Kolumna "So na ranu": Red
Komentari
03/03/2026
-09:56
Kada je pre neki dan vrhovni tužilac Zagorka Dolovac rekla da "nije red" što su tužioci kojima je pretpostavljena išli na sastanak u BIA bez njenog znanja, setila sam se jednog događaja od pre tri godine.
U jeku skandala koji su izazvale dve srpske tužiteljke odlaskom u američku ambasadu da bi se ambasadoru SAD žalile na pritisak vlasti i zatražile zaštitu od njega, na događaju čiji sam domaćin bila i koji je bio deo projekta finansiranog američkim parama, govorio je i američki tužilac iz ambasade SAD u Beogradu. Koji je, inače, bio angažovan na projektima vezanim za unapređenje srpskog pravosuđa i koji je imao svoju kancelariju u Ministarstvu pravde. Našem, srpskom ministarstvu.
Ne sećam se više tačno kako je tekla čitava ta diskusija, sećam se samo da je taj lik bio baš nepristojan i neprijatan, i da sam ga vrlo brzo zamolila da, kad već pravi paralele između Srbije i Amerike, objasni prisutnima da li bi bilo moguće da dva američka tužioca odu u neku stranu ambasadu, kao što su ove naše tužiteljke, da traže zaštitu i da se žale na svoju državu i šta bi Amerikanci u tom slučaju uradili? Pitala sam i da li bi američkim tužiocima palo na pamet da se slikaju sa nekim stranim ambasadorom kao sa bodigardom, da li bi one posle toga nastavile da rade taj posao i da li bi za njih dve u državnoj službi više ikada bilo posla. I da li bi ambasador te strane zemlje bio više dobrodošao u Americi? I da li bi ponašanje američke ambasade u celom tom slučaju trebalo da se shvati kao preporuka američkim tužiocima da se ponašaju kao ove dve naše? I takve neke stvari.
Tužilac je bio iskreno zatečen ovim pitanjima, što, smatram, više govori o nama nego njemu. O njemu je, tačnije o tome što misli o postupku naše dve tužiteljke, najjasnije govorilo to što se jako trudio da ne kaže šta misli o tome. I bez odgovora na postavljena pitanja bilo je više nego jasno da i on smatra da to što su uradile dve srpske tužiteljke "nije red", što bi rekla tužiteljka Dolovac. Znali smo i bez njegovog ćutanja da takvo ponašanje svojih tužilaca Amerika nikako ne bi tolerisala. Iako od Srbije traži da toleriše.
Malo je reći da se tužilac zbog ovih pitanja naljutio na mene, a pitanja u vezi sa tužiteljkama i ambasadorom su ga toliko izvela iz takta, da je sa skupa otišao besno bez pozdrava. Bio je toliko ljut da se kasnije žalio na moje ponašanje kod mog muža i glavnog urednika, skoro kao one dve tužiteljke kod ambasadora. Ma, tužibaba.
Međutim, koliko god da sam ga ja iznervirala, američkog tužioca je više iznerviralo to što je, kao i ja, shvatio da na tom skupu nema osobe koja bi, osim njega koji je to radio vrlo neubedljivo, branila postupak dve srpske tužiteljke. Niko u toj prostoriji, pa čak ni drugi stranci na panelu, nisu mislili da je u redu da dva javna tužioca svoje probleme, kakvi god da su, rešavaju tužakanjem u stranim ambasadama. A on, taj tužilac, im je svojim ponašanjem potvrdio da tako nešto ni jedna država ne bi tolerisala. Amerika pogotovo.
I zato, kada sam onaj dan čula Zagorku Dolovac da se ljuti na tužioce koji su bez njenog znanja išli na sastanak u BIA, i da kaže kako to nije red, ja sam je potpuno razumela.
Povezane vesti
Tačno je, nije red. Kao što nije red čak ni porediti odlazak tužilaca u jednu od institucija svoje zemlje sa odlaskom u stranu ambasadu.
