Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Izbori na meskalinu

Anonimni profesor, u anonimnom pismu, anonimnim studentima, u subotnjem broju Danasa, objasnio:

Izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokradeni, zahvaljujući čoveku sa bradom.

Kako? Vrlo prosto:

Zamislite, dragi anonimni studenti, kaže im anonimni profesor, u anonimnom pismu, da u Kosjeriću postoji lice sa bradom.

Zamislili, 'ajde dalje.

I to lice se odseli iz Kosjerića, pravac za Ameriku.

Zamislili i to.

Ali, pre nego što je otišlo, lice u policiji, policijsko, dakle, lice, bez brade, pokvareno, sa zadnjim namerama, objasni, licu sa bradom, da ne treba da se odjavljuje sa adrese, jerbo će posle biti komplikovano da ga ponovo upišu.

Zamislili.

I šta se onda, dragi anonimni studenti, desi kada dođu izbori?

E, to ne možemo ni da zamislimo. Šta?

Jednostavno, dragi moji. Policija nađe neko drugo lice s bradom, preciznije - SNS lice s bradom. I tom drugom licu s bradom izda falsifikovanu ličnu kartu.

Čiju?

Kako čiju? Pa onog lica sa bradom koje je otišlo u Ameriku.

Au!

A? Šta kažete? Lice s bradom, umesto lica s bradom. Koje, mislim na lice s bradom, ode onda na izborno mesto, predstavi se kao lice s bradom koje je o'šlo u Ameriku, i opozicioni kontrolori, šta će, sva lica s bradom liče na lica s bradom, i ovde i u Americi, puste dotičnog da glasa, umesto lica s bradom, jasno vam je kog lica s bradom, odsutnog, koje bi, da nije odsutno, glasalo za studente, sto odsto.

Mamu im!

Da, da, kaže anonimni profesor, znate li koliko takvih lica s bradom može da odluči izbore? Staviš četiri lica s bradom u kola, svakome daš po pedeset raznih ličnih karata, raznih lica s bradom, odseljenih u Ameriku, obiđeš sva biračka mesta, oni uđu, glasaju, izađu, vrvi Kosjerić od lica s bradom koja nisu prava lica s bradom, već njihov falsifikat, i to ti je to. Što bi rekao Stiven Levicki, dragi moji anonimni studenti: Studenti uvek na izborima trče uzbrdo, a lica s bradom - nizbrdo, i kako onda možeš da ih pobediš?

Pu, đubrad krezuba, s bradom!

I sada, dragi čitaoci, ako je neko pomislio da se ja, neanoniman, drogiram, dok ovo navodim, odgovor je: Jok. Ne ja. Ali za anonimnog autora, anonimnog pisma, anonimnim studentima, uopšte nisam siguran, i ne mogu da garantujem, pošto on jeste sve ovo napisao, uz napomenu da je stručnjak za tranzicionu pravdu, šta god da je to, valjda eliminisanje lica s bradom iz biračkog spiska.

Ako hoćeš da glasaš, ima da se obriješ, da te prepoznamo na vreme! Mi, anonimni i neprepoznatljivi studenti!

Pa stvarno, pečuraka da se nagutaš, za sve ovo zajedno. I još je, anonimni profesor, zaključio da je najbolje rešenje da se održe "građanski izbori" u Kosjeriću i Zaječaru, da te izbore raspišu i organizuju anonimni studenti, i da, na tim izborima, ali ni slučajno, ne dozvole bradatima da glasaju.

Mislim, volim ja da povučem dva-tri dima, još ako hašiša ima, super, opustim se, odlepršam, ne berem brigu, lepo zaspim, sanjam da sam lep, visok i plav, ali ovo?

Lice s bradom, multiplikovano, krade izbore tako što se predstavi kao lice s bradom, multiplikovano odseljeno u Ameriku?

Na čemu treba da budeš? Tridesetak godina na LSD-iju? Ili, kao Haksli, na meskalinu, pa čitav vrli novi svet zamisliš (slatko totalitaran, kao studentski). Doduše bez lica s bradom, za to je, uz meskalin, potrebno i raznih drugih sastojaka, psilocibin, pri tom, uvek dobro dođe. Bar da se smeješ. Danima.

Naravno da nisam u pravu, uopšte nije reč o drogama. Nešto drugo je tu u igri, još luđe, i gore, i svodi se na ono o čemu, na ovom mestu, mesecima već pričamo i pišemo.

