Kolumna "So na ranu": Posao za nepristojne
Komentari
07/04/2026
-10:18
Nije posao novinara da budu ni pristojni, ni prijatni. Posao novinara je da budu uporni. Jer, znate šta kažu za uporne. A i zato što od probirača nema novinara.
Otkad postoji novinarstvo, čitaoci i gledaoci nikada ništa značajno nisu saznali od onih gadljivih na ružne vesti, previše pristojnih da postavljaju neprijatna pitanja i onih prijatnih koji paze da se ne zamere sagovornicima. Takvi karijeru završe obično kao ugledni novinari.
Sve što ste ikada saznali iz medija, a da je bilo vredno čitanja, slušanja ili gledanja, napisali su i snimili oni koje nije briga da li će im neki profesor novinarstva ili neki "uterivač" novinarskog kodeksa ili neka druga kosmička elita reći da su baš odvratni i nepristojni što postavljaju sva ta neprijatna pitanja i slikaju sve te grozne fotografije. Samo se najstrašniji mediokriteti zgražaju nad rečnikom kojim se saopštava neka istina. Laž se, to smo valjda do sada shvatili, uvek servira u lepom pakovanju. Pristojno, kako to prija ušima preosetljivim na istinu.
Dakle, nema ničeg lošeg, niti zabranjenog novinarskim "kodeksom" ili neprofesionalnog u objavljivanju tačne i istinite vesti o smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu, ne na platou, ne pored fakulteta, kako su neki pokušali da spinuju, nego na fakultetu, a za koju i dalje ne znamo da li se radi o ubistvu, samoubistvu ili možda nesrećnom slučaju.
Istinita vest o smrti mlade osobe nije to što je užasno, iako je sama po sebi užasna smrt mlade osobe. Za koju možda ne biste ni saznali da nije bilo te užasne vesti koju je objavio taj užasni tabloid.
Ali, zar tek to ne bi bilo zaista užasno da je neko sakrio da se to desilo? I to baš neko ko traži da sve bude transparentno i da se svi pozovu na odgovornost. Jer da su se oni pitali vi biste i dalje mislili da je na platou kod Filozofskog fakulteta "pronađeno telo devojke". Netačno, ali baš pristojno napisano.
Nema ničeg užasnog, protivno kodeksu, niti neprofesionalnog ni u objavljivanju delimično zamagljene fotografije tela mrtve devojke na pločniku ispred Filozofskog fakulteta, čak i ako je fotografiju objavio neki grozni provladin tabloid i čak i ako je tu fotografiju dobio od izvora iz policije.
Povezane vesti
Pa, setite se samo, koliko smo dragocenih stvari do sada saznali iz takozvanih istraživačkih medija koji kao delovi nekih stranih istraživačkih mreža rade po najvišim standardima, kako tvrde, a u kojima smo prepoznali policijske izvore. Ne ni nužno domaće. Sve one fotografije snimljene krišom u nekim kafanama, ili na ulici, ili u nekim stanovima, koje su nam otkrile političke ili veze u svetu kriminala za koje nismo znali, uglavnom, neću reći nikada, nisu snimili novinari. Takve stvari se obično dobijaju od izvora iz policije. Nije isključeno od istog onog izvora koji dostavlja fotografije i snimke nad kojima se zgražavamo kada osvanu u provladinim tabloidima. Čak vrlo verovatno od istih.
Jasno je čak i najpristojnijima među nama da je od objavljivanja istinite vesti o smrti studentkinje i delimično zamagljene fotografije njenog tela koju je objavio provladin tabloid, mnogo gore i užasnije, a pogotovo nepristojnije, kada "profesionalna" opoziciona glasila objave potpuno netačnu, izmišljenu vest o smrti šesnaestogodišnjeg mladića na protestu u Valjevu koji je, kako su objavili, umro od posledica prebijanja policije. Pogotovo kada je ta laž te iste večeri mogla da dovede do eskalacije nasilja u kome bi verovatno bilo žrtava koje ti mediji ne bi morali da izmišljaju.
