Naučnici na tragu rasvetljavanja jednog dela misterije dugog kovida
Komentari
27/03/2026
-23:32
Dugi kovid, misteriozno medicinsko stanje koje pogađa svaku desetu osobu nakon što preleže inicijalnu infekciju virusom SARS-CoV-2 i dalje nema naučno objašnjenje. Ipak, stručnjaci su sada pronašli ključni trag mogućeg uzroka ovog stanja, skriven duboko u imunom sistemu čoveka.
Analizirajući imune ćeliije ponaosob, otkrili su specifično molekularno stanje u belim krvnim zrncima, ključnim za odbranu organizma, koje je zajedničko za pacijente koji su inicijalno imali blag ili umeren kovid.
Simptomi mogu uključivati uporan umor, poteškoće sa koncentracijom, probleme sa disanjem i neurološke tegobe, a mogu trajati mesecima ili čak godinama. Ovo stanje ne izgleda isto kod svakog pacijenta, što ga čini posebno teškim za razumevanje i lečenje.
"Dugi kovid je izuzetno kompleksna bolest sa različitim manifestacijama. Kako i u kojoj meri se dugi kovid razvija i dalje je u velikoj meri nepoznato. Slikovito rečeno, nažalost i dalje gledamo samo jedan veoma nepotpun deo slagalice", kaže prof. Jang Li, rukovodilac odeljenja za računarsku biologiju za individualizovanu medicinu i direktor CiiM-a.
Istraživanje imunih ćelija kod pacijenata sa dugim kovidom
Kako bi otkrio šta pokreće dugi kovid, istraživački tim koji predvodi Jang Li sarađivao je sa kolegama, uključujući prof. Tomasa Iliga iz Medicinskog univerziteta u Hanoveru i prof. Điju Suna (Univerzitet Virdžinije, SAD), kao i drugim saradnicima. Njihov cilj bio je da identifikuju biološke mehanizme koji bi mogli objasniti zašto simptomi traju, piše Science Daily.
profimedia
Tim se fokusirao na imune ćelije prikupljene od pacijenata sa dugim kovidom, koristeći uzorke iz centralne biobanke Medicinskog univerziteta u Hanoveru i analizirao više slojeva svake od njih, uključujući njihov DNK, RNK i proteine.
"To nam je omogućilo da zabeležimo stanje molekula unutar jedne ćelije i steknemo uvid u njene međusobne odnose“, objašnjava dr Saumja Kumar, naučnica iz CiiM-a i autorka studije.
Povezane vesti
Pored toga, istraživači su merili nivoe citokina u krvnoj plazmi. Ovi molekuli deluju kao signalne supstance u imunom sistemu i često su povezani sa upalnim procesima.
"Centralni i inovativni pristup naše studije jeste klasifikacija podataka o pacijentima prema težini prvobitne bolesti kovid-19. Ovakav pristup nam je omogućio da uočimo molekularne razlike u imunskom odgovoru među pacijentima. Samo na taj način mogli smo da identifikujemo jasne molekularne karakteristike koje stoje u osnovi hroničnih simptoma dugog kovida", kaže Jang Li.
Ključno stanje imunih ćelija povezano sa simptomima
Istraživači su proučavali kako se imune ćelije menjaju na molekularnom nivou tokom vremena i da li su određeni markeri povezani sa simptomima poput umora ili problema sa disanjem. Analiza velikog obima podataka ukazala je na specifično molekularno stanje u jednoj vrsti belih krvnih zrnaca poznatih kao CD14+ monociti, koji imaju ključnu ulogu u odbrani organizma.
AP/NIAID-RML via AP
"Uz pomoć analize pojedinačnih ćelija uspeli smo da se ‘približimo’ upravo tim ćelijama. Otkrili smo da su monociti sa specifičnim molekularnim stanjem (odnosno profilom), koje smo nazvali ‘LC-Mo’, posebno zastupljeni kod pacijenata sa dugim kovidom koji su prethodno imali blagi do umereni oblik bolesti", kaže Saumja Kumar. "Pored toga, LC-Mo je bio povezan sa jačinom umora i respiratornih simptoma, kao i sa povišenim nivoima citokina u krvnoj plazmi, što je pokazatelj upalnih procesa u organizmu".
Novi trag u razumevanju dugog kovida
Identifikacija LC-Mo predstavlja važan novi trag u razumevanju dugog kovida. Iako istraživači još nisu utvrdili na koji način ovo stanje imunih ćelija doprinosi bolesti, ono otvara vrata budućim studijama koje bi se bavile genetskim faktorima rizika i individualizovanim terapijama.
"Njegova tačna uloga u patogenezi dugog kovida tek treba da bude utvrđena, ali pruža uzbudljive polazne tačke za dalja istraživanja, na primer u vezi sa genetskim faktorima rizika ili personalizovanom medicinom", kaže Jang Li. "Ako uspemo da bolje razumemo pozadinu razvoja dugog kovida, to će nam pomoći i da bolje shvatimo nastanak mogućih kasnih ili dugoročnih posledica drugih zaraznih bolesti".
Istraživanje je finansirano kroz ERC Starting Grant (ModVaccine), Mrežu za istraživanje kovida-19 Donje Saksonije (COFONI) i Centar Donje Saksonije za veštačku inteligenciju i kauzalne metode u medicini (CAIMed), uz podršku Ministarstva nauke i kulture Donje Saksonije (MWK), kao i Saveznog ministarstva za istraživanje, tehnologiju i svemir (BMFTR).
Povezane vesti
Komentari (0)