Zdravlje

Davidović: Korona može da stvori tromb i u zdravom krvnom sudu u bolesnom je verovatnoća stvaranja ugruška veća

Komentari

Autor: S. T.

28/10/2022

-

22:08

Davidović: Korona može da stvori tromb i u zdravom krvnom sudu u bolesnom je verovatnoća stvaranja ugruška veća
Davidović: Korona može da stvori tromb i u zdravom krvnom sudu u bolesnom je verovatnoća stvaranja ugruška veća - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Korona može da stvori tromb i u zdravom krvnom sudu, a u bolesnom verovatnoća stvaranja krvnog ugruška je veća, kaže  vaskularni hirurg prof. Lazar Davidović i dodaje da je kovid pandemija odložila tretman ogromnog broja hroničnih bolesnika iz svih medicinskih oblasti, uključujući i hronične vaskularne bolesnike, te da sada u ambulantama imaju mnogo kompleksnije pacijente koji dolaze na lečenje.

On je za Euronews Srbija pojasnio da je zbog specifičnosti vaskularne patologije Klinika za vaskularnu i engovaskularnu hirurgiju KCS u kovid pandemiji radila mnogo više nego drugih klinike jer su osim hitnih vaskularnih stanja morali da zbrinjavaju i takozvana neodložna hronična stanja.

"Neko ima veliku aneurizmu aorte ili kritično suženje karotidne arterije i ako se njegovo lečenje odloži za mesec dana, njemu će aneurizma da pukne pa će da premine ili će da doživi težak šlog. To su takozvani neodložni vaskularni bolesnici. Jedno 30 odsto njih je moglo biti odloženo tokom trajanja korone. Posledice odlaganja su takve da mi sada u periodu kada se situacija prilično normalizovala imamo pacijente sa odmaklom fazom hroničnih bolesti, kada dolaze u mnogo kompleksnijem stanju kod nas, kada je njihovo lečenje mnogo duže, teže i neizvesnije, pa i mnogo skuplje za zdravstveni sistem", naveo je on.

Dodaje da su to negativni, indirektni efekti kovid pandemije i tek kada se jednog dana budu pravile analize videće se koliko je pacijenata zbog odloženog tretmana preminulo, koliko njih je izgubilo nogu ili doživelo šlog.

Podseća da je kovid sistemska bolest, a posledice se mogu videti i na krvnim sudovima pacijenata te su česte tromboze.

"Kada se dešava regularno, tromboza je veoma važna fiziološka pojava. Da zgrušavanja krvi nema i najbanalnije povreda bila bi smrtonosna. Još polovinom 19. veka čuveni nemački fiziolog i lekar Rudolf Virhov je definisao tri faktora zbog kojih dolazi do zgrušavanja krvi onda kada to nije korisno. To je oštećenje unutrašnjeg sloja zida krvnog suda, zatim proširenje krvnog suda (proširene vene ili aneurizma) i poremećaj biohemijskog sastava krvi", objašnjava prof. Davidović.

Studije su pokazale da kovid remeti sintezu nekih koagulacionih faktira u jetri, a ti koagulacioni faktori regulišu biohemijski sastav krvi.

Tanjug/Dragan Kujundžić

prof. Lazar Davidović

"To je prvi mehanizam kojim kovid povećava opasnost od zgrušavanja krvi u zdravim krvnim sudovima. Takođe postoje dokazi da on oštećuje funkciju endotela (unutrašnjeg sloja krvnog suda). Iako su ta oštećenja golim okom nevidljiva, to oštećenje funkcije takođe povećava verovatnoću od stvaranja tromba, odnosno ugruška", priča on.

Pokazalo se da tokom kovid infekcije može doći do stvaranja tromba i u zdravim krvnim sudovima, što se može efikasno sprečiti time što se pacijentu daju odgovarajući lekovi. Uz terapiju vetovatnoća da će pacijent dobiti neku trombozu, bilo arterijsku bilo vensku u fazi kovid infekcije je minimalna.

Drugi problem su pacijenti koji imaju već bolesne krvne sudove. Ako već ima bolesne krvne sudove, pa dobije još kovid verovatnoća da će se stvoriti tromb je mnogo veća, navodi sagovornik Euronews Srbija.

"Sama činjenica da postoji sklonost za stvaranje tromba bio je razlog da se već polovinom 2020 godine u tretmanu određenih kovid bolesnika počne primenjivati antiokoagulantna terapija koja je drastično smanjila opasnost od stvaranja tromba", istakao je on. 

Vaskularni hirurzi imaće priliku da razmene iskustva, na predstojećem kongresu koji u Beogradu 30 i 31. oktobra organizuju Evropsko udruženje za vaskularnu hirurgiju i Udruženje kardiovaskularnih hirurga Srbije.

Kao predavači učestvovaće vodeći vaskularni hirurzi iz Srbije, regiona i Evrope. Očekuju se  predavači iz Rumunije, Bugarske, Makedonije, Grčke, Slovenije. 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin