Kolumna "Dekonstrukcija": Počelo je sa jednom laži (i u Venecueli)

Operacija "Potkovica" bila je navodni pakleni plan "zločinačkih srpskih vlasti" da upotrebom brutalne sile vojske i policije proteraju sve Albance sa Kosova i Metohije.

Prema priči, bugarska vlada došla je nekim čudom do srpskih dokumenata u kojim su detaljno razrađeni planovi i, kao dobronamerna, pred početak NATO agresije predala ih tadašnjem šefu nemačke diplomatije, zelenom jastrebu Joški Fišeru, koji je 6. aprila 1999. godine rekao kako mu se lično Slobodan Milošević pohvalio da "ima plan kako da jednom zasvagda završi sa kosovskim Albancima u roku od nedelju dana".

Taj pakleni srpski plan u javnost je prvi izneo tadašnji ministar odbrane Nemačke Rudolf Šarping 7. aprila 1999. tvrdeći da je operacija pokrenuta 26. februara (skoro mesec dana pre početka agresije), a onda je ova informacija počela da se širi kao šumski požar.

Navode o zverskim namerama srpskih vlasti pronosili su i tadašnji zapadni zvaničnici poput portparola Stejt departmenta Džejmsa Rubina, supruga profesionalne, objektivne i nezavisne novinarke Kristijan Amanpur, američkog ministra odbrane Vilijama Koena ili šefa britanske diplomatije Robina Kuka, a potom i zapadni mediji, uključujući i one koji danas zabranjuju svojim novinarima da koriste reč "otmica" za ono što se desilo predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru. 

Londonski "Tajms" je, na primer, tada pisao kako su dokumenti koje poseduje nemačka vlada "značajni i zbog toga što su obezbeđeni pisani dokazi protiv jugoslovenskog predsednika koji treba da bude izveden pred Međunarodni tribunal za ratne zločine". 

Srpske, odnosno jugoslovenske vlasti su, naravno, ove optužbe odmah demantovale, ali tada, u jeku ratne euforije, na Zapadu nije imao ko da ih čuje. Međutim, ubrzo po završetku agresije, nemački brigadni general Hajnc Lokvaj, koji je zbog kritike NATO "intervencije" i nemačkog učešća u bombardovanju promptno penzionisan 31. marta 1999. iako je trebalo da radi do 31. jula 2000, počinje da razotkriva brojne laži koje su poslužile za NATO agresiju, uključujući i operaciju "Potkovica". 

U knjizi "Kosovski sukob – putevi ka ratu koji je mogao biti izbegnut", objavljenoj na prvu godišnjicu početka agresije, 24. marta 2000, Lokvaj je jasno i argumentovano, pored brojnih drugih, demaskirao i ovu laž, što je kasnije poslužilo kao osnova dvojici nemačkih novinara Jou Angereru i Matijasu Vertu da snime dokumentarni film "Počelo je sa jednom laži". 

Da se ovde radilo samo o zloćudnoj propagandnoj laži najbolje pokazuje činjenica da operacija "Potkovica" nije uvršćena u optužnicu Haškog tribunala protiv Slobodana Miloševića, niti protiv bilo kog drugog visokog zvaničnika Srbije, iako je "Tajms" to samouvereno prognozirao. 

Za razliku od medija, jedna ovakva tvrdnja ipak mora da bude "potkovana" ozbiljnijim dokazima kada se iznosi pred sud, pa makar on bio i onaj haški. 

Mnogo ozbiljniji od Haškog tribunala svakako je svaki američki sud, jer se tu poštuju pravila koja nisu izmišljena ad hok, i tek tu se propagandne podmetačine ne mogu provući. 

Tako je američko Ministarstvo pravde, kako piše "Njujork tajms", u optužnici protiv otetog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura odustalo od osnovne tvrdnje Trampove administracije kojom je napad na Venecuelu opravdavan – da je Maduro vođa narko-terorističke organizacije "Kartel de los soles". 

Ta optužba prvi put se navodi u optužnici Ministarstva pravde protiv Madura iz 2020. godine, a Ministarstvo finansija je u julu 2025, preuzimajući formulacije iz te optužnice, "Kartel de los soles" označilo kao terorističku organizaciju. U novembru je Marko Rubio, državni sekretar i savetnik predsednika Trampa za nacionalnu bezbednost, naložio Stejt departmentu da učini isto. 

Međutim, piše "Njujork tajms", stručnjaci za kriminal i trgovinu narkoticima u Latinskoj Americi ističu da je u pitanju zapravo žargonski izraz, koji su izmislili venecuelanski mediji devedesetih godina, za zvaničnike korumpirane novcem od droge. A u subotu, nakon što je administracija zarobila Madura, Ministarstvo pravde je objavilo prepravljenu optužnicu koja je, čini se, prećutno priznala tu činjenicu. 

Tužioci i dalje terete Madura za učešće u zaveri vezanoj za trgovinu drogom, ali su odustali od tvrdnje da je "Kartel de los soles" stvarna organizacija. Dok se u staroj optužnici "Kartel de los soles" pominje 32 puta, a Maduro opisuje kao njegov vođa, u novoj se taj pojam pominje samo dvaput i navodi se da je on, kao i njegov prethodnik, predsednik Ugo Čavez, učestvovao u ovom sistemu, održavao ga i štitio. 

