U svetu prvi put ima više gojazne, nego pothranjene dece: Glavni krivac - brza i nezdrava hrana
Komentari
10/09/2025
-16:38
Jedno od desetoro dece širom sveta je gojazno, a prvi put do sada na globalnom nivou ima više gojaznih nego pothranjenih mališana, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija u novom izveštaju.
Udeo školske dece i tinejdžera koji su pothranjeni pao je od početka veka sa 13 na 9,2 odsto, dok je stopa gojaznosti porasla sa tri na 9,4 odsto, prema podacima UNICEF-a, Fonda Ujedinjenih nacija za decu.
Jedini regioni gde deca i dalje češće budu pothranjena nego gojazna su podsaharska Afrika i Južna Azija, piše Euronews.
To znači da će 2025. godine oko 188 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina biti gojazno, što ih izlaže riziku od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, upozorava izveštaj. S druge strane, procene pokazuju da je oko 184 miliona dece pothranjeno.
U zapadnoj Evropi, procenjuje se da je oko 25 odsto školske dece i tinejdžera gojazno, što je približno isti nivo kao i pre dve decenije, pokazuje izveštaj.
UNICEF navodi da su ultra-prerađene namirnice glavni krivac za rastuću stopu dečje gojaznosti širom sveta. Hrana poput čipsa, zaslađenih žitarica za doručak i zamrznutih pica – obično sadrži mnogo šećera, rafinisanog skroba, soli, nezdravih masti, kao i veštačkih boja i aroma.
One se dovode u vezu sa gojaznošću, visokim pritiskom, bolestima srca i prevremenom smrću.
Povezane vesti
U nekoliko zemalja, ultra-prerađena hrana čini više od polovine dnevnog unosa kalorija kod dece, a neke države su već preduzele mere da ograniče njihovo oglašavanje i učine ih manje privlačnim najmlađima.
U UNICEF-ovom izveštaju navodi se i globalno istraživanje među 64.000 mladih sprovedeno prošle godine, koje pokazuje da je 75 odsto ispitanika nedavno videlo reklame za zaslađena pića, grickalice i brzu hranu, a 60 odsto njih reklo je da su ih te reklame podstakle da požele da jedu takve nezdrave proizvode.
"Ultra-prerađena hrana sve više potiskuje voće, povrće i proteine u periodu kada ishrana ima ključnu ulogu u rastu, kognitivnom razvoju i mentalnom zdravlju dece", upozorila je Rasel.
Dominacija takve hrane stvorila je sliku dva ekstrema, navodi se u izveštaju.
U zemljama sa nižim prihodima, mnoga mala deca su toliko pothranjena da pate od mršavosti i zaostajanja u rastu, što može imati nepovratne posledice za njihov razvoj, a istovremeno, milioni starije dece i tinejdžera imaju problem sa viškom kilograma ili gojaznošću i pritom nedostatkom ključnih nutrijenata.
"U mnogim državama suočavamo se s dvostrukim teretom neadekvatne ishrane - istovremenim postojanjem zaostajanja u rastu i gojaznosti", navela je u saopštenju Ketrin Rasel, izvršna direktorka UNICEF-a.
Agencija je pozvala vlade da preduzmu korake za unapređenje dečje ishrane, uključujući ograničavanje reklamiranja brze hrane i obavezno deklarisanje proizvoda, zabranu prodaje brze hrane u školama, kao i socijalne programe koji bi porodicama sa nižim prihodima olakšali kupovinu zdrave hrane.
Povezane vesti
Komentari (0)