Goran i Margarita: Svetski šampion u pravljenju napolitanskih pica potiče iz Srbije

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

14/10/2023

20:48

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Goran Abramović je svetski šampion u pravljenju tradicionalnih napolitanskih pica. Zanat je pre 30 godina učio u Južnoafričkoj republici i do danas je napravio blizu milion pica, a specijalitet su mu "Margarita" i "Marinara".

Abramović kaže da je u životu imao dve želje - da postane najbolji na svetu i da otvori svoj restoran i obe su mu se ostvarile. Ovo je priča o njegovom uspehu.

Pice pravi već 30 godina, a do sada ih je napravio blizu milion, a za Euronews Srbija govori o svojim specijalitetima.

"To su dve pice koje su unikatne - Marinara, istorija svih pica i pica Margarita. Od severa do juga Italije su različite regije i svaka regija ima svoju priču. Mi pravimo originalnu picu iz regije Kampanija koja je početak i istorija svih pica u Napulju", kaže Abramović, demonstrirajući pred našim kamerama pripremu pice prema autentičnom receptu.

"Skeniranje od glave do pete"

Za pravljenje Marinare i Margarite 2022. osvojio je 1. mesto na takmičenju u Napulju gde je učestvovalo preko 1.000 pica majstora iz celog sveta. Postati svetski šampion nije lako, jer žiri puna tri dana ocenjuje sve od tehnike, do krajnjeg ukusa.

"Gledaju svaki pokret: kako ste obučeni, higijenu, prilaz stolu, da li čistite sto, kako ređate namirnice, da li imate tremu, da li vam drhte ruke...", objašnjava Goran.

Važan je i stil rada.

"Jedan od sudija gleda stil, vremenski period za koliko napravite tu picu ispečete i prezentujete, druge sudije gledaju kvalitet testa, pečenja i namirnica. Bitna je i prezentacija. Pitaju vas koje brašno i pelat koristite i morate da imate spreman odgovor. Na konto svega, oni prave sliku o vama, skeniraju od glave do pete i zbir ocena pokazuje vaš rezultat", objašnjava svetski šampion.

Pica sa pršutom od srpske mangulice

Nedugo potom u Portu je učestvovao na takmičenju u uparivanju pica i vina. Tada je svetskom žiriju ponudio picu sa tradicionalnim srpskim proizvodima - pršutom od mangulice i tartufima.

"Njima je to bilo zanimljivo, dali su mi visoke ocene i u Portu sam pobedio 13 svetskih šampiona, tako da prošla godina je bila moja godina u Napulju i u Portu.

Zanat je učio dugo od jednog italijanskog majstora, ali ne u Evropi.

"Ja sam počeo ovaj zanat daleko odavde, na drugom kontinentu, u Africi. Otišao sam 1993. u Južnu Afriku kod kuma zbog situacije u tadašnjoj Jugoslaviji. Planirao sam da ostanem godinu, dve, tri, a ostao sam 12 godina", priseća se Goran.

Kaže da je sasvim slučajno postao pica majstor.

"Počeo sam jedan sasvim drugi posao da radim u fabrci drva. Otac mog kuma je imao fabriku i tamo sam počeo da radim. Međutim, posle dve nedelje mi je rekao da nisam za to, da nemam finese, pokrete, motoriku. Rekao mi je: 'Možda jedan lep zanat da naučiš da budeš pica majstor. Jedan moj prijatelj Napolitanac ima piceriju. Probaj, možda se nađeš u tome'. Tad počinje moja priča i od 1993. do danas sam u svetu pice", kaže Abramović.

Od majstora Đovanija naučio je da je najvažnije napraviti dobro testo. Ono se pravi od brašna, soli, kvasca i vode, dan ranije i mora da fermentiše, u idealnim uslovima, od 12 do 16 sati, u zavisnosti od temperature ambijenta.

Ključ uspeha je u dobrom timu

Nakon Južnoafričke republike, bio je na specijalizaciji u Napulju, radio u Americi, Španiji, Češkoj i Hrvatskoj a onda je sa partnerima otvorio piceriju u srcu Beograda. Za kratko vreme ovo mesto našlo se na listi 50 najboljih picerija u Evropi.

"Formula uspeha je dobar tim ljudi. Uspeh se stvara vremenom, trudom, radom i rezultati dolaze sami", objašnjava naš sagovornik.

Znanje koje je sticao godinama Goran rado deli sa drugima. Zato je osnovao Akademiju za pica majstore, gde za mesec dana pokušava da od potpunih početnika napravi profesionalce.

"Meni je cilj da mnogo ljudi edukujemo na pravi način šta znači biti pica majstor i profesionalac. Prva stvari koje gledam i što sam naučio od Napolitanaca su kultura čoveka, vaspitanje čoveka i higijena. Kad ima te tri stvari, čovek može da ima bazu da postane jednog dana veliki majstor. Ako nema nešto od te tri stvari, ne može da dođe do vrha", smatra Abramović.

Jedan od njegovih najboljih učenika je Vujadin Ogrizović. Pre dolaska iz Bačke Palanke u Beograd radio je u jednom restoranu, a sada pravi 200 pica po smeni.

"Ovo je ljubav pre svega, nije samo posao. Ovo je neki smisao života u kome smo se mi pronašli i to gledamo da ispunimo svaki dan maksimalno sa ljubavlju", objašnjava Ogrizović, pokazujući našoj ekipi jedan od najprodavanijih specijaliteta - picu "Prosciutto con burrata".

Vujadin takođe učestvuje na svetskim takmičenjima i jednoga dana možda će nadmašiti svog učitelja. "Ako radite ovaj posao morate konstantno da se usavršavate", kažu ovi majstori.

"U ovom poslu nema savršenstva, čovek se uči dok je živ i uvek se nadograđuje", naglašava Abramović

Jednoga dana, ko zna, posao će možda proširiti na celu Evropu, a Goranu je želja da titulu svetskog šampiona još jednom potvrdi na nekom od sledećih takmičenja.