Hronični umor i malaksalost: Zanemarena bolest koja se širi nakon kovida, a posebno su ugroženi mladi

Zima je period kada srce radi pod dodatnim opterećenjem. I kardiovaskularni problemi i srčani udari postaju učestaliji nego što mislimo. Postavlja se pitanje koliko su takva stanja generalno, bez obzira na period godine, povezana sa post-covid sindromom i dugotrajnim posledicama infekcije. 

O svemu tome, ali i o hroničnom umoru, koji se često potcenjuje, a može biti ozbiljna dijagnoza za Euronews Srbija govorio je prof. dr Branislav Milovanović, profesor kardiologije i interne medicine, neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Period ekstremnih vremenskih uslova, bilo da je reč o velikim hladnoćama ili visokim temperaturama, predstavlja značajan rizik za kardiovaskularno zdravlje, upozorava Milovanović. Kako ističe, upravo u ovakvim periodima dolazi do porasta broja srčanih udara, nestabilnosti krvnog pritiska, moždanih udara i drugih ozbiljnih neželjenih kardiovaskularnih događaja.

"Ekstremne vremenske prilike negativno utiču na pacijente zbog poremećaja autonomnog nervnog sistema, koji je odgovoran za termoregulaciju. Ukoliko je taj sistem oštećen, bilo bolešću ili nekim drugim stanjem, dolazi do disautonomije, a posledice mogu biti dramatične – od velikih oscilacija krvnog pritiska do infarkta i moždanog udara", objašnjava profesor Milovanović.

Prinstscreen YouTube/Newsmax Balkans

Posebno ističe da su u povećanom riziku osobe koje već imaju tzv. patološku bazu, odnosno prethodno oštećenje autonomnog nervnog sistema.

Kao jedan od najznačajnijih uzroka navodi postkovid sindrom, koji je, prema njegovim rečima, postao jedno od najopasnijih nasleđa pandemije koronavirusa.

"Autonomni nervni sistem je softver našeg organizma. On reguliše temperaturu, pritisak, srčani ritam, svest. Ako je taj ‘termostat’ oštećen, organizam ulazi u stanje disbalansa i tada dolazi do ekstremnih poremećaja", naglašava Milovanović.

Dedinje kao evropski centar za postkovid sindrom

Profesor Milovanović navodi da su kardiovaskularni i neurološki poremećaji najčešće komplikacije postkovid sindroma, zbog čega je Institut "Dedinje" postao jedan od vodećih evropskih centara za edukaciju i istraživanje ove oblasti. Kako kaže, već treću godinu zaredom organizuju međunarodne edukacije za lekare i pacijente iz cele Evrope.

"Mi smo 14. novembra treći put organizovali edukaciju za celu Evropu, sa prevodom, zajedno sa pacijentima i vodećim evropskim ekspertima. Edukovali smo stručnjake iz 19 zemalja i pokazali rezultate naših istraživanja", navodi Milovanović.

Dodaje da je tim sa Dedinja u poslednjih godinu dana objavio devet naučnih radova u prestižnim svetskim časopisima, što, kako kaže, potvrđuje njihovo iskustvo i kredibilitet u oblasti postkovid sindroma.

"Postkovid sindrom je postinfektivni sindrom i izuzetno je opasan. U njegovom okviru javljaju se hronična zapaljenja srčanog mišića, aritmije, gubici svesti, disautonomija. Zbog toga je neophodan multidisciplinarni pristup", ističe profesor.

Mladi u posebnom riziku

Suprotno očekivanjima, najugroženiji nisu stariji pacijenti. Prema rečima profesora Milovanovića, postkovid sindrom i njegove najteže posledice često pogađaju mlađe ljude, uzrasta između 25 i 30 godina, koji su prethodno bili potpuno zdravi.

"Kod mladih se često prva manifestacija javlja kao kriza svesti. To se neretko pogrešno pripisuje niskom pritisku ili dugom stajanju, ali kriza svesti je uvek alarm da se u organizmu dešava nešto ozbiljno", upozorava Milovanović.

On objašnjava da se kod 20 do 30 odsto pacijenata razvijaju jasne, kasnije komplikacije – od miokarditisa i aritmija do moždanog udara, pa čak i dijabetesa. Međutim, postoji i treća grupa pacijenata kod kojih se razvija nova, posebna bolest – sindrom hroničnog umora.

Sindrom hroničnog umora – zanemarena bolest

Sindrom hroničnog umora, koji nosi dijagnostičku šifru još od 1969. godine, ponovo je dospeo u fokus zahvaljujući pandemiji. Profesor Milovanović ističe da se o ovoj bolesti decenijama gotovo nije učilo, čak ni na medicinskim fakultetima.

"Pandemija je naterala naučnike da se ozbiljno okrenu ovoj bolesti. Mi u Dedinju imamo neurokardiološku laboratoriju koja je jedinstvena u svetu. Testiramo autonomni nervni sistem i možemo da otkrijemo promene koje klasična dijagnostika ne vidi", objašnjava.

Kao ključne simptome sindroma hroničnog umora navodi dugotrajan umor koji traje više od tri ili šest meseci, poremećaje spavanja, pogoršanje stanja nakon minimalnog napora, probleme sa pamćenjem i koncentracijom, kao i vrtoglavice, nestabilnost i gubitke svesti.

"To su jasno definisani kriterijumi. Ako ih pacijent ima, ne govorimo o običnom umoru, već o ozbiljnoj bolesti", naglašava profesor.

Četiri stadijuma bolesti i problem nerazumevanja

Sindrom hroničnog umora ima četiri stadijuma. U prvom stadijumu pacijenti se često suočavaju sa nipodaštavanjem simptoma, čak i od strane lekara. U drugom stadijumu više nisu sposobni za pun radni angažman, u trećem ne mogu da izlaze iz kuće, dok su u četvrtom stadijumu vezani za krevet mesecima ili godinama.

"Najveći problem je što pacijentima niko ne veruje. Dijagnostika je često uredna, a oni objektivno ne mogu da funkcionišu. Jedina potvrda dolazi kroz sofisticirano neurokardiološko testiranje autonomnog sistema", kaže Milovanović.

Nova nada: veštačka inteligencija i personalizovana terapija

Profesor Milovanović ističe da je Institut "Dedinje" dobio podršku Svetske banke, Ministarstva nauke i međunarodnih institucija za razvoj inovativnog softvera koji koristi veštačku inteligenciju u dijagnostici disautonomije.

"Prvi put imamo mogućnost personalizovanog lečenja. Tačno možemo da odredimo tip disautonomije i da znamo koji lek pomaže, a koji ne", objašnjava.

Na kraju, profesor Milovanović poručuje da je najvažnije reagovati na vreme. Ukoliko simptomi traju duže od tri meseca, neophodno je započeti dijagnostiku i terapiju, jer se proces može vratiti unazad i pacijenti mogu ponovo postati funkcionalni.

"Ako se kasni, dolazi do najtežih stadijuma, gde mladi ljudi leže u krevetu po godinu dana. To moramo da sprečimo", zaključuje profesor Milovanović.