Zdravlje

Možda Rusi neće vakcinu, ali ima ko hoće: Sve više Finaca želi da primi Sputnjik V

Komentari

Autor: Sara Lilja Steensig, Euronews, T.T.

03/06/2021

-

22:04

Možda Rusi neće vakcinu, ali ima ko hoće: Sve više Finaca želi da primi Sputnjik V
Možda Rusi neće vakcinu, ali ima ko hoće: Sve više Finaca želi da primi Sputnjik V - Copyright EPA/CHAMILA KARUNARATHNE

veličina teksta

Aa Aa

Suočeni sa dugim čekanjem na vakcinu protiv kovida, mladi ljudi koji žive u Finskoj putuju preko granice, u Rusiju kako bi primili Sputnjik V.

Iako još uvek ne postoje zvanične brojke o tome koliko je Finaca do sada primilo rusku vakcinu, smatra se da je ovo nenametljiv početak uvođenja ruske vakcine u ovu zemlju. Sve ovo je zapravo samo posledica šireg problema sa snadbevanjem vakcinama širom EU.

Tatjana Deribina ima 28 godina i smatra se zdravom. Čekala je poziv na vakcinaciju u Helsinkiju gde živi i radi kao IT solution arhitekta. Kada poziv nikada nije stigao, odlučila je da otputuje u Rusiju.

Ruski pasoš omogućava joj da besplatno dobije vakcinu, a stranci mogu platiti da se vakcinišu u privatnim klinikama.

Jedina prepreka za Tatjanu bili su neki papiri i put od 400 kilometara.

"Ionako sam planirala da posetim baku u Rusiji. Ima 88 godina. Vakcinisanjem sam želela da zaštitim i sebe i nju", rekla je ona u razgovoru za Euronews.

euronews.com

Tatjana Deribina

 

Prvu dozu primila je krajem marta u Sankt Peterburgu, a do kraja aprila bila je u potpunosti vakcinisana protiv kovida 19.

"Znam da još uvek moram da dezinfikujem ruke i nosim masku. Ipak, smirena sam jer znam da sam imunizovana", rekla je dodajući da će sada moći da radi čak i kada se drugi razbole.

Dmitrij Kurnosov i njegova supruga, oboje ruski državljani tridesetih godina koji žive u Finskoj, nedavno su se vratili iz Sankt Peterburga nakon primanja druge doze Sputnjika V.

"Bilo je lako prijaviti se, a nema ni gužve", rekao je Dmitrij.

Zbog veze Dmitrijevog posla istraživača na Univerzitetu u Helsinkiju, par će tokom leta boraviti u Rusiji zbog čega su želeli da se uvere da su potpuno vakcinisani pre putovanja.

"Da nam je vakcina ponuđena u Finskoj ovog proleća, ne bi imalo smisla ići u Rusiju", rekao je on.

Ipak, nejasno je koliko ljudi putuje iz Finske u Rusiju radi vakcinacije. Euronews je zatražio procenu od finskih graničara, Ambasade Finske u Moskvi, konzulata u Sankt Peterburgu i nekoliko ruskih udruženja i akademika, ali bezuspešno.

Prema statističkim podacima Finske, blizu 29.000 ljudi u ovoj zemlji ima rusko državljanstvo. Ruski je maternji jezik više od 84.000 ljudi, odnosno 1,5 odsto stanovnika Finske. Štaviše, mnogi ljudi u zajednici gde se priča ruski, znaju nekoga ko je otišao u rodnu zemlju radi vakcinacije.

Paula Titala iz finskog Ministarstva zdravlja rekla je da je "pozitivno što su građani spremni na vakcinaciju protiv korone".

"Ako neko želi da koristi zdravstvene usluge u drugim zemljama, može to da učini", rekla je Titala ističući da Ministarstvo spoljnih poslova ipak ne preporučuje putovanje u Rusiju.

Uprkos preporukama za putovanja "kada imate rođake u inostranstvu, teško je držati se ovog saveta", rekao je Dmitrij.

Ni Tatjana se ne oseća loše zbog toga.

"Godinu dana nisam videla porodicu. Znam da to nije izgovor, ali bar je sada moguće ići. U nekom trenutku su granice bile zatvorene i uopšte nisam mogla da idem. Rusija se otvorila za putovanja iz Finske, pa mi je bilo dozvoljeno da odem i da se vratim", rekla je.

"Takođe biste to mogli sagledati iz druge perspektive. U osnovi sam imala samo jedno zaista rizično putovanje - prvi put kada sam išla u Rusiju. Posle toga, već sam bila vakcinisana"

Veći rizik od zaraze kovidom u Rusiji

U Rusiji su vlasti prijavile 44 slučaja kovida na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana.
Iako je vakcinacija presudna za pobedu nad pandemijom, rizik od zaraze koronavirusom dok ste u Rusiji premašuje koristi od bržeg vakcinisanja, rekao je profesor za zarazne bolesti Asko Jarbinen iz Univerzitetske bolnice u Helsinkiju.

"Ima koristi na ličnom nivou. Ali u celini, rizik od zaraze koronavirusom na putovanju, na primer u Sankt Peterburgu, gde je situacija bila mnogo gora nego u Finskoj, veoma je visok", rekao je.

