Kolumna Studentitea, ili: Kad sečeš drva, leti iverje

"Lustracija nije ništa drugo nego Pročišćavanje jednog društva", objasnila je izvesna govornica na subotnjem studentskom skupu u Novom Sadu.  

"Lustracija je nužno Čišćenje društva od prljavštine nagomilane političke vlasti i političke moći", još bolje je, dan kasnije, elaborirao jedan profesor, gostujući u programu N1. 

Odmah potom sva silesija moralističkih medija "s one strane", krenula je da objašnjava kako je lustracija (Čišćenje), "stub" studentskog programa, i njihova glavna ponuda biračima, polazna tačka bez koje ne možemo dalje.  

Čišćenje jednako blagostanje.  

Čišćenje, put do idealnog društva. 

Čišćenje, kao obred kojim se ukida prljavština. 

Čišćenje, kao način da se ukine kletva nečistoće. 

Novo, studentsko doba, rezervisano je samo za one čiste (studenti, oni sa studentske liste, Proglas, Lompar, Bakić, Bjelogrlići...), lustracija će prljave (vlast i opozicija), odbaciti. 

I to se sasvim uklapa u ono što nauka odavno prepoznaje kao obavezne delove (rituale) svake purifikacije (pitajte Milana St. Protića šta to znači), a koji su poređani ovako: 

Isterivanje prljavštine; Uklanjanje prljavštine; Transfer prljavštine; Uništavanje prljavštine; Transformacija prljavštine u čistotu. 

Redosled je nebitan, bitno je da ih obredi čišćenja, od plemenskih, do studentskih (a i oni su pleme), podrazumevaju, a potom i pokušavaju da ostvare, na razne načine. Neki uz pomoć molitvi, neki kletvama, posipanjem pepela, prinošenjem žrtvi paljenica (spali se neko goveče na oltaru), ili puštanjem krvi, što životinjama, što ljudima. 

I sve to zato što je, oduvek, ideja o čistoti bila tako imanentna ljudskom rodu, čiji su strahovi, inhibicije i frustracije bili okidač koji ih je terao da neprijatelja, i uzrok raznih nesreća, bede, jada i umiranja, nađu u onome što je bilo sastavni deo njihove egzistencije - u prljavštini. 

Primera radi, gospođa advokatica Tanja Arsić, koja je autor misli "Lustracija je ništa drugo nego pročišćavanje jednog društva", ne bi mogla, nikada, u bilo koji pošten hram, ili crkvu da uđe dok je u menstrualnom ciklusu, pošto je menstruacija za većinu kultura prljava, da ne pričam da su toliki i žene proglasili za nečiste. 

Baš kao i razne ljudske izlučevine, mokraću, izmet, pljuvačku, seks i sve drugo bez čega ne bi postojali, da bi se onda koncept čisto-nečisto proširio i na sve ostalo. Od životinja, preko raznih socijalnih grupa, kasti, zanimanja, do klasa i rasa, naroda, i kulturoloških vrsta, kakvi su, na primer, danas u čistoj Srbiji (do koje se stiglo transformacijom prljavih u pročišćene, što je proces koji će lustracija nastaviti), svi oni štrokavi Ćaciji, i svako ko se ne baci grudvom na Anu Bekutu, prljavu.  

Princip čišćenja, onog trenutka kada je prihvaćen i uvršten u moralnu normu, postao je i obavezujući, što je čitavu istoriju obeležilo ne toliko preispitivanjem same norme, morala, nego manje više tehničkim problemima koji idu uz njegovo sprovođenje. I gotovo niko više nije razmišljao ni o čemu drugom, nego o efikasnosti. 

Pogotovo u religijama nije bilo preispitivanja (vera ne dozvoljava sumnju), pa zato i sam starozavetni Bog, vrlo jasno kaže: 

"Uništi ove narode: Heteje, Amoreje, Hanance, Ferezeje, Jeveje (molim lektora da ovo ne ispravlja u "Jevreje"), i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Jehova, tvoj Bog." (Ponovljeni Zakoni 20:17). 

Čišćenje uništavanjem i ovde je uzrokovano najvećim grehom nečistih - nisu prihvatali moralnu normu po kojoj je Jehova jedini Bog, nego su verovali u razne druge, nakaradne i prljave božje sile. 

I kasnije je ta veza "moral-čišćenje" bila glavno opravdanje svakog velikog poduhvata masovnog čišćenja onih koji se u vladajući moral, na svoju veliku žalost, nisu uklapali. 

