Kolumna Kolumna Vesne Knežević: Pobunjeni univerzitet na panelu u Beču - mlaka borba za evropske medije

U bečkom klubu Concordia u ponedeljak je održana tribina o studentskom pokretu u Srbiji. Dvoje učesnika je bilo sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, profesor Slobodan Marković i studentkinja Ivona Marković, a dvoje s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesorka Jelena Kleut i student Luka Opruc. Panel je vodila Mirjana Tomić iz FJUMa (Forum za žurnalizam i medije), austrijsko-evropskog udruženja za edukaciju i pomoć novinarima.

Panel razgovor je održan pod nazivom „Studentski protesti u Srbiji: Delovanje, izazovi i perspektive“.

Posetioci su uglavnom bili novinari, austrijski ili akreditovani u Beču. Medijsko interesovanje je bilo i šire, jer su se sa onlajn pitanjima javljali i novinari iz zapadne Evrope. Studentski pokret i njegovi proklamovani ciljevi, kao borba za zdrave institucije i pravnu državu, i dalje ima moralnu podršku u tim krugovima. Ali je bilo vidljivo i razočarenje medijskih ljudi.

Dvoje studenata, koji su bili u centru novinarskog interesovanja, nisu uspeli da suvislo odgovore na pitanje kako konkretno misle da sa taktičke opstrukcije institucija pređu na strateško ozdravljenja institucija.

Profesorka Kleut je bila ili u pozadini ili davala emotivne opise. Jedina medijski rutinirana pomoć studentima je dolazila od profesora Markovića, koji je pokušavao da studentski pokret stavi u teoretski okvir. Nazvao ga je „trećim talasom auto-demokratizacije“, kao delom globalnih procesa u transformaciji autokratija u demokratije.

Kad je reč o studentskoj taktici prema institucijama, profesor Marković uvodi distinkciju između uništavanja i zaustavljanja: „Sve institucije su i dalje tu, one nisu uništene, samo ne rade. Biće lakše da ih se reaktivira sa tog nivoa, nego da ih se uništi, pa ponovo podiže.“

Između učesnika i posetilaca tribine nerazumevanje je bilo očigledno. Profesor Marković je više puta morao da uskače i objašnjava zašto studentski pokret nije ekspicitno politički, iako jeste politički, zato što je pokret za društvene promene. Ili zašto je kao društveni pokret odbijao da bude politički, a sada jeste politički, ali ne želi da se bavi politikom.

Objašnjavao je i da je taj pokret evropski po vrednostima, ali nije EU po opredeljenju. Marković je kazao da su „generacije 2000- ih bile za EU, bez opredeljenja za EU vrednosti, dok su sadašnje za EU vrednosti, ali ne za EU.“

Takva objašnjenja nisu popularna među EU novinarima i medijima, koji vole jednostavne poruke s Balkana. Nastup srpskih studenata je dovoljan za dalju moralnu podršku koju njihov pokret uživa u ovdašnjim medijima, ali ne za praktično razumevanje onoga što se trenutno događa u Srbiji.

Na novinarsko pitanje „šta ćete ako ne dobijete parlamentarne izbore“, Opruc je odgovorio: „Onda ćemo da vidimo. Bićemo pripremljeni. Mi se uvek pripremamo.“

Ivona Marković je dodala: „Mislim da ćemo pobediti. Koristimo naše mentalne kapacitete za značajnije korake nego što je biciklizam i trčanje. Veliki radni zadaci su pred nama.“

A profesor Marković zaključio: „Kad bi danas bili izbori, vlast bi ih glatko izgubila“.

Do nerazumevanja u konkretnom smislu došlo je i zbog izborne taktike, prema kojoj bi studenti sastavljali (ili su već sastavili) liste na kojima nisu oni sami, već ljudi u koje imaju poverenje. Oni – ljudi iz javnosti, ili dokazani eksperti u svojim profesijama – bi bili izabrani da vladaju, dok bi studentski plenumi ostali kao kontrolna instanca nad njima.

U političkoj teoriji savremenih demokratija to je nepostojeće stanje, pa ni medijski vokabular za njegov opis još ne postoji.

Ivona Marković: EU nas je ostavila same

Na novinarsko pitanje: „Zašto nema EU zastava na vašim skupovima?“, dvoje studenata odgovara „za sada su nam dovoljne srpske“.

Sledilo je pitanje „Šta želite od EU?“, o čemu se između voditeljke, učesnika tribine i prisutnih vodio sledeći razgovor:

Opruc: „Želeli bismo sasvim konkretne poruke. Želeli bismo priznanje.“

Tomić: „Verbalno?“

Opruc: „Verbalno i možda... nešto legalno. Način na koji EU vodi komunikaciju sa srpskim vlastima je... duboko nerazumevajući za srpski narod. Malo je apstraktno kako razgovaraju i kako priznaju postojanje srpskih vlasti. Onda kad vidimo kako s njima sede zajedno u Briselu....“

Tomić: „Hoćeš da kažeš da vam se ne dopada kakvu interakciju EU službenici imaju sa srpskom vladom..?“

Opruc: „Da.“

Kleut: „Ono što studenti ne podnose su hipokrizija i nepoštenje. To je naša borba, za našu zemlju i očekujemo da EU kaže nešto konzistentno u vezi sa našom borbom. To je ključ.“

Tomić: „Kada ćete definisati vašu poziciju prema EU?“

Ivona Marković: „Kad nas EU konkretno podrži. (...) Ovako, ne verujemo im dovoljno, naši studenti im ne veruju dovoljno da bismo isticali EU zastave. Osećamo se ostavljeni od EU. Osećamo se sami.“

Pitanje iz publike: „A da se malo više potrudite za njihovu podršku?“ ostalo je bez odgovora. Kao i sledeće koje je postavila autorka ovog izveštaja: „Da li kao političku podršku i u slučaju EU računate samo onu koja dolazi kao potpuna, stopostotna podrška?“

Tomić: Ćaci smešni, naci ne

Od bečkih medija za sada jedino Standard izveštava o tribini sa srpskim studentima i profesorima. Fokus je na razilaženju tog pokreta sa EU, odnosno nedoumici zašto srpski studenti najpre očekuju neupitnu solidarnost sa EU strane, da bi tek onda razvili EU zastave.

U toj komunikaciji, bilo je i nenameravanih duhovitih momenata.

Tomić: „Srbija kao zemlja nije poznata po dobroj organizaciji. Vi ste ekstremno dobro organizovani. Kako ste tako dobro organizovani?“

Ivona Marković: „To nam je došlo spontano.“

U razgovoru o medijima studenti su se žalili da moraju da koriste društvene mreže da bi poslali poruke građanima.

Ivona Marković: „Mediji u Srbiji su kompletno blokirani.“

Tomić: „A opet ste ih blokirali...?“

Ivona Marković: „Ne, ne mi, vlada je blokirala medije, oni su samo pro forme nezavisni.“

Mirjana Tomić pokušala je prisutnima  da objasni reč „ćaci“, i to kao vic, uz navale vlastitog smeha. To bi u Srbiji bili „neobrazovani ljudi koji imaju problema sa korišćenjem gramatike“. Kako je publika ostala bez reakcije, dodala je da očito treba znati srpski jezik kako bi se shvatilo koliko je to smešno.

Voditeljka tribine je, međutim, bila šokirana da se pobunjeni studenti od protivnika nazivaju „naci“, jer to nije smešno.