Naučnici otkrili tajnu dugovečnosti najstarije žene na svetu koja je živela do 117. godine

Do sada najobuhvatnija studija organizma jedne žene izuzetno dugog života otkrila je da čak i u veoma poodmaklim godinama, nije nužno da će mozak ispoljavati probleme ili razviti klasične bolesti karakteristične za starost.

Lekari u Španiji sproveli su detaljan niz testiranja na Mariji Branjas Moreri, koja je bila najstarija žena na svetu pre smrti u 117. godini prošle godine. Otkrili su da, dok je njeno telo pokazivalo jasne znake ekstremne starosti, niz bioloških faktora štitio ju je od bolesti koje obično muče ljude u poslednjim godinama života.

"Opšte pravilo je da kako starimo, više oboljevamo, ali je Morera bila izuzetak i želeli smo da razumemo zašto", izjavio je profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras u Barseloni.

Tokom godina pre smrti, Morera je zamolila lekare da je prouče kako bi shvatili zašto je dostigla tako visoku starost. Rođena u San Francisku 1907. godine, Morera se preselila u Kataloniju 1915. i preživela dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju kovida, pa se čak i oporavila od virusa u 113. godini života.

Estegver i njegovi saradnici koristili su uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre Morerine smrti kako bi stvorili detaljan prikaz stanja njenog organizma. Lekarski pregledi fokusirali su se na njen genetski "profil" i stepen u kojem su različeni geni bili "aktivni", na varijacije i nivoe proteina u njenoj krvi, kao i na raznolikost mikroba u njenom crevu.

Među brojnim otkrićima, naučnici su pronašli da su zaštitni završeci zvani telomere na krajevima Morerinih hromozoma bili izuzetno kratki, što je jasan znak starenja njenih ćelija. Njen imuni sistem takođe je pokazivao znake starenja, bio je sklon inflamacijama i stekao mutacije koje bi mogle da dovedu do leukemije.

Ipak, Morera je bila dobrog zdravlja. Telomere se skraćuju svaki put kada se ćelije dele, a njene su bile toliko kratke da su je možda štitile od raka, s obzirom na to da se samim tim ograničavao i broj ćelija koje su nastavljale da se dele, naveo je Estegver.

Dodatno, analiza DNK ove žene otkrila je genetske varijacije koje su štitile njeno srce i moždane ćelije od bolesti i demencije. Imala je niske nivoe upala u celom telu, što je smanjivalo rizik od raka i dijabetesa, kao i efikasan metabolizam holesterola i masti. "Sve ovo je ključno, jer je povezano sa bolestima tipičnim za starije osobe koje ih na kraju i ubijaju", rekao je Estegver.

Zatim je tim želeo da proceni Morerinu biološku starost. "Bila je barem 10 do 15 godina mlađa organski (u odnosu na njene stvarne godine)", rekao je Estegver. Njen crevni mikrobiom takođe je bio veoma "mlad" za njene godine.

Međutim, njena dugovečnost nije bila isključivo posledica genetskih faktora. Morera nije bila gojazna, pila je mnogo jogurta, nije pušila i nije pila alkohol. Imala je i dobar socijalni život sa prijateljima i porodicom.

"Sve ovo je sigurno pomoglo", naglašava Estegver.