Kolumna "So na ranu": Điđi miđi
Komentari
20/01/2026
-08:02
Ova najnovija blokaderska priča o lustraciji podsetila me na onaj vic kada ljudoždersko pleme nahvata neku dvojicu, od kojih je jedan naš, i daju im da biraju – kuvanje u loncu ili "điđi miđi". Ovaj koji nije naš, razmišljao, razmišljao, ne zna šta je điđi miđi, ali konta, šta god da je, ne može da bude gore od kuvanja u loncu i kaže: ’Ajde, ja ću "điđi miđi". Kad je rekao da bira "điđi miđi", ovi ga uhvate i siluju, a onda, ipak, strpaju u lonac i skuvaju. Ovaj naš kad je video šta je "điđi miđi" i da će posle toga svakako završiti u loncu, odluči da traži da ga odmah skuvaju. A ovi mu odgovore: "Može, ali prvo malo điđi miđi".
Dakle, postoje dve stvari koje obećava svaka vlast i svaka opozicija u Srbiji odvajkada. Jedna je legalizacija, a druga je lustracija. Nema tu velike misterije, stvari decenijama funkcionišu tako što vam se pre dolaska na vlast obećava lustracija, a posle ide legalizacija. Hteli, ne hteli, dobićete i jedno i drugo. "Điđi miđi" vam ne gine, da se poslužim jezikom vica.
Za ove tri decenije bavljenja novinarstvom i sama sam ispratila makar onoliko najava legalizacije bespravne gradnje koliko je bilo vlasti, kao što sam isto toliko puta čula i obećanja opozicije da će čim dođu na vlast sprovesti lustraciju, ispitati poreklo imovine i kazniti sve one koji su pre njihovog dolaska na vlast kršili zakon, a prošli nekažnjeno. Činjenica da o ovome opet govorimo, znači samo jednu stvar – da ni jedno od ova dva obećanja nikada do sada nije ispunjeno. Da prekine ovaj savršeni niz i da zauvek poremeti ravnotežu u svemiru pretenduje, a ko drugi, nego "onaj za sve kriv" i onaj koji obećava da će ovog puta da konačno reši tu legalizaciju.
Elem, kad se sve uzme u obzir, a pogotovo masovni odziv građana na poziv da prijave svoje bespravne objekte, ovo je sigurno najozbiljnije shvaćeno obećanje legalizacije divlje gradnje za poslednje tri decenije, i duže. Od procesa koji je započeo pre nepuna dva meseca, čini se da građani prvi put ozbiljno očekuju da bude i okončan, uprkos tome što je ova ista vlast istu stvar obećavala i pre desetak godina i na nju utrošila desetine miliona evra kredita uzetih od Svetske banke. Novac iz tih kredita je, da vas podsetim, prema instrukcijama i pod kontrolom Svetske banke potrošen za unapređenje rada katastra, koji danas ne radi, i za kupovinu satelitskih snimaka bespravnih objekata koji nisu bili upotrebljivi jer su magline pokrivale čitave oblasti zbog čega se nije videlo ono zbog čega su snimci vredni milione evra kupljeni.
Težini najnovijeg obećanja legalizacije, međutim, ovog puta bitno doprinosi i činjenica da se nalazimo u izbornoj godini i da i građani i vlast sprovođenjem ove legalizacije mogu samo da dobiju – bespravni graditelji za sitan novac da ozakone svoje kuće, vile, pa i čitave zgrade, a vlast da obavi posao koji ni jedna druga pre nje nije ni počela, a kamoli završila.
Koliko god se legalizacija onima koji nisu kršili zakon može činiti nepravednom, rešavanje višedecenijskog sistemskog problema, čak i za takve može biti jedan od jačih argumenata vlasti na predstojećim izborima, na kojima će, kako sada stvari stoje, najjači adut protivnika vlasti, kako smo čuli prošlog vikenda, biti još jedna najava lustracije.
A najozbiljnije shvaćeno obećanje lustracije do sada, koliko pamtimo mi malo stariji, bilo je ono dato na izborima 2000. godine i to od, manje-više, istih onih koji vam to obećavaju i sada. Koliko su građani ozbiljno shvatali najavu lustracije pre 26 godina najbolje, možda, govore rezultati izbora te 2000. godine na kojima je lustracija, u paketu sa ispitivanjem porekla imovine, bila glavno izborno obećanje.
Povezane vesti
Petooktobarske vlasti, kojima i danas tepaju da su "demokratske", ovog svog izbornog obećanja setile su se tek tri godine posle dolaska na vlast, 2003. godine, kada su po "hitnom postupku" donele Zakon o lustraciji koji u praksi nikada nije primenjen.
