Kolumna Kolumna Dragane Matović "So na ranu": Kraj novinarstva

"Je l' ja da pišem ovaj tekst?" pita me mlađa novinarka prošlog petka.

"Pa piši, što pitaš?", odgovaram joj zbunjeno.

"Pa je l' vi niste čuli? Gotovo je, kraj novinarstva", kaže ona.

"Kakav, bre, kraj, ko ti je to rekao, gde, kad, kako, zašto?", pitam rafalno.

"Pa, rekao Veran, živimo kraj novinarstva. Pa, ja reko’ da vidim, da se ne mučim za džabe", provocira mala i ironiše. Eto, to su sad ove nove generacije, pomislih, podsmeva se čoveku koji na novinarskoj sceni preživljava već četiri decenije, duže on odlučuje u novinarstvu nego Vučić u državi, sad je čak i važniji nego što je nekad bio, Vučić ga postavio za svog izaslanika i da istražuje ubistva novinara, a postavilo ga i da brani novinare od napada.  

Pogledam da vidim šta je to rekao, kad ono stvarno. "Živimo kraj novinarstva". Gotovo. Finito. Kaput. Ende. The end.

Grešna mi duša, prvo sam pomislila da je omatorio, pa upao u neku depresiju, hoće to muškarci u tim godinama, pogledaju se ujutro u ogledalo i odmah kraj sveta. A onda mi, ovakvoj poganoj kakva sam, palo na pamet da se prenemaže pred donatorima, reko', mora da su mu se završili projekti, pa sad pravi poligon za nove, međutim, pogledam njegove sajtove, kad ono tamo sve u redu, ima četiri, pet nekih projekata, sve u vezi sa napadima na novinare, uglavnom finansiraju ga EU, Holanđani i ovi što sad daju pare umesto Amerikanaca, sve izgleda kao da neće skoro kraj. Za njega pogotovo, a ni za nas sa njim.  

"Ma, kakav kraj, eno ga ima više projekata i sajtova nego što NUNS ima članova koji plaćaju članarinu", odgovaram pakosno.

Kako sam to izgovorila iz sećanja mi se u pamet vrati epizoda od pre petnaestak godina. Bila je godišnja skupština Evropske federacije novinara u Beogradu, a na marginama ovog događaja održan je sastanak regionalnih udruženja. Prisutni su kasnije pričali da je Veran, navodno, tada rekao da Evropsku uniju zanimaju samo fizički napadi na novinare i da treba predlagati projekte koji se bave time. Ne znam da li je to sve istina, tek, bogami, Veran evo 15 godina kasnije vedri i oblači na novinarskom nebu, određuje ko je koga napao, ko je zaslužio da se štiti, ko nije, vodi projekte i baze o napadima na novinare, i, normalno onda i da kaže da je kraj sveta i novinarstva, jer taman posla da nije. Ko bi mu dao dinara da je sve u redu.

To me, opet, podseti, a pisala sam i ovde o tome jednom, kako mi je svojevremeno jedan uzbunjivač iz Amerike rekao ono što je njemu rekao korumpirani gazda elektrane u kojoj je dobio otkaz jer je prijavio neki kvar koji je mogao da izazove nuklearnu katastrofu. Kad mu je taj vlasnik elektrane ponudio četiri miliona dolara da batali priču i zaćuti, uzbunjivač ga je pitao zašto nije popravio kvar, kad to košta mnogo manje od četiri miliona. A vlasnik mu je kroz ciničan smešak odgovorio: "Keep the problems going, to keep the money flowing". Dok ima problema, ima i zarade.

