Život

Danas je Svetski dan životinja: Tasmanijski tigar, divlji golub i žaba koja peva su izumrli, ali za neke još nije kasno

Komentari

Autor: Euronews

04/10/2023

-

20:30

Danas je Svetski dan životinja: Tasmanijski tigar, divlji golub i žaba koja peva su izumrli, ali za neke još nije kasno
Danas je Svetski dan životinja: Tasmanijski tigar, divlji golub i žaba koja peva su izumrli, ali za neke još nije kasno - Copyright Wikipedia.org/Brian Gratwicke, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od golubice Marte do Tojgi, žabe "sa resama" na drvetu, ovo su samo neki od primeraka vrsta koje su izumrle u poslednjih 100 godina, tačnije od 1914.

„Veoma je važno da svet zna da je Tojgi bio savršen džentlmen.  Zaista zgodan i  voljen žabac”, bio je omaž biologa za vodozemace Marka Mandisa posvećen Tojgiju, poslednjem od vrste rabova, ili "žaba sa resama" koji je uginuo 2016. godine, čime je njegova vsta izumrla.

Do 10.000 vrsta izumre svake godine, prema WWF (Svetkoj fondaciji za prirodu), dok ljudske aktivnosti nastavljaju da pokreću ono što su naučnici potvrdili da je šesto masovno izumiranje. Gotovo je nemoguće uhvatiti se u koštac sa obimom krize biodiverziteta, ali upoznavanje sa samo nekoliko od ovih vrsta koje su nestale, a posebno onih koji su toliko voljeni kao što je Tojgi, pomaže da u taj problem unesemo više emocija.

 Golubica - visokoletač Marta, poslednji poznati divlji golub, preminula je u američkom zoološkom vrtu u Sinsinatiju 1914. Njena smrt je označila prvo dokumentovano izumiranje vrste  koje je prouzrokovao čovek, prema izveštaju zoološkog vrta.

profimedia

 

„Dok smo shvatili da je divlji golub  u stvarnoj nevolji, bilo je prekasno“, navodi se u saopštenju.

Nakon što je poslednji poznati divlji golub lovio do smrti u Ohaju 1900. godine, u zoološkom vrtu je postojalo jedno zarobljeno jato. Pokušaji uzgoja su propali, a do 1910. ostala je samo Marta. 

„Nagrada od 1.000 dolara, ekvivalent od oko 900 evra, ili 27.000 evra u današnjem novcu je ponuđena svakom ko bi mogao da obezbedi partnera za Martu, ali on nije pronađen“, navedeno je u saoptenju.

Ostala je samo uspomena na njenu smrt. Martino telo je zamrznuto i sada se nalazi u Smitsonijanu u Vašingtonu. U Sinsinatiju, jedna od krletki u zoološkom vrtu je sačuvana kao uspomena na nju. Unutra je postavljena izložba koja „služi kao podsetnik na svu tragediju izumiranja i poziva posetioce da razmotre kako njihovi postupci utiču na divlje životinje“.

Bendžamin - tasmanijski tigar ili tigar "torbar" , nesumnjivo je jedna od najpoznatijih vrsta koje su izumrle u dvadesetom veku. Proglašen za poslednjeg iz svoje loze, Bendžamin je uhvaćen u divljini i zadržan u zoološkom vrtu u Hobartu, gde je umro nekoliko godina kasnije 1936.

profimedia

 

Istorijski video snimak njegovog hoda iza rešetaka je mučan za gledanje. I skoro 100 godina kasnije, raspiruje maštu svojim specifičnim izgledom sa crnim prugama tigra, šiljastim nosom psa i torbom kengura.

Najveći torbari mesožderi modernog doba, tasmanijski tigrovi, dovedeni su do izumiranja prvenstveno zbog lova (postojala je vladina nagrada za njihove glave do 1909.), bolesti i gubitka staništa nakon evropske kolonizacije. 

Ljudima je bilo teško da očuvaju jednu tako jedinstvenu i harizmatičnu životinju. Prijavljena povremena viđenja su se nastavila decenijama. Prošle godine istraživači sa Univerziteta u Melburnu objavili su svoju nameru da ožive vrstu.

Usamljeni Džordž, džinovska kornjača sa Galapagosa

Džordž, poslednja džinovska kopnena kornjača vrste Geochelone abigdoni, viđena je u Nacionalnom parku Galapagos na ostrvu Santa Kruz 2009.

profimedia

 

Usamljeni Džordž je svoje poslednje godine doživeo u istraživačkom centru Čarlsa Darvina na Galapagoskim ostrvima.  Smatra se da je imao oko 100 godina i da je mogao da doživi 200, ali ga je rendžer Nacionalnog parka Galapagosa pronašao beživotnog 2012. godine, čime je okončana njegova vrsta, stara oko 10 miliona godina.

