Ponovo ista "muka": Noćas spavamo sat kraće, kako pomeranje kazaljki utiče na naš organizam
Komentari
28/03/2026
-09:52
U noći između subote i nedelje, časovnici će se ponovo pomeriti unapred za jedan sat. Većina ljudi će spavati jedan sat kraće, a u narednim danima večeri će polako početi da traju duže.
Promena sata dešava se dva puta godišnje, i iako je bilo više pokušaja da to bude ukinuto, svake godine kada dođe proleće, časovnik se pomeri za jedan sat unapred.
Sezonska promena vremena uvedena je kako bi se štedela energija tokom Prvog svetskog rata, a ponovo je uvedena u mnogim zemljama tokom sedamdesetih.
Međutim, istraživači sada upozoravaju na zdravstvene posledice, posebno promene u proleće.
Kako promena vremena utiče na telo?
Iako promena vremena za jedan sat možda ne deluje kao velika stvar, zdravstveni stručnjaci i istraživanja su pokazala da ona ima veći uticaj nego što mnogi misle.
Čak i promena od jednog sata narušava naš cirkadijalni ritam, unutrašnji 24-časovni sat koji reguliše san, budnost, proizvodnju hormona i raspoloženje.
Michael Bihlmayer / imago stock&people / Profimedia
"Većina ljudi bi trebalo da se prilagodi i navikne u roku od nedelju dana, ali takođe znamo da postoje osobe kojima je teško da prilagode svoj sat i da im može biti potrebno nedelje, ako ne i meseci, da se telesni sat prilagodi samo jednom satu promene", rekao je Džefri Kelu, postdoktorski istraživač koji proučava cirkadijalne ritmove na Kraljevskom koledžu u Londonu za Euronews Health.
Povezane vesti
Objasnio je da našim unutrašnjim satom upravljaju genetika i da je potrebno više istraživanja kako bi se shvatilo zašto se neki ljudi teže prilagođavaju od drugih.
Promena vremena u proleće, pored uticaja na san, povezana je i sa kratkotrajnim porastom saobraćajnih nesreća, srčanih udara i depresivnih epizoda.
Više svetla uveče
Ljudi pozdravljaju promenu vremena u proleće, jer se sati sunčeve svetlosti produžavaju kasnije tokom dana.
Međutim, Kelu upozorava da izlaganje svetlu sve do kasnog večernjeg vremena ne dopušta telu da prepozna da bi trebalo da se opusti i pripremi za san.
"Svetlo je faktor koji suprimira lučenje melatonina, pa odlaže početak sna i može otežati ljudima da zaspe", naveo je Kelu.
Melatonin je hormon koji luči pinealna žlezda kada se telo počinje pripremati za san. Telo luči najviše melatonina kada je tama, a proizvodnju smanjuje kada je izloženo svetlu.
Prema Kelu, zamračivanje spavaće sobe pre spavanja, odnosno blokiranje spoljašnje svetlosti, može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna, jer telo dobija signal da više nije dan.
Povezane vesti
Zašto su cirkadijalni ritmovi toliko važni?
Kada su cirkadijalni ritmovi stabilni, telesni sat se dobro usklađuje sa 24-časovnim danom i šalje jasne signale za ključne telesne funkcije.
Rene Traut / imago stock&people / Profimedia
Ljudi sa jačim cirkadijalnim ritmovima imaju tendenciju da održavaju redovan raspored spavanja i dnevnih aktivnosti, čak i kada se njihov raspored ili godišnja doba menjaju.
Poremećaji telesnog sata – bilo zbog neredovnog spavanja ili ishrane, džet-laga, rada u smenama ili izlaganja svetlu noću – povezani su sa nizom zdravstvenih problema, uključujući povećan rizik od gojaznosti, bolesti srca, dijabetesa tip 2 i visokog krvnog pritiska.
Nedavna studija je takođe pronašla vezu između slabih cirkadijalnih ritmova i demencije.
Ako prestanemo sa promenom vremena, koje vreme je najbolje?
Već dugi niz godina postoje inicijative da se ukinu promene vremena širom Evrope.
Evropska komisija je 2018. godine predložila trajno ukidanje sezonskih promena vremena nakon javne konsultacije, u kojoj je 84 odsto od 4,5 miliona ispitanika podržalo ukidanje.
Kipar i Grčka bili su jedine zemlje gde je mala većina bila za zadržavanje trenutnog sistema.
Države članice nikada se nisu saglasile oko zajedničkog stava, pa je predlog zapao u zastoju u Evropskom savetu.
Ali ako bi se promene vremena ukinule, koje vreme bi trebalo da zadržimo?
"Mi (naučnici) zapravo predlažemo da se zadrži standardno vreme, zimsko vreme", rekao je Kelu.
Ako bi letnje vreme postalo trajno standardno, većina ljudi ne bi videla svetlost ujutro pre odlaska na posao ili u školu tokom većeg dela godine.
"Jutarnja svetlost je ključna. Zaglavljeni smo u kancelariji i stalno smo izloženi veštačkom svetlu", istakao je.
Iako veštačko svetlo takođe igra ulogu u sinhronizaciji unutrašnjeg sata tela, ono je slabije od prirodnog svetla.
"To je još važnije zimi zbog sezonskih promena, dan je ionako kratak, a izlazak sunca je kasniji, tako da ne bi trebalo da se lišavamo čak i tog malog dela izloženosti svetlu", dodao je Kelu.
Komentari (0)