Skriveni sastojak svakodnevne ishrane: Palmino ulje kao jeftina zamena, potrošači nesvesni da ga konzumiraju
Komentari09/06/2025
-20:04
Palmino ulje je proizvod koji je u širokoj upotrebi a pitanja koja ga okružuju su da li ono krije opasnosti koje na prvi pogled ne primećujemo. Takođe, ono je praktično u svakodnevnoj upotrebi, a često smo nesvesni njegovog prisustva. Stoga je važno i pitanje kakve posledice njegov unos ima po naše zdravlje.
O svemu što okružuje palmino ulje kao proizvod, i efektima njegove upotrebe po naše zdravlje, za Euronews Srbija je govorila doktorka Veroslava Stanković, specijalistkinja dijetetike i nutricionizma.
Sveprisutnost palminog ulja u svakodnevnim proizvodima
Stanković na prvom mestu navodi da se palmino ulje koristi i u mlečnim proizvodima, pekarskim, ali i prilikom pripreme brze hrane.
"Palmino ulje najčešće ima u konditorskim proizvodima, različitim keksićima, može da se nađe u različitim pekarskim proizvodima, koristi se umesto margarina i umesto masti za ta lisnata testa, može da se nađe i u mleku, sad ga stavljaju i za povećanje masnoće mleka, znači možemo da ga nađemo svuda. Naravno prže se i pomfrit i ostale, u fritezama se koristi palmino ulje, jer je najeftinije od svih ulja", rekao je Stanković.
Ono što takođe interesuje javnost je i da li je ono štetno, s obzirom na to da je od 1. avgusta uvedena obaveza da se na etiketi jasno naznači koliko neki proizvod sadrži palmino ulje.
Britanski Guardian je pisao o tome da svako od nas konzumira u proseku 8 kilograma palminog ulja godišnje, ali potrošači najčešće i nisu svesni da ga konzumiraju.
"Palmino ulje ima 45 odsto zasićenih masti i ostatak su mononezasićene i nezasićene masti. Tih 45 odsto je zapravo to što dovodi do zdravstvenih problema. Nerafinisano ulje je jeftinije i ima visoku tačku paljenja, što je dobro za termičku obradu, za razliku od svih ostalih ulja. Ukoliko se više puta upotrebljava, za pripremu u fritezama, u restoranima, više dana upotrebe, može da se hemijski transformiše i da postane kancerogeno", objašnjava Stanković.
profimedia
Povezane vesti
Ona dalje pojašnjava razliku između nerafinisanog i rafinisanog ulja.
"Nerafinisano je crvenkasto i ima dosta beta karotena, što je dobro i što može da ima tih nekih pozitivnih efekata, dok ovo rafinisano ima manji procenat beta karotena i manji procenat vitamina E od nerafinisano", kaže Stankovi.
Zdravstveni rizici postaju još izraženiji pri dugotrajnoj konzumaciji.
"Te zasićene masti u stvari, ako se češće i u većim količinama upotrebljava palmino ulje, može da dovede do niza posledica. Pre svega dovodi do povećanja takozvanog lošeg holesterola, odnosno LDL holesterola. Dovodi do gojaznosti i svih posledica gojaznosti. Tu su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i opet se vraćamo na tu kancerogenezu, odnosno kancerogene efekte ukoliko se više puta prži na istom ulju", kaže Stanković.
Posebno je zabrinjavajuće korišćenje palminog ulja u restoranima.
"Ostane vam u fritezi to palmino ulje i vi pravite pomfrit danas, sutra, preksutra i ono će peti dan da se poremeti, odnosno da promeni svoju strukturu i može da postane kancerogen", upozorava Stanković.
Praktični saveti za smanjenje unosa
Stanković smatra da je potpuno izbegavanje palminog ulja gotovo nemoguće.
Povezane vesti
"Ne možemo da izbegnemo upotrebu jer se upotrebljava za sve te konditorske proizvode. Možemo, ukoliko ne želimo da jedemo te proizvode, ako ne jedemo u restoranu i sve pripremamo kod kuće, tad znamo i imamo kontrolisane uslove. Ali ukoliko to ne radimo, a nismo u mogućnosti da uvek jedemo kod kuće, već uzmemo i poneke keksiće, i po nešto iz pekare, praktično uvek može da se nađe minimalna količina palminog ulja", kaže Stanković.
Ona savetuje uravnoteženu ishranu.
"Treba ravnomerno koristiti ulje, odnosno uravnotežiti ishranu, češće jesti kod kuće i onda znamo šta jedemo, manje koristiti keksiće, i čak i slane proizvode, različite slane proizvode koje nazivamo grickalicama, koje se takođe prže u palminom ulju", primećuje Stanković.
profimedia
Povezane vesti
Cena palminog ulja je u odnosu na druge vste biljnih ulja niska.
"Jedan od uzroka jeste i niska cena, bez obzira što se koristi plod palme, što se seku šume zbog toga, znači ekonomska posledica toga je velika, o tome ne pričamo, ne ekonomska nego ekološka, ali sama prerada palminog ploda je vrlo laka, dobijamo jeftin proizvod. Ta tačka paljenja gde može više puta da se upotrebljava je takođe bitna", kaže on i nastavlja:
"Ali kao i sve u životu, često se pretera sa time zbog te ekonomske strane - jeftinoće i na taj način ustvari dovodimo u pitanje naše zdravlje, odnosno neko drugi dovodi naše zdravlje u pitanje i u opasnost od pojave svih bolesti preteranim unosom", zaključuje Stanković.
Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)