Kolumna "Dekonstrukcija": Karijerizam Svetog Save i zaključavanje Hrama
Komentari
29/01/2026
-10:09
Svake godine, druge nedelje u maju, kolevka sekularizma, Francuska obeležava Praznik Svete Jovanke Orleanke i patriotizma. Ovaj dan, iako se obeležava radno, zvanično je uveden u kalendar nacionalnih praznika 1920. godine, kada je papa Benedikt XV kanonizovao francusku nacionalnu heroinu. Posebne, višednevne svečanosti održavaju se u Orleanu, koji je oslobođen pod njenim vođstvom 8. maja 1429. godine, i Ruanu, u kojem je 30. maja 1431. spaljena na lomači. Takođe, francuska vojska vojnim defileom ispred spomenika Jovanki Orleanki kod Luvra obeležava dan ove svetice.
Slično je i u drugim evropskim zemljama – Irska (to je već opšte mesto) obeležava Dan Svetog Patrika kao državni praznik, Škotska Svetog Andreja, Španija Svetog Jakova, Engleska Svetog Đorđa, kao i Katalonija.
Ni u jednoj od ovih država istoričari se ne bune zbog toga i ne vide ništa loše što se takvim obeležavanjem "pravi spona, pravi direktan most između srednjeg veka i našeg današnjeg trenutka".
Pravljenje ovakve spone sa srednjim vekom nije dobra stvar, veruje istoričarka Ana Jovanović, koja misli da bi, kada je u pitanju Sveti Sava, "malo bolje" bilo da se "pravi neka spona sa modernijim vremenima" kao što je, po njoj, Prvi srpski ustanak, koji je bio povezan sa "Francuskom revolucijom i idejama prosvetiteljstva i tako dalje", ali nikako sa Svetim Savom i Srpskom pravoslavnom crkvom.
Možda bi još bolje od povezivanja sa Prvim srpskim ustankom bilo da se za zaštitnika srpskog obrazovanja proglasi veliki reformator prosvete Stipe Šuvar.
To što se Srbija "povezuje sa srednjim vekom", prema njenim rečima, znači da se "mi još uvek gradimo na tim nekim temeljima svetosavlja" što je pogrešno jer se "stalno vraćamo u prošlost i nikako da izađemo iz te prošlosti i krenemo ka budućnosti".
Dakle, dok se ne odreknemo svog srednjeg veka i Svetog Save, nema nam života, tvrdi osoba koja je, izgleda, umesto istoričarskog trebalo da izabere futurološki poziv.
Povezane vesti
Koliko joj ne stoji istoričarski poziv pokazuje i činjenica da za Svetog Savu tvrdi da je bio "tipičan čovek svog vremena". "On je bio karijerista, s tim da je njegova karijera bila u Crkvi. Mislim, to nije bio nikakav problem u srednjem veku – ili ste gradili karijeru kao neki krupni feudalac, kao vladar, ili ćete u Crkvi da gradite karijeru, ili ste tamo neki seljak koji obrađuje zemlju", kaže ova istoričarka.
Karijerizam je, dakle, tipična odlika srednjeg veka, a ljudi poput Svetog Save je bilo kol'ko 'oćeš. Na svakom koraku si mogao da nađeš princa koji je napustio dvor, krišom otišao u manastir, zamonašio se i uradio sve ono što je Sveti Sava uradio, da vam ne pričam dalje, to, valjda, znate i sami, za razliku od ove istoričarke, kojoj bi bilo bolje da obrađuje zemlju, nego da gradi ovakvu karijeru.
Tipičan srednjovekovni karijerista je, verovatno, bio i Karlo Martel, nelegitimni sin franačkog kralja Pepina II, koji je pobedom u bici kod Poatjea 732. spasio franačku državu i onemogućio integraciju islamskih imigranata u društvo, umesto da je gledao u budućnost i video divnu multikulturalnu zajednicu kakva je današnja Francuska. Veliki uspeh francuskog društva je što je i njega i sudbonosnu bitku iz 732. praktično izbacila iz udžbenika istorije.
I nemojte, molim vas, da se identifikujete sa Svetim Savom, jer biste u tom slučaju doživeli regresiju. Ugledajte se na Anu Jovanović koja je progresirala do neslućenih razmera.
Ali nije toliki problem što jedna istoričarka, makar bila specijalizovana za rodnu istoriju, ovoliko nema pojma o Svetom Savi i Crkvi. Veći problem je kada jedan sveštenik, makar on bio nekanonski rukopoložen i kanonski penzionisan, pokazuje takvo neznanje za pitanja crkve.
Poznati crkveni influenser i politički komentator Nenad Ilić povodom protesta 27. januara kaže: "Sveti Sava predvodi svoj narod u velikoj litiji do zatvorenih vrata Svetosavskog hrama".
Teško mi je da zamislim da bi Sveti Sava, koji je sve od sebe dao da izmiri svoju zavađenu braću, učestvovao u jednom događaju čija je centralna tačka nastavak i produbljivanje podele u narodu na "ćacije" i "pumpadžije", i pozivao na borbu protiv "biblijskog zla", kako je deo naroda nazvao njegov duhovni sabrat, bivši sveštenik a sada aktivista Demokratske stranke, Vukašin Milićević.
Povezane vesti
Dodeljivanje ovakve uloge Svetome Savi je slično onome što je prošle godine uradio čovek koji je 2018. Ilića nekanonski i rukopoložio – vladika Grigorije kada je, pozivajući se na samog sebe, bez ikakvog drugog istorijskog dokaza, Svetom Simeonu pripisao da je Svetome Savi rekao: "Sine, budi mi otac", što je trebalo da nas uveri da slušamo pobunjene studente.
I jedno i drugo svodi se na ružnu zloupotrebu najvećeg srpskog sveca u čisto političke svrhe.
Problem je i što Nenad Ilić protest naziva "litijom". Ta šetnja je bila litija tačno koliko i ritual Crnogorske pravoslavne crkve koji se predstavlja kao paljenje badnjaka – nije bilo nijednog sveštenika da litiju povede, a većina učesnika bili su ateisti.
Najveći problem s ovim je, međutim, to što Ilić radi upravo suprotno od onoga što je radio Sveti Sava – seje još jedno seme razdora i mržnje naroda prema Crkvi i patrijarhu srpskom Porfiriju predstavljajući ih kao "neprijatelje naroda" koji crkvu neće da otvore za svoje ljude.
Umesto da, sve i ako su pogrešili što dveri nisu otvorili, nađe razumevanje za to i bratski ih pomiri sa "narodom", Ilić demonstrante huška na sveštenstvo i patrijarha.
A crkva jeste bila otvorena onda kada je trebalo da bude – u 9 sati, kada je služena liturgija i kada su sečeni slavski kolači, i u 18 časova, kada se čitao Akatist Svetome Savi, ali tada Ilićevih svedoka nije bilo. Niko normalan ne seče slavski kolač u 21 čas.
Samo je još ostalo da svojim svedocima preporuči da, pošto je Hram "sramno" zatvoren, odu do najbliže kockarnice. Ili bi to predstavljalo kršenje podele posla u porodici, jer je navlačenje dece na kocku domen očevog sina?
Komentari (0)