Džordž je jedini preživeo talase, napada kitolovaca i lovaca na foke koji su ubili ove podvrste za hranu i naftu na pacifičkim ostrvima. Preseljen sa ostrva Pinta 1972. godine, njegovog staništa opustošenog odbeglim kozama, usamljeni džin je postigao kultni status u Ekvadoru i šire. 

"Kada bi te pogledao, mogao si da vidiš vreme u njegovim očima", poetski je o njemu govorio Džo Flanagan, veterinar u zoološko vrtu u Hjustonu.

Ali razni pokušaji uzgoja, uključujući veštačku oplodnju, i jedan švajcarski pokušaj mazanja jedinke ženskim hormonima kornjače da ga stimuliše, nisu uspeli.

"Džordž je imao jedinstvenu ličnost. Njegova prirodna sklonost je bila da izbegava ljude. Bio je veoma usamljen. Imao je svoje favorite i svoje navike, ali se zaista približio samo svom čuvaru Ljereni“, priseća se Džo Flanagan, vodeći veterinar koji je poznavao Džordža više od 20 godina.

„On predstavlja ono što smo želeli da sačuvamo zauvek", kaže Flanagan.

Tojgi Rab - "žaba sa resama" na drvetu 

 "Uvek možete razlikovati Toughie od drugih Rabsa jer je imao žutu tačku na usni ispod desnog oka, kaže Mark Mandis  za Euronews Green.

Tojgi je dobio ime po jednom dečaku, sinu njegove negovateljice

Wikipedia.org/Brian Gratwicke

 

Tojgi je umro je u Botaničkoj bašti u Atlanti u Džordžiji, SAD. U mini audio dokumentarcu predstavljenom na britanskom podkastu 'Shortcuts' ranije ove godine, koji je predstavila Džozi Long, biolog koja se bavi vodozemcima, sa ljubavlju se opisuju poslednje godine Rabsa, žaba sa resama.

Početkom 2000-ih, smrtonosna gljiva zvana chitrid pogodila je prašume žaba u Panami „poput uragana“. Gljivu su doneli ljudi nehotice u oblast gde vodozemci nisu imali imunitet. Biolozi koji su videli opasnost su žurno sakupljali žabe sa drveća, bukvalno ih izvlačeći "kao iz zapaljene zgrade"

Globalno, bolest koja "jede" kožu odgovorna je za 90 odsto izumiranja vodozemaca. Vodozemci su više ugroženi i brže stradaju od ptica ili sisara naročito kao rezultat gubitka staništa i klimatskih promena. Tojgi je godine usamljenosti u botaničkoj bašti proveo u tišini, osim jednog posebnog trenutka, koji je zabeležio Mandis, kada je zatekao žabu kako sama "peva".

„Očigledno je želeo partnera i to je duboko tužno, jer ga nije bilo na celoj planeti“, rekao je biolog.

Fatu i Najin, poslednji severni beli nosorozi

Najin i Fatu, dva severna bela nosoroga koji žive u rezervatu Ol Pejeta u Keniji, možda još uvek neće odneti svoju vrstu u grob.  Ali budućnost ne izgleda sjajno, nakon što je poslednji mužjak severnog belog nosoroga na svetu, Sudan, preminuo u utočištu od starosti  2018.

profimedia

 

„Njegova smrt je okrutni simbol ljudskog nepoštovanja prirode  i rastužila je sve koji su ga poznavali," rekao je Jan Stejskal, zvaničnik zoološkog vrta Dvor Kralove u Češkoj, gde je Sudan živeo do 2009. godine.

"Ali ne treba odustati," rekao je  novinskoj agenciji AFP.

"Moramo iskoristiti jedinstvenu situaciju u kojoj se ćelijske tehnologije koriste za očuvanje kritično ugroženih vrsta. Možda zvuči neverovatno, ali zahvaljujući novorazvijenim tehnikama čak bi i Sudan mogao da ima potomstvo." 

Veštački potpomognuta reprodukcija je mogućnost za ženke, potvrdili su nedavni veterinarski pregledi. Nade ove podvrste sada počivaju na razvoju tehnika in vitro oplodnje i tehnologije matičnih ćelija.

"Skupe i komplikovane procedure koje nikada ranije nisu bile pokušane kod nosoroga. 

Crni, sumatranski i javanski nosorozi su takođe kritično ugroženi. Ovi poslednji trenutno imaju 18 jedinki, i to najviše zahvaljujući zabrani krivolova.

 

Komentari (0)

Magazin