oblike raka. Reč je o personalizovanoj terapiji koja se pravi pojedinačno za svakog pacijenta, na osnovu njegovog genetskog profila.
Tanjug/Sava Radovanović
Prema rečima akademika Gincburga i Kaprina, vakcina je pokazala izuzetne rezultate čak i kod pacijenata u uznapredovalim stadijumima bolesti, uključujući i metastaze.
Po dogovoru predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, Srbija će biti među prvim zemljama koje će se uključiti u primenu ove terapije.
Formirana je radna grupa koja će pripremiti infrastrukturu i medicinsko osoblje, a do kraja godine delegacija srpskih stručnjaka iz medicine, mikrobiologije i Instituta "Torlak" boraviće u Moskvi.
Tamo će se upoznati sa celokupnim procesom - od uzimanja genetskog profila do proizvodnje personalizovane vakcine.
Do kraja 2026. godine ruska vakcina bi mogla da se proizvodi i u Srbiji, u Institutu "Torlak".
Komentari (0)