O onom delu Srbije koji nikada neće prihvatiti rezultate izbora, ako na tim izborima, ne daj Bože, pobede oni koji su "gori od njih".

Bradati, bezubi, neškolovani, ružni, glupi, ne zaslužuju da vladaju ovom zemljom, to je posao za klasu onih sa grandioznim iluzijama o sopstvenoj vrednosti, onih koji su ubeđeni da su pametni, lepi, i po svemu iznad svih drugih.

Ili, što bi, u istom broju Danasa, rekao Milan St. Protić (koji bi bar mogao da se naduva, da se opusti malo, a ne stalno da piše na ivici nervnog sloma, plus je tu i Alchajmer, nervozni):

"Na jednoj strani studenti, na suprotnoj ćaciji. Na jednoj strani građani, na suprotnoj prostaci. Na jednoj strani učeni, na suprotnoj polupismeni. I ovo sam ih častio. Većinom su elementarno nepismeni."

Drugim rečima: ko ste, bre, vi da dobijete izbore? Ne dolazi u obzir, i nećemo priznati.

To je stav, to je osnovna pozicija i odatle sve kreće. Mi smo moralni, mi smo važni, mi smo bolji, mi smo pismeni, mi smo ispravni, mi znamo.

Odatle, najlogičnije - mi nemamo šta i o čemu s vama da pričamo. Sklonite se, idite tamo gde vam je mesto i pustite nas da vladamo.

Dalje, opet u savršenom skladu sa osnovom - ova zemlja, dok njome vi vladate, ne vredi ništa. I ništa što ste uradili, niste uradili, pošto bi mi bolje. I sve ima da stoji, sve ćemo da porušimo, dok mi, ispravni, ne dođemo na vlast.

Klasični sindrom razmaženog deteta drma čitav jedan veliki deo društva. Ako mu ne kupiš čokoladicu, na koju on ima sva prava, pripada mu, želi je, krenuće da vrišti i baca se po podu prodavnice.

I kada se tako postavi, lice s bradom dođe kao najlogičnija posledica. Nepismeni ne pobeđuju. Nepismeni kradu.

Drukčije, nije moguće. I zato što nije moguće, pismeni, ispravni i moralni će da vrište, bacakaju se, izmišljaju lica s bradom, i na razne načine kažnjavaju ove druge, neispravne.

U poslednjem broju Nedeljnika, psihoterapeut Milan Damjanac, baveći se "moralizatorstvom, ispravnošću, i pozivanjem na univerzalne vrednosti", i to kao "načinima za obračun sa ljudima kojima zavidimo", napisao je, između ostalog i ovo:

"Zapravo, često je moralizatorstvo način za obračun. Ukoliko nekoga ne mogu da dohvatim, ili osećam da je u nečemu bolji ili uspešniji, onda ću probati da ga "spustim" na svoj nivo. To spuštanje na nivo je zapravo prikrivena zavist. Međutim, ljudima je teško da priznaju da zavide, pa onda prikriju svoju zavist moralizatorstvom. Onda kada se sakrijem iza morala i kada te obezvredim kao osobu, svaka akcija je dozvoljena, pošto je osoba dehumanizovana. 

Dehumanizovane, osobe u izvesnom smislu nisu ljudi, njih možemo ukinuti, proganjati, vređati, pošto nisu vredni osnovne pristojnosti.

Sve što nije vredno osnovne pristojnosti može da se zgazi."

Pogotovo kada to nešto, nedostojno osnovne pristojnosti, ima bradu, i pobedi na izborima. Onda ti, anoniman, a veličanstven, toliko iznad svih drugih, "dominantna a (nepravedno) neželjena elita", mirno možeš da poručiš, anonimnim studentima:

"Gazi, brale, nepismene bradonje".

A ubeđen si, pri tom, da činiš dobro delo. Za Kosjerić, Srbiju, Evropu, čovečanstvo, čitav pogrešno postavljeni univerzum. Toliko si lud, od zavisti.

I to je to. Ništa drugo. Sitna zavist, sitnih duša, koje su ubeđene da su velike, pa im se priviđa.

Na šta možeš samo jednu stvar da im kažeš:

Prijatelju, anonimni, hajde se ipak ti drogiraj. Manja je šteta.

P.S. Kreativnosti radi, za sledeće izbore predlažem krađu koju će počiniti "Žena s bradom", koja bi se, na biračkom mestu, pojavila umesto "Žene s bradom", čiji je cirkus otišao u Ameriku. Zanimljivije je. Luđe. Simpatičnije.