Ipak, nije red da tužioci koji su išli na sastanak u BIA o tome ne obaveste državnog tužioca i svoju pretpostavljenu Zagorku Dolovac. Isto tako, bio bi red, i ne samo što bi bio red, nego bi trebalo da je i obaveza, da ukoliko su bili izloženi bilo kakvom pritisku, kako to sada kaže tužilac iz Kruševca, o tome obaveste, ne samo vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac, nego čak i javnost. I na kraju, isto tako nije red, a i malo je čudno, da tužioci koji su bili izloženi takvom pritisku odmah ne podnesu krivičnu prijavu protiv onog ko ih je na taj način pritiskao. A red je bio da je nešto preduzela i vrhovna tužiteljka Dolovac kada je saznala za celu stvar, i tako ih zaštiti da ne moraju da traže zaštitu po stranim ambasadama.
Da je red da bi tužioci posle svega izrečenog u javnosti morali da podnesu krivičnu prijavu protiv onih koji su ih navodno pritiskali, a ne da se time služe samo da bi uticali na izbore u Visokom savetu tužilaštva i borbi za prevlast u vrhu tužilaštva, prvi je shvatio čovek koji se do skoro vezivao lisicama za branik autobusa nadajući se da će ga neko uhapsiti kao protivnika režima. Biće da je upravo prijava predsednika DS-a Srđana Milivojevića protiv direktora BIA zbog pritiska na tužioce, i naterala tužioce da reaguju skoro čitav dan kasnije. Navodno su, ako je verovati nezvaničnim saznanjima medija Junajted grupe, Visoki savet tužilaštva i TOK pokrenuli nekakvu istragu povodom ovih informacija.
Možemo li, onda da očekujemo da će tužilaštvo, koje god, ispitati šta se zaista desilo? Ne bih se kladila. Isto kao što bih mogla mirne duše da stavim pare na to da je pritisaka na tužioce bilo, i to od svih strana zainteresovanih da kontrolišu tužilaštvo. Ko se pravi da to ne zna, običan je licemer. Nije Srbija ništa drugačija u tome od Amerike ili neke druge zemlje. Pritisak na tužioce je nešto kao sastavni deo posla, kao što je to i u novinarstvu. Svuda, ne samo u Srbiji. To sam znala i bez istrage.
Ali, ono što nisam znala do sada je da Zagorka Dolovac tačno zna šta je red, a šta nije. Čak i kada to ne govori. Kao što i nije ni pre tri godine kada su se srpske tužiteljke žalile američkoj ambasadi na svoju državu, ko zna, možda i na vrhovnu tužiteljku. Dolovac je tačno znala šta je red, a šta nije, čak i onda kada je zaštitu od pitanja srpskih novinara potražila na istom mestu gde i one dve tužiteljke. Sećate se kako su pre dve godine američki i ambasadori EU i OEBS pravili živi zid oko prve tužiteljke Srbije da bi je zaštitili od novinarskih pitanja? I sećate se kako su ta tri ambasadora smatrala da imaju pravo da kao gosti u ovoj zemlji ućutkuju novinare ako njihova pitanja njima, ili onom koga oni štite, nisu po volji?
Tada su ova tri ambasadora smatrala da im zahtev tužiteljke Dolovac da je zaštite od novinarskih pitanja daje odrešene ruke da se prema novinarima ponašaju upravo onako kako to zameraju srpskim vlastima. Nešto slično onome što sam čula i od onog mog američkog tužioca koji me je tužakao mužu što sam mu postavljala pitanja koja mu nisu bila po volji. U nemogućnosti da kaže šta stvarno misli o postupku srpskih tužiteljki taj bahati američki tužilac je kao krunski argument skoro povikao: "Ali, vi ste nas zvali da vam pomognemo". Mislio je na državu. Koja mu je dala kancelariju. I mogućnost da radi sve ono što kod svoje kuće nikad ne bi.
Komentari (0)