Kolumna "Politika kao sudbina": Rugala se ruga
Komentari
28/01/2026
-10:42
Na našoj javnoj sceni, vidim, ima ljudi koji misle da je Vjosa Osmani ubeležila poen za Kosovo, ali i odnela bod Srbiji, time što je postala deo Trampovog Borda za mir u Gazi. Među njima ima i novinara, koji možda nisu imali vremena da objasne čime se otcepljena srpska pokrajina kvalifikovala za Trampov bord.
Pa da građani sami procene je li Beogradu tamo bilo, ili nije bilo mesto.
I ima li Beograd na čemu da zavidi Prištini.
Kosovo je, uz Sjedinjene Američke Države, Paragvaj, Papua Novu Gvineju, Gvatemalu i Honduras, umesto u Tel Avivu, nakon međusobnog priznanja ambasadu otvorilo u Jerusalimu. I ne samo to. I Priština je, poput Tirane, voljna da pošalje trupe da nadgledaju mir u Gazi, a spremna je i da učestvuje u raseljavanju Palestinaca, što Donald Tramp izgleda smatra preduslovom za rekonstrukciju Gaze i njeno pretvaranje u luksuznu rivijeru koju je čovek koji je veći deo života poslovao nekretninama, upravo na tom komadu nepokretnog zemljišta zamislio. A taj plan podrazumeva da se prvo skloni ljudski živalj koji tamo uporno opstaje uprkos nemogućim i po mnogo čemu nehumanim uslovima.
Za razliku od Beograda koji, koliko je poznato, još nema stav o eventualnom raseljavanju Palestinaca, Priština je spremna i da prima deportovane migrante i zatvorske osuđenike kojih razvijene zapadne zemlje žele što pre da se reše. Tako je Kosovo već ratifikovalo sporazum sa Danskom po kom će ovoj severnoj zemlji iznajmiti 300 ćelija u zatvoru u selu Pasjak blizu Gnjilana, i to u zamenu za 210 miliona evra. Smeštaj u Pasjaku namenjen je stranim državljanima koji su u Danskoj krivično osuđeni za terorizam i ratne zločine i kojim je izrečena mera deportacije nakon odsluženja kazne, a među njima će biti i "osoba sa terminalnim bolestima", kojim je mesto verovatno pre u bolnici. Zatvorenike će u Gnjilane dopratiti danski direktor zatvora koji će raditi uz lokalnog direktora, dok će čuvari, piše u sporazumu, biti "lokalci obučeni po danskim standardima". No na zatvorenike će se primenjivati lokalni propisi i standardi, kad su ljudska prava u pitanju.
Sporazum izgleda ne definiše do kraja šta će biti sudbina zatvorenika ako ih domicilne države posle izdržane kazne ne budu htele, pa se ne zna hoće li u tom slučaju morati, ili moći, da se kao "slobodni ljudi" nastane na Kosovu. Borci za ljudska prava su, treba li reći, veoma kritični prema ovom tipu aranžmana.
Kosovo je, navodno, već počelo i da prihvata migrante koje Amerikanci deportuju: u junu su sa Vašingtonom sklopili sporazum o prihvatanju 50 lica godišnje koje Amerika ne želi na svojoj teritoriji. To se u Prištini i Vašingtonu objašnjava "večitom zahvalnošću" koju kosovski Albanci duguju Sjedinjenim Državama zbog podrške UČK i samoproglašenoj "nezavisnosti" ovog dela srpske državne teritorije. Iz te zahvalnosti su 2002, prema optužbama evropskih zvaničnika obelodanjenim tek 2005, u vreme istrage Dika Martija o tajnim zatvorima CIA u Evropi, dozvolili i otvarane "malog Gvantanama" u Bondstilu.
Povezane vesti
A pošto kosovski Albanci sličnu zahvalnost duguju i drugim državama, Priština je već izrazila spremnost da primi i deportovana lica iz Velike Britanije, ovog puta ona kojim je London odbio dati azil. I druge države koje hoće da se otarase migranata staju u red, pa je i austrijski ministar unutrašnjih poslova izrazio želju da sa Prištinom sklopi aranžman sličan danskom.
Kosovo, drugim rečima, postaje važan partner zapadne politike "autsorsovanja" migrantskog problema, kao i problema migrantskog kriminaliteta. Spremno je da, uz nadoknadu, primi neželjene ljudske "viškove" iz članica NATO koje su bombardovale Srbiju.
Da li je iko lud da Kosovu na tome zavidi?
Gospođa Osmani je, kao što se moglo očekivati, svoje pristajanje uz Trampov plan za Gazu objasnila svojom plemenitošću i humanošću svojih sunarodnika, odnosno njihovom iskrenom željom da pomognu nesrećnim palestinskim izbeglicama čiju sudbinu je uporedila sa sudbinom proteranih kosovskih Albanaca 1999.godine.
Nisam za to da joj se zbog toga podsmevamo. Mnogo, neuporedivo je odvratnije bilo kada su lideri najrazvijenijih evropskih država na jedan američki mig bombardovali Jugoslaviju, sve pretvarajući se da to rade teška srca i samo zato što su bolji ljudi od nas kada su se drsko pretvarali da međunarodno pravo i suverenitet naše zemlje krše iz humanitarnih razloga, iz brige za ljudska prava naših građana albanske nacionalnosti. Drugim rečima, da nas bombarduju zato što su nam moralno superiorni, a ne zato što im Povelja UN tada još nije bila "crvena linija" dovoljno važna da se suprotstave Bilu Klintonu. Kao što ni njihovi kukavni naslednici sada ne nalaze kuraži da se zaista suprotstave Donaldu Trampu, već "crvenu liniju" reda radi evociraju dok se trude da ga umilostive i nečim drugim potkupe. Može Sirija, može Venecuela, sve može, samo nas na ovom svetu ne diraj.
Svet je opasno mesto, stari poredak se grči a novi u mukama rađa. Ko na planeti može da garantuje da sutra neće biti prisiljen da prekrši neki važan princip, neko staro prijateljstvo, kako bi zaštitio opstanak svog naroda? Amerika nije svemoćna kao što je bila, ali je zato opasnija nego što je ikada bila.
A ima i ona poslovica, rugala se ruga pa postala druga.
Povezane vesti
Ni Danci sigurno sanjali nisu da će im jednog dana glavni NATO saveznik otimati severnu autonomnu pokrajinu.
Svakako ne u vreme kada su tom NATO savezniku bili ratni saučesnici u otimanju srpske južne pokrajine.
I opet bi.
Komentari (0)