Kolumna "So na ranu": EU fajv lajv
Komentari
24/03/2026
-09:13
Nomen est omen. To je ona opštepoznata latinska izreka koja doslovce znači "Ime je sudbina" a u prenesenom značenju znači da ime predskazuje budućnost, karakter ili ključnu osobinu onoga ko ga nosi. Dakle, "EU fajv". U prevodu na srpski – EU pet. Lako se pamti i dugo ostaje u sećanju, skoro kao G17. Dobro, malo sam maliciozna.
Ruku na srce, možda je preterano reći da je ime, citiram, "glupo", kao što je to ocenio lider "jednog od fajv", Dragan Đilas, skoro plačnim glasom u nedelju uveče na jednoj od dve opozicione televizije na kojoj se razgovaralo, što bi se reklo tim rečnikom, o fajvu u lajvu.
Iako novo ime stare opozicije ima i srpsku verziju, sva je prilika da će engleska pre "ući u narod", iz onih istih razloga iz kojih i Đilas kaže da je ime glupo. A kaže zato što je svestan da novo ime nedvosmisleno odaje ko im je kumovao, da je to staro kumstvo iz dvehiljaditih, i kao takvo je "dušu dalo" za predizbornu kampanju. Naravno, kampanju protivnika EU fajv. A protivnik EU fajva više nije samo vlast, već sada zvanično i onaj deo opozicije koji nije "kršten" u Briselu i koji je u proteklih godinu dana, mora se reći, dosta uspešno prikrivao najveću manu proevropske opozicije u Srbiji, a to je mala brojnost.
Ovde možda treba podsetiti na to da Đilasov SSP, i najjača stranka u EU fajv, ni na poslednje izbore 2023. godine nije izašao samostalno nego je u parlament ušao kao deo koalicije Srbija protiv nasilja koja je osvojila nešto malo preko 24 odsto glasova. Rejting Đilasove stranke pao je, prema istraživanjima s kraja prošle godine, onim naklonjenim opoziciji, na samu ivicu cenzusa, a prema onima naklonjenijim vlasti, i ispod cenzusa.
Iako će novo briselsko ime manje-više starog proevropskog opozicionog bloka, iza koga se "kriju" (pa, možda se to može mirne duše reći i bez navodnika) dakle, iza koga se kriju, kako smo saznali, Đilasov SSP, Ponoševo SRCE, Lazovićev ZLF, Grbovićev PSŽ i Aleksićev NPS, biti savršena meta u kampanji, ono, to ime, ipak rešava bez reči jedan veliki problem onih koji su proteklih godinu dana na ulicama delili isti cilj. Briselsko krštenje bez velike rasprave podelilo je opozicionu političku scenu na kojoj već neko vreme bukti rat za mesto na čelu kolone ili liste, a koji je, može biti, Vućiću doneo više političkih poena nego brzi voz od Beograda do Budimpešte.
Svađe oko misterioznih studentskih izbornih lista i za opoziciju iznenađujuće ubedljivi porazi na lokalnim izborima, izgleda su ubedile Brisel da srpska opozicija ni ovaj put, baš kao ni pre 26 godina, neće moći sama da obuzda svoje ambicije, pa je odlučila da im dodeli ime koje jasno pokazuje da je za stolom EU ograničen broj mesta. To je isti onaj metod koji EU primenjuje i u ophođenju sa državama koje su kandidati za članstvo u EU. Nešto kao ona igra, muzičke stolice, kad ima jedna stolica manje nego što ima učesnika u igri, pa se svi vrte oko stolica dok muzika svira, a kada muzika stane, krene nemilosrdna bitka za zauzimanje stolice.
Pre 26 godina, kada je opozicija, koja je tada krštena DOS, počela da se davi u vrtlogu liderskih ambicija, sećam se da mi je na jednom od mitinga na Trgu republike, usred svađe ko će da bude protivkandidat Miloševiću, jedan od lidera DOS-a, rekao da se nada da će se njegove kolege ubrzo uzeti u pamet jer će u suprotnom sav onaj narod da se okrene protiv njih i bes iskali na njima umesto na Miloševiću.