Kako piše "Njujork tajms", profit od trgovine drogom „sliva se ka korumpiranim civilnim, vojnim i obaveštajnim zvaničnicima nižeg i srednjeg ranga, koji deluju u okviru sistema kojim upravljaju oni na vrhu – a koji se nazivaju 'Kartel de los soles' ili 'Kartel sunaca', po oznakama koje se nalaze na uniformama visokih oficira venecuelanske vojske“, navodi se u novoj optužnici. 

Ovo povlačenje optužbe, piše njujorški list, dodatno dovodi u pitanje legitimitet odluke administracije Donalda Trampa da „Kartel de los soles“ prošle godine označi kao stranu terorističku organizaciju. 

Kao u slučaju s operacijom "Potkovica", ali i mnogim drugim lažima upotrebljenim za opravdavanje raznoraznih agresija poput one o hemijskom oružju u Iraku, i ovde se već pojavljuju ozbiljne pukotine u zvaničnom narativu.  

Tako Elizabet Dikinson, zamenica direktora za Latinsku Ameriku u Međunarodnoj kriznoj grupi, prenosi ovaj list, navodi da je prikaz "Kartela de los soles" u novoj optužnici „potpuno u skladu sa stvarnošću", za razliku od verzije iz 2020. godine. "Mislim da je nova optužnica tačna, ali su same tvrdnje i dalje daleko od stvarnosti", rekla je ona. "Tvrdnje moraju da se dokazuju na sudu, i u tome je razlika. Očigledno su znali da to ne mogu da dokažu na sudu."

Još jedna paralela sa "Potkovicom". Pošto je general Lokvaj objavio knjigu u kojoj je raskrinkao njegovu laž, Šarping je u jednom intervjuu rekao da je "to što Lokvaj u svojoj knjizi piše o takozvanom planu 'Potkovica' netačno“ i da „onaj ko to ne vidi nema pojma i zlonameran je". Nešto kasnije, 5. aprila 2000, Šarping i Fišer su u Bundestagu svoje kritičare nazvali "zlim, zlonamernim, naivnim i glupim". 

U sličnom maniru, sada Marko Rubio nastavlja da tvrdi ono što se više ni u optužnici ne pominje. U intervjuu za emisiju "Mit d pres" na En-Bi-Siju ponovo je govorio o "Kartelu de los soles" kao o nečemu što zaista postoji. "Nastavićemo da zadržavamo pravo da izvodimo udare na brodove sa drogom koji prevoze narkotike ka Sjedinjenim Državama, a koje vode transnacionalne kriminalne organizacije, uključujući i 'Kartel de los soles'", rekao je on i dodao: "Naravno, njihov vođa, vođa tog kartela, sada je u pritvoru u SAD i suočava se sa američkim pravosuđem u Južnom okrugu Njujorka. A to je Nikolas Maduro." 

Inače, malo je ironično da američki državni sekretar kojeg neki nazivaju "Narko Rubio" govori o ovako nečemu. Nadimak je stekao zbog navodne povezanosti sa narko-trafikantima još od njegove adolescencije kada je živeo kod sestre i, tvrdi se, sarađivao sa šurakom Orlandom Siciliom, "osuđenim na dugu zatvorsku kaznu u jednom od najvećih slučajeva za trgovinu drogom u Majamiju", kako je 2015. pod naslovom "Slučaj krijumčarenja droge koji je doneo bol i patnju porodici Marka Rubija" pisao "Vašington post". 

U Nacionalnoj godišnjoj proceni pretnji od droga Uprave za borbu protiv narkotika (DEA), koja detaljno opisuje glavne krijumčarske organizacije, "Kartel de los soles", međutim, nikada nije pomenut. Isto važi i za godišnji izveštaj o drogama Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC). 

"Njujork tajms" ukazuje na još jedan interesantan detalj. Prema ovom listu, najodgovorniji za optužnicu iz 2020. godine je Emil Bov Treći, tada tužilac u jedinici za terorizam i međunarodnu trgovinu narkoticima u Njujorku. Bov je vodio Ministarstvo pravde u prvim mesecima druge administracije Donalda Trampa i imao buran mandat, tokom kog je otpušteno na desetine zvaničnika, ali su i povučene optužbe za korupciju protiv Erika Adamsa, tadašnjeg gradonačelnika Njujorka. Predsednik Tramp je kasnije imenovao Bova na doživotnu funkciju u saveznom apelacionom sudu. 

Postoji još jedan problem s ovom optužnicom. Kako ukazuju stručnjaci za kriminal i trgovinu narkoticima u Latinskoj Americi, navodni Madurov saučesnik je vođa venecuelanske zatvorske bande poznate kao "Tren de Aragva". Veza opisana u optužnici je, tvrde, tanka – navodi se samo da je vođa bande, u telefonskim razgovorima iz 2019. sa osobom za koju je verovao da je venecuelanski zvaničnik, nudio usluge pratnje radi zaštite pošiljki droge koje prolaze kroz Venecuelu. 

"Njujork tajms" piše da je Tramp prošle godine izjavio da Maduro upravlja aktivnostima "Trena de Aragua", iako američka obaveštajna zajednica veruje da to nije tačno i prenosi reči Džeremija Makdermota, suosnivača istraživačkog centra za kriminal i bezbednost u Latinskoj Americi "Insajt krajm", da uključivanje vođe "Trena de Aragua" kao navodnog Madurovog saučesnika u zaveri oko trgovine drogom "odražava retoriku predsednika Trampa", ali je to laž. A počelo je sa jednom laži.