Ali, džaba meni što sve znam, kad ja ne umem k'o Veran. Eto, kad sam pre neku godinu bila na nekom sastanku sa nekim američkim tužiocem koji je došao da vidi kome od nevladinih organizacija da daju pare, a kome ne, dođem ja sa još troje predstavnika uticajnih nevladinih organizacija koje se bave pravosuđem i korupcijom, i njih troje udare u kuknjavu, a ja glupača sva ponosna pričam kako imamo najbolji zakon o uzbunjivačima, pa jedini u svetu imamo besplatne advokate za uzbunjivače, pa ovo, pa ono, potpuno naivno pričam činjenice. Video on čovek da sam ja to pogrešno shvatila, pa me prekide, hoće lepo da mi pomogne da ne tonem dublje, pa kaže: "Ma, dobro to, nego je l' ima nešto loše?". Ne znam za ono troje, ali znam da ja nisam dobila pare. Od tad, čim čujem da neko kuka kako nema nigde gore nego u Srbiji, ja pomislim, evo ga ovaj "muze" neke pare od stranaca.  

Ali, ovo nije to, nego Veran prisustvovao tribini koju su UNS i NUNS zajedno organizovali zbog otkaza za pet novinarki, od kojih je jedna i sa Euronjuza, pa tu onda reče i to o kraju sveta. Našeg novinarskog. Zainteresovalo i mene, pogotovo što pišem za kuću koju su optužili za cenzuru, priznajem, malo mi bi krivo, kako to da cenzurišu druge, a mene ništa, makar malo, makar da vidim da neko čita ovo što pišem, pa iz tih razloga reših da pogledam snimak sa tribine.  

Bolje da nisam.    

Kad, tamo na toj tribini, vidim kako otpuštena novinarka Politike priča kako je "Politika stara dama", kako su se menjale vlasti, ali ovoga u Politici nikada nije bilo, ni "Sloba" nije otpuštao zbog političke nepodobnosti, kaže ona. Neka iz publike dobacuje da je i ona radila u vreme "Slobe" i da nije bilo otpuštanja, da je to došlo tek u Vučićevo vreme. Ovi iz NUNS-a klimaju glavama, ćute, ja ne verujem.

"Pa, je l’ čuješ ti ovo?", pitam šokirano ovog mog, koga su, zajedno sa mnom i još nekoliko novinara i urednika Politike najurili iz "stare dame", u vreme "najvećih medijskih sloboda ikada" u vreme Tadićeve vlasti, "samo" zato što smo ukazivali na cenzuru i nismo hteli da pišemo po političkom diktatu. Tada, u vreme najvećih medijskih sloboda ikada, Tadićeva vlast je očistila redakcije, a pre svega Politiku, od svih neposlušnih novinara, a taj posao je za Tadića su obavili niko drugi nego današnji direktor RTS-a i tadašnji potpredsednik ovog istog NUNS-a.  

"Pa ovo je kraj....", zavapih i zaustavih se na vreme, zamalo da kažem, "ovo je kraj novinarstva" k'o Veran, ali nisam.

"To nije tradicija u našim redakcijama, to da se otpušta, čak i devedesetih ljude su slali na prinudni odmor, nisu otpuštali", nastavlja izlaganja gensek UNS-a Nino Brajović, koji možda neće videti kraj novinarstva, ali ima onih koji tvrde da je video početak, jer se na funkcijama u UNS-u "vrti" i vlada, brat bratu, već četvrt veka. I za njega je, ne samo za Verana, ovaj Vučić mala beba po funkcionerskom stažu.

Na genseka se nadovezuje njegova žena, predstavljena kao šefica Obrazovnog centra UNS-a, osnovanog, očigledno, tek pošto je Nino iz članstva udruženja pre nekoliko meseci poizbacivao desetine novinara, među njima i neke od najboljih u ovoj profesiji u Srbiji, a sve zato da ne bi glasali. I da bi on opet, više niko ne broji koji put, bio izglasan za generalnog sekretara, njegova žena za šeficu obrazovnog centra, a državni službenik, direktor kulturnog centra iz Gračanice, za predsednika udruženja.  