Ili, kada reporterka tog istog "profesionalnog" opozicionog glasila pred kamerom izgovara kako na ulicama nema nikakvog nasilja dok vi svojim očima gledate kako iza njenih leđa razularena pobesnela rulja pali i razbija prostorije vladajuće političke stranke u kojoj ima ljudi. To se čini pomalo nepristojnim, zar ne?
Onda ovo njihovo pozivanje na pristojnost i profesionalizam dođe skoro isto kao kad glavni urednik glavnog provladinog tabloida, posle celodnevnog psovanja u programu uživo, čuje studentkinju pred rektoratom da psovkom odgovara na pitanje kako se zove i onda se zapanjeno retorski pita da li je moguće da devojka to izgovara na televiziji. Isto, samo mnogo ozbiljnije od psovanja uživo.
Ali, sve to ne bi bilo vredno pisanja da se iza tog uterivanja pristojnosti u novinarstvo ne krije nešto mnogo opasnije.
Hajde, dajte sebi za slobodu da budete baš nepristojni, pa se zapitajte zar nije zaista čudno da se nije našao ni jedan jedini nepristojni, grozni, odvratni tabloidni novinar da ode do rodnog mesta pokojne devojke, da pronađe njenu porodicu, da proba da sazna nešto o njoj od komšija i prijatelja, da ode na sahranu, pa i da objavi fotografije sa groblja, kako to inače rade kada se dese ovakve stvari? Zar nije čudno da niko nije našao ni jednog njenog kolegu sa fakulteta, nikog ko je te noći bio sa njom, nekog ko je zna, ko je sa njom provodio vreme, nekog od osoblja na fakultetu, ma, prodavca u obližnjem kiosku da ga priupita da li je nešto čuo ili video. Kako je moguće da onaj policijski izvor koji im inače dostavlja fotografije neće da kaže više ni jednu jedinu reč o celom slučaju? I na kraju, kako je moguće da se niko živ ne zapita zašto niko ništa ne pita? Ni pristojno, ni nepristojno.
Nije ova i ovakva znatiželja ništa suprotno novinarstvu, niti je puko zalaženje u nečiju privatnost, kako pokušavaju da nas ubede "uterivači" kodeksa. Pogotovo u situaciji kao što je ova. Zar se ne pitate, i zar vas ne kopka šta je to tako važno što ne smemo da znamo o toj devojci i njenoj smrti, zbog čega niko ne zalazi u njenu privatnost što bi do sada obično već debelo radili. Zabrinula bih se za svoj novinarski instinkt kada bi pristojnost ubila tu znatiželju u meni.
Povezane vesti
Nisam puno puta u svom novinarskom stažu videla da se neka priča zaustavi ovako, kao po komandi. Tako efikasnu cenzuru, da nigde ne "curne" makar neka informacija o nekom događaju sam videla tek nekoliko puta u svom novinarskom stažu.
Kao što nisam puno puta u životu videla, tačnije nisam nikada, da se sva novinarska udruženja, zavađena i podeljena odvajkada, ujedine oko zahteva da mediji budu uzdržani u izveštavanju i objavljivanju informacija, fotografija i video zapisa koji bi mogli da povrede nečiju privatnost kao što su to sada.
Iako se nekom možda ne čini, ali ovakva unisonost u naporima da se zaustave novinarska pitanja i radoznalost, sve pod izgovorom pristojnog novinarstva, opasnija je čak i od cenzure sa kakvom se novinari obično suočavaju. Jer, "obična" cenzura ućutkuje novinare, nekada i ubistvima, kakva pamtimo i u našoj ne tako davnoj istoriji. A cenzura koju sprovode regulatori javne reči i borci za slobodu govora ima za cilj da novinarstvo prevaspita. Takva cenzura ne ubija novinare, ona ubija novinarstvo.
Komentari (0)