Sam posao je najpre bio vezan za vladajuću religiju, koja je lako, kao i u Bibliji, prepoznavala one koje treba očistiti uklanjanjem, uništavanjem ili transformacijom. U hrišćanstvu, njegovom zapadnom ogranku, sve to je opravdano i formiranjem "Čistilišta", kao obavezne stavke na putu kojim prolaze duše posle smrti, i u kojem se, što vatrom, što ledom, oni koji bi do rajskih vrata, najpre čiste od nagomilanih greha, onih manjih, zatim i onih velikih, ali ne toliko da ih automatski šalju u Pakao. 

Istočni ogranak hrišćanstva nije prihvatio ovu postavku, nema u njemu "Čistilišta" kao jasne forme, entiteta, ali mu je čišćenje ništa manje milo, niti ga se odriču, ne daj Bože.  

Neki istraživači tvrde da je i sama reč "čistka", koja će vekovima kasnije postati omiljena, prvi put upotrebljena krajem XV veka, u pismu jednog pravoslavnog vrhovnika, u kojem je on izražavao divljenje prema načinu na koji su njegove zapadne kolege, u Španiji, sprovele akciju čišćenja prljavog jevrejskog elementa.  

Dekret iz Alhambre, kojim su Sefardi šutnuti iz katoličke, čiste Španije, postao je osnova tolikih pogroma na Istoku. 

Kada je društvo preraslo verski moral, i krenulo ka građanskom, čišćenje je dobilo mnoge nove fantazmagorične ukrase. 

Od Fransuske revolucije, okićenje glavama koje je otkinulo novo čudi tehnike po imenu Giljotina (da ne pričamo o masovnim davljenjima nečistih u francuskim rekama, pošto je voda jedan od boljih instrumenata čišćenja, ili klanjima hiljada po zatvorima, što je ritual očišćenja krvlju), do svih onih ludila XX veka, u kojem su čišćenja dostigla svoj vrhunac, i ostavila za sobom desetine miliona mrtvih.  

Nemci su čistili Evropu od Jevreja, Cigana, Slovena i svih drugih nižih, nečistih vrsta. Ustaše su prljave Srbe čistili i trasformisanjem (katoličili ih), i uklanjanjem (proterivali), i uništenjem (klali ih i ubijali na najodvratnije moguće načine). Komunisti su čistili izdajnike, kulake, inteligenciju, kolaboracioniste, sabotere, reakcionare, i čitavu silesiju raznih ideoloških prljavaca. 

Što bi se reklo, ko nije čistio, ništa nije uradio. 

Oni koji jesu, ušli su u istoriju, i poimence, i kao organizacije. NKVD, Gestapo, Udba, Sekuritatea, nisu bili samo nazivi specijalizovanih organa reda, nego i simboli, i čišćenja, i straha od čišćenja, krvave čistote, preuzevši tu ulogu od Inkvizicije i Jakobinaca. 

Zasluge su im bile ogromne. Uz poznate podatke o nemačkom čistom genocidu nad Jevrejima, ili onom koji je NDH sprovela nad Srbima, evo samo jednog slatkog detalja:  

Tokom Velike Čistke u Sovjetskom savezu, od 1936. do 1938. godine, očišćeno je, obredom streljanja, tačno 681.692 prljavih. U sistemu Gulaga, istovremeno, na isti način je oslobođeno nečistote njih 116.000, a kada se tome dodaju i svi oni koje su lokalne NKVD ispostave diljem sovjetske unije podvrgle purifikaciji, ne bi li ispunili kvotu čistote, brojka uklonjenih postaje u svakom smislu prevelika. 

I tako, mic po mic, stigosmo i do stuba studentskog programa. Do lustracije, odnosno čistke. Do proskripcije, o kojoj će Milan St. sve da vam ispriča (liste nečistih u nekom društvu čiju slobodu, imovinu i život više ne štite uobičajena pravna pravila. Ukratko - liste za odstrel).  

I o tom civilizacijskom napretku naših slatkih studenata nema šta drugo da se kaže, osim onoga što je rekao čuveni Zaboravljeni komesar, drug Nikolaj Ježov, šef NKVD-a tokom Velike čistke, koji je potom i sam bio očišćen, čak i sa fotografija: 

"Biće nevinih žrtava u ovoj borbi... Pokrećemo veliki napad na neprijatelja; neka ne bude negodovanja ako nekoga udarimo laktom. Bolje deset nevinih ljudi da strada nego da jedan špijun (čitaj- Čaci), pobegne. Kada sečeš drva, leti iverje". 

Toliko. Da uđe u Studentski program. Uz još jedan predlog. Da razni jakobinski ideolozi ubede ovu svoju decu da im se lista zove: Studentitea.  

Bar da liči na nešto. I da znamo šta nas čeka. Čista Srbija. I povratak Ježova na fotografije. A ako vam bude ličio na Kišjuhasa, ne brinite. Tu su oni negde. Po veličini.