Život

Može li vakcina smanjiti broj bakterija koje izazivaju lajmsku bolest - za sada kod miševa može

Komentari

Autor: Euronews

13/08/2023

-

21:40

Može li vakcina smanjiti broj bakterija koje izazivaju lajmsku bolest - za sada kod miševa može
Može li vakcina smanjiti broj bakterija koje izazivaju lajmsku bolest - za sada kod miševa može - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Još ne postoji vakcina za lajmsku bolest za ljude, ali se razvija inovativno cepivo koje se ispituje  na miševima i istraživanja pokazuju da se broj bakterija koje prenose krpelji može smanjiti.

Poznato je kakvu nam glavobolju zadaju krpelji tokom letnjih meseci, jer oni mogu biti prenosioci veoma ozbiljnih infekcija i bolesti.

Francuska studija objavljena u časopisu Microbiome prošlog meseca, govori o novoj vakcini ispitanoj na miševima koja deluje na mikrobe odnosno bakterije koje žive u crevima krpelja, kako bi se smanjila prevalencija Borrelia afzelii, bakterije koja izaziva lajmsku bolest u Evropi.

Istraživači su vakcinisali miševe da bi stvorili antitela protiv druge bakterije „trojanskog konja“ u pokušaju da utiču na crevne mikrobe krpelja. Otkrili su da su krpelji koji su ugrizli vakcinisane miševe imali manje bakterija koje izazivaju lajm u mikrobiotici creva od onih koji su ugrizli nevakcinisane životinje. 

"Otkriće je raskid sa trenutnim paradigmama o vakcinaciji," kaže Alehandro Kabezas-Kruz, glavni istraživač na francuskom Nacionalnom institutu za istraživanje poljoprivrede, hrane i životne sredine (INRAE) za Euronews.

On je dodao da se naučnici muče sa razvojem vakcina protiv vektorskih bolesti kao što su lajmska bolest ili malarija koje se prenose ujedom insekata i nada se da bi to mogao biti korak ka iskorenjivanju vektorskih bolesti u budućnosti. 

Džon Aukot, direktor Centra za istraživanje lajmske bolesti na Univerzitetu Džon Hopkins u SAD, rekao je za Euronews da je studija, u koju on nije bio uključen, bila zanimljiva, ali je primetio da je još u veoma ranoj fazi.

"Problem sa ovakvim vakcinama za miševe je kako da ih unesete u sve miševe? Težak je izazov da se to implementira u preko hiljade kvadratnih milja staništa miša. Dakle, to je praktični aspekt koji produžava put do uspeha, kaže  ," rekao je Kruz.

Šta je Lajmska bolest?

Lajmska bolest je najčešća bolest koju prenose krpelji u Sjedinjenim Državama i Evropi. Uzrokuje ga bakterija koja inače živi kod miševa, veverica i drugih sisara i prenosi se na ljude ubodom krpelja. Većina slučajeva bolesti može se lečiti antibioticima, ali trenutno nije dostupna vakcina za ljude, iako su neke dostupne za pse.

Fajzer trenutno vodi ispitivanje vakcine za ljude koja je u odmakloj fazi u SAD i Evropi, koja je jedini kandidat za vakcinu u kliničkom razvoju. Jedina druga vakcina za ljude povučena je sa tržišta početkom 2000-ih, nekoliko godina nakon što ju je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA). Ovo je delom posledica zabrinutosti zbog neželjenih nuspojava i raspoloženja protiv vakcine, rekli su istraživači.

Koji su simptomi lajmske bolesti?

Oko 60 do 80 odsto ljudi zaraženih lajmskom bolešću dobiće osip oko područja ugriza, prema izveštaju Evropskih centara za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). 

"Rana dijagnoza je i dalje klinička dijagnoza zasnovana na identifikaciji karakteristične lezije kože koja se zove erithema migrans. Ali problem je što svi misle da je to lako identifikovati. Ispostavilo se da nije. To nije tipična klasična vrsta "izgleda oka" koja se često prikazuje u člancima, to je zapravo samo manji broj lezija, tako da se ostale lezije ne pojavljuju i nemaju onaj klasični izgled", rekao je Oukot. 

Groznica, premor od glavobolje i osip na koži takođe su tipični simptomi lajmske bolesti. Bol u leđima i nogama je simptom koji je češći u Evropi nego u SAD, kao i stanje kože koje se zove acrodermatitis chronica atrophicans koje se javlja u kasnoj fazi lajmske bolesti.

Karakterišu ga lezije i atrofija kože.  Ako se lajmska bolest ne leči u ranim fazama, može se proširiti na srce, zglobove, mozak i nerve, ali je još teško dijagnostikovati jedinim dostupnim krvnim testovima koji se fokusiraju na antitela za koja su potrebne nedelje da bi inficirani ljudi počeli da ih proizvode.

"Problem je kako lečiti ljude koji dobiju lajmsku bolest nakon tretmana. To je izazov  na duge staze kao i kovid19. Ne znamo kako da je efikasno lečimo jer ne razumemo do detalja mehanizme bolesti, i šta je izaziva", rekao je Oukot.

Može li se lajmska bolest proširiti zbog klimatskih promena?

Lajmska bolest bi mogla biti u porastu u Evropi, ali je potrebno više podataka u nadgledanju simptoma, kažu istraživači. 

Analiza objavljena 2019. godine pokazala je da je dijagnoza lajma u porastu u "nekim zapadnoevropskim zemljama" ali da je bolji nadzor bio neophodan posebno u "južnim zemljama". 

Prema istraživanju iz 2021, bolest u Evropi je najrasprostranjenija u skandinavskim i baltičkim zemljama i nekim zemljama centralne Evrope. U Francuskoj je u poslednje dve decenije zabeležen porast broja dijagnostikovanih slučajeva lajma, prema podacima agencije za javno zdravstvo te zemlje .

"Povećanje temperature pogoduje životnom ciklusu krpelja. Dakle, mogu se bolje razvijati jer im ne odgovaraju niske temperature," rekao je Kabezas-Kruz.

To znači da će određene zemlje, morati da budu zabrinutije zbog lajmske i drugih bolesti. 

Lajmska bolest je prvi put identifikovana u američkoj državi Konektikat 1970-ih. Incidencija bolesti u Sjedinjenim Državama se udvostručila od 1991. godine, prema izveštaju Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Pokazalo se da klimatske promene doprinose širenju krpelja kroz kraće zime i temperature zagrevanja i na taj način mogu povećati potencijalni rizik od lajmske bolesti.

Komentari (0)

Magazin