Spora vakcinacija u Finskoj

Trenutna situacija sa kovidom u Finskoj se poboljšava. Krajem maja su finske vlasti prijavile tek 16 slučajeva na 100.000 stanovnika. Više od polovine odrasle populacije Finske primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv kovida.

Međutim, samo oko 10 odsto dobilo je dve doze i smatra se potpuno vakcinisanim. To je delom i zbog toga što je država dala prednost davanju jedne doze što većem broju ljudi.

Mnoge zemlje preporučuju uzimanje dve neophodne doze vakcina Fajzer/Biontek, Moderna i Astrazeneka u razmaku od tri do 4 nedelje. Finska ih daje u razmaku od osam do 12 nedelja.

"Duži jaz između doza, brže će pomoći većoj pokrivenosti vakcinom u ozbiljnoj epidemiološkoj situaciji, jer je više doza u manjim količinama dostupno većem broju ljudi", rekla je Hana Nohinek, načelnica Finskog instituta za zdravlje i socijalnu zaštitu u februaru.

Tada je Finska bila izazvana ograničenom ponudom vakcina. Iako se u zemlju sada isporučuje više vakcina, intervali između dve doze neće biti skraćeni. Barem ne dok svaki stanovnik Finske stariji od 16 godina ne dobije bar jednu dozu.

"Neko ko je vakcinisan obično dobija bolju zaštitu kada se interval između doza produži jer na taj način imunitet koji telo proizvodi, sazreva i jača", izjavila je Nohinek.

Trenutnim tempom, većini finskih stanovnika mlađih od 30 godina biće ponuđena prva doza vakcine krajem juna ili jula, a zbog neizvesnih isporuka vakcina, do kraja godine.

Za neke je to predugo.

Korona-skepticizam u Rusiji

S druge strane, Dmitrij kaže da u Rusiji vlada veliki skepticizam prema pandemiji koronavirusa i vakcini.

"Moje lično iskustvo je da mnogi Rusi ne veruju u koronavirus. Oni to ne vide kao pretnju, a mnogi su čak skeptični prema vakcini. Ne govorim samo o ljudima sa nižim obrazovanjem ili primanjima, štaviše neki akademici takođe razmišljaju na ovaj način. Meni je to neverovatno", rekao je.

Jedan od razloga zašto su Dmitrij i njegova žena želeli da odu u Rusiju, jeste i da postave primer drugima.

"Ovo je kolektivni napor. Da se tiče samo mene, bio bih mnogo opušteniji. Sada bih voleo da se i naša šira porodica i krug prijatelja vakciniše"

euronews.com

Dmitrij i njegova supruga

 

Tatjana Deribina je govorila za Euronews o situaciji koju je doživela u čekaonici bolnice u Sankt Peterburgu.

"Upoznala sam čoveka koji me je pitao šta radim tamo. Kada sam mu rekla da dolazim na vakcinaciju, pitao me je zašto to radim i kako je moguće da se ne bojim. Moram da priznam da sam imala razne misli - šta ako me čipuju?", rekla je Tatjana u šali.

Njena 88-godišnja baka nije primila vakcinu Spunjik V i nema nameru.

"Kaže da u životu nije primila vakcinu i zabrinuta je kako će reagovati na nju", objasnila je Tatjana.

Rusi nisu voljni da prime sopstvenu vakcinu

Iako Finska ima ograničene zalihe i populaciju željnu vakcina, Rusija ima suprotan problem. Prema podacima sa sajta gogov.ru, blizu 12 odsto odraslih u Rusiji primilo je najmanje jednu dozu vakcine, a skoro 9 odsto odraslog stanovništva je potpuno vakcinisano. Dakle, još uvek ima dosta nevakcinisanih Rusa.

Studije su pokazale da oklevanje oko kovid vakcine u Rusiji iznosi čak 62 odsto, rekla je Margarita Zavadskaja, doktorka i istraživač u finskom Centru za ruske i istočnoevropske studije.

Različiti su razlozi. Neki ne veruju ničemu što dolazi od strane vlasti, dok neki veruju u Sputnjik V, ali ne i da se vakcinom pravilno postupa. A onda, postoje i samo ljudi koji su tradicionalni antivakseri kakvi svuda postoje, odnosno oni koji se generalno protive vakcinaciji.

"Međutim, glavno objašnjenje je izuzetno nizak nivo poverenja u političke institucije i vlasti", rekla je Zavadskaja.

Unsplash

Dmitrij i njegova supruga

 

Uz teško nasleđe iz sovjetskih vremena neke lokalne bolnice su zatvorene, a nedostaje finansiranje zastarele opreme u zdravstvenom sektoru.

"Ruske zdravstvene ustanove su zastarele, a kovid 19 je pogoršao postojeće probleme", objasnila je ona.

Zato mnogi Rusi ne hrle da prime vakcinu jer ih zapravo virus i ne brine. Ankete pokazuju da čak 38 odsto Rusa smatra da je korona obična izmišljotina.

"Centralna administracija u Moskvi se kolebala da nametne nacionalna organičenja u sprečavanju virusa. Umesto toga, Putin je delegirao regionima, što je vrlo neobično u današnjoj visoko centralizovanoj Rusiji. Ovo je Putinov način da se drži van političke igre, ako stvari krenu po zlu", zaključila je Zavadskaja.

 

Komentari (0)

Magazin