Pa ko je ovde ikad dobio otkaz zbog greške, blista sad i šefica obrazovnog centra UNS-a, dok govori o slučaju novinarke Euronjuza, i odmah odbacuje tu mogućnost, i optužuje Euronjuz da sve to ima veze sa politikom, pritiskom vlasti, cenzurom, pa dešavale su se i ranije greške u novinarstvu, pa niko nije dobijao otkaze, to je baš bahato, zaključuje šefica. Čuj, otkaz zbog grešaka u novinarstvu, pa kad je to bilo?!

Tu uhvatim sebe da se slažem sa njom. Tačno je, do sada su se otkazi dobijali uglavnom kad objaviš tačnu informaciju. Urednici su nekada cenzurisali samo istinite informacije koje nisu želeli da dođu do javnosti. A, ovo sad sve naopako. Otpuštaju i zbog grešaka i netačnih informacija.

Ovo što se dešava poslednjih šest meseci, kaže onda i predstavnica NUNS-a, nije bilo nikada. Novinare privode i prisluškuju. Zaboraviše očas posla i ona i ostali okupljeni i Ćuruviju i Pantića, i hapšenja novinara posle 5. oktobra, i prisluškivanja novinara, i Bebu i Šapera i Krstića, uhvatila ih, valjda, amnezija od strahota koje poslednjih šest meseci doživljavaju novinari otkad se otkazi dele čak i zbog grešaka u novinarstvu.

"Imamo li mi neku bazu koliko je novinara otpušteno od dolaska SNS i Vučića na vlast", pita neko iz publike, verovatno misleći, kao i ja, da Veran ili NUNS u svim projektima o pritiscima na novinare imaju i neku tabelu sa otpuštenim novinarima o kojima pričaju na tribini, kad ova iz NUNS-a poče da muca, pa nemamo, niko ne vodi evidencije, ali to je strašno koliko toga ima, sigurno enorman broj, dodaje ova iz publike.

Pa, možda to i nije brojčano puno ljudi, opet će ova iz NUNS-a, ali to nije ni važno jer ova vlast, kaže ona, strateški pravi da ima puno televizija, puno medija, od korone ima čak 600 novinara više nego što ih je bilo pre, a i onda nisi mogao TV novinara da nađeš ni svećom da ga tražiš. Vlast je napravila da ima previše medija, televizija, portala, i to je sve jedan balon koji će na kraju pući, završava ona ovu logičku vratolomiju. Ne mogu više da je pratim, ne kapiram više, je l' Vučić sve pootpuštao ili je sve pozapošljavao, pomislih čak u jednom trenutku, da ova ne "gađa" nešto Verana, on ima dva, tri neka portala, možda i više.

Srećom i za mene i za ovu predstavnicu NUNS-a koja se zapetljala u analizi, uskoči novinar N1, sa ili-ili pitanjem, traži da se UNS i NUNS eksplicitno odrede sad i ovde je l' misle da se vlast sprema za konačni obračun sa novinarstvom, da ili ne? Ova mučenica iz NUNS-a se uhvati za slamku, pa oštro zaključi: "Da". Trebalo je odmah nešto tako jasno da je pitaju, a ne je l' imate evidenciju, pa koliko ih je Vučić otpustio, i sve neke takve teške stvari.

Skup se završio – pretnjama. Pretnje su upućene novinarima medija koji su se organizovali u novo, prorežimsko, novinarsko udruženje, ANS. Njima je sa skupa u UNS-u poručeno da je dobro što su se "sami popisali" i da je dobro, kako je uz odobravanje iz publike na kraju rekao jedan od vodećih opozicionih novinara, "što mi ne moramo da ih jurimo i utvrđujemo i da se raspravljamo, da li jeste ili nije, ovaj ili onaj, oni su obavili jedan veliki posao i ja želim da se tom udruženju prijavi što veći broj, da bi kasnije imali što manje posla da radimo i da vodimo medije i sve što bude trebalo". Eto, sad konačno novinari u Srbiji imaju čemu da se raduju i nadaju.