Povezane vesti
Ovo sada je, rekla bih, taj isti momenat od pre 26 godina za opoziciju. Ovaj put, doduše, a dobrim delom i zbog tog petooktobarskog iskustva, a onda i zbog narednih 12 godina demokratije, većina u Srbiji nije voljna da smenjuje vlast na ulici, ništa više nego na izborima, a za sada nije ni na izborima, ako je suditi po onim do sada održanim. A to može biti jedan od većih problema novokrštene proevropske opozicije.
Jer, ulični "potencijal", kojim opozicija, kao najjačim oružjem, preti Vučiću ako se ispostavi da su opet izgubili izbore, imaju upravo one stranke od kojih su se EU fajv svojim krštenjem jasno ogradile. Možda će se ispostaviti, prerano. I možda na svoju štetu.
Ono "EU" ispred "fajv" za sada govori i to da kumovi iz Brisela traže da se opozicija unapred obaveže da među njima neće biti nekih bitnih nerešenih pitanja. Kad se zoveš EU fajv, teško da ćeš da zatežeš oko Kosova, a kamoli nekih tamo sankcija Rusima. Kad se zoveš EU fajv jasno je ko si i za šta si. To je sigurno jasno i biračima, možete da se zakunete i bez istraživanja, i zato i Đilas misli da je ime glupo.
Ali, zašto onda Brisel misli da je vreme da se opozicija koju oni podržavaju, a koju su reanimirali upravo oni od kojih ih Brisel tera da se ograde i ovim "glupim" imenom, baš sada profiliše kao pro-EU. Pa, možda zato što su pre njih samih shvatili da opozicija, i u parlamentu i na ulici, sada više radi za Vučića nego protiv njega. Čak ni strane diplomate u Beogradu, koje se o stanju na terenu neretko informišu iz tračeva stalnih posetilaca prijema u ambasadama, više ne veruju istraživanjima agencija kakva je ona poznatog politikologa koji istražuje javno mnenje iz taštinog stana u kome je pored njega registrovana i firma za ketering. Pa, čak ni taj više ne tvrdi da su studenti "cunami koji briše sve pred sobom" a Vučića pobeđuju za deset posto u svakoj kombinaciji.
Uprkos onim najupornijima, koji tako zarađuju koricu hleba na tviteru u firmi "jednog od fajv" Dragana Đilasa, od pumpanja su digli ruke čak i oni koji su umislili da su oni ti koji pumpaju nekoga, ne shvatajući da su oni ti koje neko pumpa. To je sve već prošla priča. Ispumpana. Nije više tema.
Tema je, to što je Brisel i ovim kumovanjem pokazao da je ipak dobro razumeo vidovdanske poruke sa dva prošlogodišnja mitinga u Beogradu i da ovim "imenovanjem" dela opozicije pokušava da sanira štetu nastalu tokom jednogodišnjeg raspolućivanja Srbije koje je otišlo u pogrešnom pravcu. Priznajem da me veseli što imam priliku da ponovim svoju tvrdnju od toga dana da su dva vidovdanska skupa pokazala da Srbija nije podeljena toliko koliko nekima izgleda. Jer, koliko god se svađali i delili, sa oba skupa za Vidovdan poslata je ista poruka. Koju su, izgleda, bolje razumeli oni u Briselu nego neki u Beogradu. Koja je to poruka, pitate možda?
Odgovoriću protivpitanjem: Da li ste zapazili koje je jedino pitanje koje istraživači ne postavljaju građanima u istraživanjima koja, kako nas ubeđuju, (da ne kažem pumpaju) pokazuju da u Srbiji raste podrška ulasku u EU i da je većina građana opredeljena za ulazak u ovaj savez?
Povezane vesti
Pa, jedino relevantno pitanje koje treba postaviti u ovim anketama, ako želite da saznate šta stvarno Srbija misli, a to je: "Da li ste za ulazak u EU bez Kosova?"
Da li znate da, onda kada se pitanje postavi ovako, sva istraživanja godinama unazad pokazuju da je oko 80 posto građana Srbije odlučno protiv ulaska u EU? I da li sad shvatate zašto je zamalo jedan od fajv pustio suzu u lajv?
Komentari (0)