Kolumna "Dekonstrukcija": Apsolutna sloboda, a možda i ne
Komentari
01/01/2026
-08:10
Ima na "Peščaniku" štošta zanimljivo da se pročita. Nisam ironičan. Nedavno su, na primer, preneli vrlo interesantan tekst koji je za sajt "Prodžekt sindikejt" napisao Janis Varufakis, jedan od najistaknutijih ekonomskih i političkih mislilaca ovog vremena.
Varufakis piše o nečemu što bi trebalo da bude skandal veka, pod uslovom da živimo u svetu koji drži do principa koje proklamuje – sudbini sudije Međunarodnog krivičnog suda Nikole Gijua (inače pretpretresnog sudije u slučaju protiv Hašima Tačija i drugih i koji je naredio njihovo hapšenje). Sudija Giju je, zbog toga što je odobrio izdavanje međunarodne poternice za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, postao najponištenija osoba u istoriji kulture poništavanja. Ako se to kulturom nazvati može.
Nije toliko čudno što ga je zbog poternice za Netanjahuom (a možda malo i zbog Tačija) sa spiska živih obrisala Trampova administracija. Čudno je što protiv otkazivanja – koje podrazumeva da ne može da koristi ni mobilne aplikacije poput Vocapa ili Vajbera, ni svoje bankovne kartice, čime mu je onemogućeno i puko preživljavanje – nisu ustali najviši zvaničnici Francuske, čiji je državljanin, ili Evropske unije. Još je čudnije što ovi borci za pravdu i pravo ovo dozvoljavaju i omogućavaju.
Ali kada je ta ista Trampova administracija, zbog neslaganja oko poštovanja slobode govora u internet sferi, pre svega na Iksu, uvela zabranu izdavanja viza za petoro EU funkcionera, među kojima je bivši evropski komesar Tjeri Breton, ustali su svi – od predsednika Francuske Emanuela Makrona, preko predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen do šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja ovu zabranu izdavanja viza smatra "nedopustivom" iako je onu za vize običnim Rusima, i to svim Rusima jer "građani su odgovorni za postupke svoje države", smatrala neophodnom.
Slično je i sa autorom sa "Peščanika", stručnjakom za pitanja roda Dejanom Ilićem. Ni njega sudbina sudije Gijua nije preterano pogodila, ali ne može da dođe sebi od kazne nametnute Bretonu pa je napisao tekst gde brani pravo na odlazak u SAD onih koji se zalažu za cenzuru, odnosno, kako on to kaže, bore protiv "govora mržnje i lažnih informacija na mrežama".
Ilić američkoj administraciji, između ostalog, zamera što "veruje da sloboda govora jeste apsolutna sloboda" i ističe da "sloboda govora mora ostati u granicama koje garantuju istu takvu slobodu i za sve druge". A te granice, uključujući i za američke, srpske ili nepalske građane – jer, kako kaže, "teritorijalna razgraničenja (između država) i razmena na mrežama ne mogu stajati u istoj rečenici" – treba da određuje Evropska komisija.
Situacija sa internetom jeste izuzetno komplikovana, ali tvrditi da Brisel treba da ima veća prava na regulisanje (da ne kažemo cenzuru) globalnih mreža nego Vašington nije baš smisleno, kao što nije smisleno tvrditi da je ograničavanje slobode govora više "univerzalna vrednost i princip" od apsolutne slobode govora.
Povezane vesti
Ovo je teza slična onoj iz čuvenog filma Matjea Kasovica "Mržnja" u kojoj jedan od mangupa iz pariskog predgrađa policajcu koji mu se predstavlja kao dobronameran, i kaže "mi smo tu da vas štitimo", odgovara "a ko će nas štititi od vas". Zaista, ako je EU tu da nas zaštiti od američke apsolutne slobode govora, ko će nas zaštititi od evropske cenzure?
Možda bi rešenje bilo u suverenizaciji interneta i društvenih mreža, što je vlada u Nepalu i pokušala da uradi pre nego što je srušena u revoluciji kojoj se dive Ilićev kolega Aleksej Kišjuhas i drugi borci za "slobodnu Srbiju". Ali to, izgleda, ne spada u "univerzalne vrednosti i principe" u vremenu u kojem se globalizacija bori za preživljavanje.
Možda bi suverenizacija bila rešenje i za "govor mržnje i lažne informacije" koji se šire i sa drugih platformi, poput televizija iz Luksemburga koje se kod nas "samo reemituju", pa tu ne bi više bilo moguće govoriti kako je predsednik Srbije "bolesnik", kako je policija u Valjevu ubila jednog dečaka ili u Novom Sadu koristila bojni otrov, a ne običan suzavac.
Ako, kako to reče Ilić, "teritorijalna razgraničenja (između država) i razmena na mrežama ne mogu stajati u istoj rečenici", i EU treba da zabranjuje i u SAD, onda i Srbija treba da zabranjuje po Luksemburgu. I to bez obzira na svoju realnu snagu, jer, opet kako to reče Ilić, "insistiranje na pravu jačeg" "nema veze ni sa slobodom, ni sa pravima".
Ali to nije tema ovog teksta. Tema je dvostruki pristup slobodi govora. Kada se Brisel iz svojih interesa i u skladu sa svojim interesima zalaže za njeno ograničavanje, onda je to dobro, a kada "zločinački režim" čije su "ruke krvave" radi to isto, onda je to nedopustivo.
Iznenadio bih se kada bi Ilić i ostale pristalice blokaderskog pokreta rekli da su srpske vlasti u pravu kada hapse Aleksandra Dikića jer govori da predstavnike vlasti treba streljati (sa povezom na očima ili bez njega, nebitno je) ili advokata Čedomira Stojkovića, čoveka koji se divi "borbi za slobodu" Adema Jašarija i njegove porodice, kada se zalaže za oružani državni udar, što "Majdan" nedvosmisleno jeste bio. U tom slučaju, za njih je sloboda govora svetinja, a ne govor mržnje ili poziv na nasilje.
Uostalom i Ilić je verovao da ima prava da govori o krvavom građanskom ratu do kojeg će doći ako vlast ne popusti pred zahtevima demonstranata za njenu smenu. Da li je država imala prava da ga zbog toga hapsi? Da li njegova sloboda govora treba da bude apsolutna ili ograničena? Da li je država ispravno postupila kada je hapsila tviteraša poznatog kao Kristal Met Dejmon ili je to bio jedan od simptoma "diktature u kojoj živimo"?
Povezane vesti
Iako jesam za kontrolu sadržaja u javnom prostoru (u šta spadaju i društvene mreže i mediji) i nisam za apsolutnu slobodu govora, nego za odgovornost za izrečeno, ne želim da plediram ni za jedno rešenje. Dovoljno mi je da se dogovorite šta hoćete, to kažete i u skladu sa tim postupate. Ili je jedno ili je drugo, a ne kada nama odgovara, ovako ćemo, a kada nam ne odgovara, onako ćemo. Ako hoćete pravnu državu, univerzalne vrednosti i principe, onda jedne životinje ne mogu biti jednakije od drugih. Ili je sloboda govora apsolutna za sve, ili nije ni za koga.
Komentari (0)