A zakon o lustraciji nikada nije primenjen jer se nije mogao postići dogovor oko toga koga treba lustrirati i koliko unazad. Zakon je predviđao da lustracijom bude obuhvaćen period od 70-ih na ovamo, ostavljajući tako van domašaja zakona onaj nagori period komunističke vladavine posle 1945. u kom su činjeni i najveći komunistički zločini. Elem, kako se sa protokom vremena broj kandidata za lustraciju povećavao, s tim je rastao i broj onih koji više nisu bili tako zagrejani za ovu ideju. Pogotovo kada su po dolasku na vlast shvatili da sami postaju kandidati za ono što se u antičko vreme zvalo, "čišćenje od grehova", a što se u praksi od antike do danas najčešće pretvaralo u običnu osvetu i progon neistomišljenika.
Isto je i sa ispitivanjem porekla imovine, što će takođe, izgleda, biti blokaderski izborni adut. Zakon o ispitivanju porekla imovine, donet je "samo" 20 godina pošto nam je prvi put obećan. Ne, nisu ga doneli oni koji su nam to obećavali, već oni kojima opozicija sada preti njime kao glavnim izbornim oružjem u izbornoj kampanji koja je uveliko u toku.
Zakon o poreklu imovine, dakle, donela je naprednjačka vlast 2020. godine, i uprkos činjenici da je i on prvi put u praksi primenjen tek četiri godine kasnije, kada je prvi bogataš koji je zaradio milion i po evra bez dokaza o poreklu morao da plati državi milion evra, ispalo je da je Vučić bolji u ispunjavanju izbornih obećanja opozicije od same opozicije. Ova titula biće mu zagarantovana pogotovo ako do kraja sprovede svoju pretnju izrečenu za vikend, kao odgovor na pretnje koje su naprednjacima za vikend upućene sa skupa u Novom Sadu, da bi mogao da predloži da poreska uprava ispita poreklo imovine i utvrdi imovinsko stanje svih kandidata na izborima pre nego što se kandiduju.
Šteta što se neće desiti, bilo bi baš zabavno.
Dakle, zašto opozicija opet preti lustracijom, kao što se preti praznom puškom?
Pa, možemo da pogađamo. Možda zato što nemaju bolju ideju? Ili zato što su shvatili da je obećanje nekakve osvete jedino čime mogu da motivišu svoje birače i da zastrašuju tuđe? Ili možda samo zato da bi proverili koliko smo zaboravni i da li smo "zreli" da "progutamo" ono što nam se podmeće kao misteriozna studentska lista, a na kojoj, kako stvari sada stoje, neće biti jedino onih po kojima se lista zove. Što, mora se i to priznati, i nije neki epohalni gubitak ni za Srbiju, ni za njenu demokratiju.
Povezane vesti
Lustracija, kako su prethodnih decenija objašnjavali teoretičari i analitičari, treba da igra ulogu nekakve "tranzicione pravde" i da bude ono čemu su nadenuli ime "instant pravda", a što je, najčešći izgovor pod kojim su počinjene neke od najvećih nepravdi u istoriji. Nema ničeg "instant" i "tranzicionog" u ostvarivanju pravde, nju nećete naći na tajnim studentskim plenumima ili na odgovornosti i pameti lišenim uličnim zborovima. Do pravde se ne dolazi besmislenim ritualnim skakanjem, besciljnim pešačenjem, biciklanjem i patetičnim vidanjem žuljeva koje mogu napraviti samo patike od sto evra. Do pravednijeg i boljeg društva za koje se navodno bore ovi kojima više od godinu dana praštamo i tolerišemo sve zbog mladosti, ne dolazi se povratkom na najpogubniju ideologiju koja je vladala ovim prostorima više od pola veka.
Lustracija kojom se preti ne samo vlasti, i ne samo onima koji su uz vlast, nego i svima onima koji se lustratorima na bilo koji način suprotstave, zamere ili odbiju da im se bespogovorno priklone, nije cilj i nije pravda kako neki izgleda misle. Ona je samo oružje. I uvek je bila. Kao što su to i ovi mladi ljudi, iz čijih usta sada izlazi ova stara pretnja, a koje je neko ubedio da su dovoljno odrasli da vode državu, ali ne i da vode tatine i mamine firme. Iste one koje je neko u predvečerje jednog aprilskog dana pored oltara jedne minhenske crkve ubedio da je njihova upala mišića od biciklanja jednaka mukama Isusovim. I koje je neko ubedio da nešto duguju onima kojima su "isposlovali" povećanje materijalnih troškova za fakultete od 20 posto, cirka 100 miliona evra. Pa, koliko smo puta poslednjih meseci čuli studente da govore kako su profesori tokom blokada branili njih, a oni im sada samo vraćaju uslugu, tako što će im omogućiti da preko njihove liste zavladaju državom, kao što sada vladaju univerzitetom.
A kako bi u budućnosti izgledala lustracija sa kadrovima koji se ne stide da poput nacističkih patrola noću kreću u hajke na domove svojih protivnika, imali ste sreće da vidite pre nekoliko dana u Čačku. Sudbina vas je častila na račun Ane Bekute. Sada znate da je jedino što vas može spasti nemilosrdnih lustratora - sneg. Jer, ako onda kada se dohvate vlasti ne bude snega lustriraće vas, kao što se to uvek radilo - kamenjem.
Komentari (0)