Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Normalan? Bilo ko?

Čovek je doživeo moždani udar u televizijskom studiju. Uživo, pred ogromnom publikom, Darko Glišić je pretrpeo šlog, što je samo po sebi zastrašujuće, i svakog normalnog tera na mučninu. 

Opet, odmah posle toga, ide pitanje:  

Ima li ovde tih, normalnih?  

I koliko ih je vratilo program da sve to vidi, još jednom? 

Koliko ovde, uopšte ima normalnih? 

Pošto, program i nisu morali da vraćaju. Gotovo da nema jednog portala, a da nije, koji minut posle svega, kao glavni naslov, imao vest: "Pogledajte trenutak u kojem je Darko Glišić doživeo moždani udar". 

Koliko, ovde, ima normalnih? 

Navali, narode! Još malo, pa nestalo! Samo na našem kanalu, samo za vaše oči!  

Pogledajte nečiju muku. Pogledajte nečiju, moguću, smrt. Pogledajte kako je nekome loše. Pogledajte kao su mu pukli krvni sudovi u glavi. Pogledajte mu lice, lepo se vide simptomi.  

Jedan, normalan, ima li ga? 

Odavno je još Peri Vajt, glavni urednik Dejli Planeta iz stripa (filmova), o Supermenu, priču o novinarstvu sveo na jednostavnu istinu: 

"Novine prodaju krv, seks, i suze". 

I svi to znamo, tu drevnu istinu o novinarstvu, koje je nastalo iz iskonske želje da znamo šta se dešava u tuđem dvorištu. Od toga šta komšija kuva za ručak, kada pere veš, ko mu dolazi u goste, do toga kada bije, ili j**e ženu. 

Tanjug/Jadranka Ilić

I uvek je ovo, nasilje i seks, interesantnije od ručka, ili gostiju (osim kada i goste biješ i j***š). Novinari su ona vrsta seoskih špijuna, tračara, koje sve druge obaveštavaju o komšijskim tajnama. 

Samo novinarstvo živi, prodaje, nudi, deli krv, seks i suze, baš zato što ljudi i žele to da vide, zato što uživaju u tome, zato što se time naslađuju, zato što im scene iz tuđih života služe kao opravdanje za sav onaj mrak, bez slika, svojih sopstvenih. 

Ali, opet, ima li ovde nekoga ko je normalan? 

Pre svega, u medijima, ljude, generalno, ne treba precenjivati. 

Nekoga ko može da stavi tačku, da kaže - dosta, da zaustavi ludilo, da proba da bude čovek, u onom smislu te reči koji razliku od životinjskog pokazuje kroz empatiju, elementarno saosećanje, žalost? 

Svaki dan, gotovo svi, uživo prenose svako moguće nasilje koje uvrnuti umovi mogu da smisle. Svaki dan, mesecima već, sadistička iživljavanja, vežbanje linča, masovno kažnjavanje, ne samo da ide lajv, nego se najavljuje, podstiče, slavi i objašnjava kao "borba za pravdu"?! 

Najniži instinkti, animalni porivi, hrane se celodnevnim tv rijalitijima u kojima je besmisleno nasilje predstavljeno kao odlična zabava, i to rade baš oni koji bi rijalitije da zabrane. 

Normalan? Bilo ko?  

Sada se prešlo i na live prenos bolesti, infarkta, moždanih udara? Šta je sledeće? Vešanje? Uživo? Ili da nekome, u udarnom terminu, otkinu glavu? 

I to radite zbog publike? Čineći je još nenormalnijom nego što jeste. 

Mozga? Imate li? 

Ne vidite da, na taj način, širite bolest koje je i ovo društvo, kao i tolika druga, ozbiljno zahvatila? Da ste generator pandemije ludila, bezosećajnosti, i svega onog najodvratnijeg u ljudima, zbog čega postajemo beslovesne životinje, željne krvi. 

I gde će vam, na kraju duša? Nekog čoveka, njegovu patnju, njegov ropac, bacili ste zverima, da uživaju, balave, svršavaju i žele još. 

I posle se čudite komentarima, tvitovima, slavlju onih čiju ste bezočnu glad upravo nahranili? 

Pa stvarno, da li ste normalni? I malo? 

Možete li da se prizovete, pre nego što se, svi zajedno, ne pretvorimo u klanicu i ne udavimo se u sopstvenim crevima i izmetu. 

Ne znam. Ali nadam se da će Darko Glišić da se oporavi.  

I da vam, posle svega, neće oprostiti, ni on, ni njegova porodica čiju ste privatnost i bol prodali na vašaru nakaza, nakazama. 

Niko ne treba da vam oprosti. Niste normalni.