Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Propast hrama zlatne teletine

"Stvar je u tome što sad nema bogatih ljudi. U tome i jeste užas mog položaja."  

                                      Jadikovka Ostapa Bendera 

Iljf i Petrov bi bili oduševljeni, Bog da im plemenitu komunističku dušu prosti, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog sjajnih knjiga.

Srbija je danas doslovni nastavak njihovih romana o dogodovštinama Ostapa Bendera, koji je znao, kako je sam tvrdio, više od četiri stotine, manje-više legalnih načina da otme nekome pare, ali se uzdržavao od pljačkanja države, koliko god je mogao, pošto je bio dobro upućen u krivični zakon Sovjetske socijalističke republike, i posledice kršenja istog. Nije hteo u Gulag, pa to ti je.

Danas, kod nas, taj sitni problem je prevaziđen. Neko je smislio da su državne pare - naše pare, da su sve pare, ma bilo čije, pa i one privatne, takođe - naše pare, i da mi, za te pare, možemo da radimo ali baš sve šta hoćemo.

Ideje naše, benzin vaš, Ostapova krilatica, postala je, ovde način života. Plati, i nemoj da me pitaš za šta plaćaš, glup si ti da razumeš.

Da ne zaboravimo da su tu, u tom modu, ruku pod ruku, i plenumi, zborovi, studenti državnih fakulteta (na budžetu), kojima se država ne sviđa, profesori koji zahtevaju da njihov revolucionarni rad, protiv države, država plati, i to bolje nego ranije, a nadasve, tu su i novinari, ubeđeni da je njihova misija iznad svih poznatih zakona (i tržišnih i građanskih), i da su oni tu ni zbog čega drugog nego da jedini tumače stvarnost, jedini određuju šta je moral, jedini biraju vlast, i jedini kontrolišu sve, osim sebe samih, što je pre njih, bio posao koji obavljao još samo Tomas de Torkemada, u zlatno doba Inkvizicije. Bezubi, neobrazovani i prosti, pokrstite se, ili će vas stići gnev pravednih.

Niste vi tu da vam javimo šta se desilo, nego da vam objasnimo šta, o tome što se desilo, imate da mislite, i to svi zajedno. A isto.

Primer toga je i jučerašnji naslov na portalu Nova:

"Koliko će da nas košta švrćkanje Juesina Bolta po Beogradu?" (?!?!), kojim je čitaocima objašnjeno da ne treba da ih zanima vest o tome da je čovek koji je olimpijski pobednik, svetski prvak, svetski rekorder, najbolji svih vremena, postao promoter Expa, a još manje da se video sa Vučićem.

Bolt? Ma begaj. Švrćka se. Za "naše pare". Za koje samo mi možemo da se švrćkamo, vozimo na traktoru, kenjamo ljudima po glavama u okviru istrebljivačkog novinarstva, bez obzira na dosta otužne karijere, bez ikakvih postignuća, ili rekorda. No, opet po matrici Iljfa i Petrova. Deca poručnika Šmita, raširena po slobodoumnim redakcijama. Nije da smo nešto uradili, ali smo deca palih novinara (kojih, nemoj da nas pitaš, nije bitno, pali su i to je to). I zaslužujemo i pare i počast.

Dosta je to idilični položaj bio, raznih Ostapa Bendera nezavisnog i slobodnog novinarstva. Ideja koliko hoćeš, benzina još više.

Sve dok benzin nije počeo da curi. I cela ta postavka podivljalog samoupravnog novinarstva, koje svoju važnost crpi iz ideologije, a ne iz zanata, nije počela nekoga ozbiljno da košta.

A kada košta, logika kapitalizma koji, na njihovu žalost živimo, zahteva da se nešto promeni. U investicionim fondovima, kakav je BC Partners, dosta je logično da budu promenjeni oni koji su tim novcem, za račun fonda, upravljali.

Ti onda još i dobro prođu, dobiju bonus, a ako su u vlasništvu i parče love od prodaje (kada je deo biznisa prodat), i uglavnom ih zabole uvo.

No, to je druga priča, vratimo se našim Ostapima. Kojima je onaj sa benzinom dojavio: Izvin'te, nema više.

Molim?!

Benzina, nema.

A naše ideje, naša sloboda, naša misija, naša kontrola, naši preci pali novinari, naše samoupravljanje, naš traktor?!

Naš idilični svet, naše pumpanje, naša revolucija, naša Inkvizicija, naših 12 stolica, naše istrage raznih bezubih poturica?!

Naš Jovo Bakić, gospodo!? I Obućina?! Naš Petričić, i svi drugi revolucionari koji su revoluciju otkrili tako na vreme, jedno trideset godina pošto se desila?

Naš General-štab, naš most, naša nadstrešnica?

Ko će sada da sudi, bez suđenja, onako kako mu mi kažemo da sudi? Ko će da bude kriv, kada nas nema, da mi kažemo da je kriv? Ko će da otkrije nevidljivo nečujni zvučni top?

I studenti, Evropo, čuj nas, ko će da ih proglašava za svece? Ko da slika njihove nove, krvave, mučeničke patike u Briselu?

Naš protest, naš RTS, naša pobuna, naš Vidovdan?!

Pa zar nije taj benzin bio, od "naših para"?

Gospode, šta se desilo?

Pravo da vam kažem, a nisam Gospod, svašta.

Poprilična katastrofa. Biblijskih razmera.

Pa se dosta toga srušilo kada su se začule jerihonske trube iz BC Partnersa. Čitav jedan Vavilon deluzija otišao u prah i pepeo, i to gnevom kapitalističkog Boga, jedinog za kojeg mnogi tvrde da mu je postojanje dokazano. Naučno.

Stvarno strašno. I sa kapitalističkim bogom i sa samoupravnim novinarima. Mogu samo da zamislim kako im nije dobro bilo u ponedeljak uveče, kada je objavljeno da je BC Partners smenio Dragana Šolaka sa izvršnih pozicija, sa kojih je plaćao sav onaj benzin, da se dodaje u vatru.

Zlatno tele srpske medijske scene, vraćeno u prvobitno stanje. Obične teletine, koja je tu da se, kao svaka teletina, troši. I da ne košta previše, ni u supermarketu, ni u restoranu. Hram, u kojem je zlaćano telence slavljeno, opasno počeo da liči na običnu radničku menzu. Teleći ribić, i ladno pivo. I još ga jedu bezubi, nepismeni šljakatori. I mljackaju. Podriguju.

Sviđa mi se ta slika, ali ostaje pitanja: šta će, onda, dragi naši Benderi, svedeni jevtini obrok u narodnoj kuhinji? Da se leče, što bi rekla Olja, preko SMS? Cinično, dosta. Udelite dva evra svaki, preživeće sloboda da vas tretiramo kao stoku i pričamo vam šta imate da žvaćete, bez mišljenja.

Biće i toga, a biće i svega drugog, pa još malo luđe. Pisaće Ursuli fon der Lajen, opasno zabrinuti za svoju sudbinu (odmah da vam kažem, mnogo je zabole). Tražiće garancije od BC Partnersa, za benzin. Kukaće, plakaće, davaće zadušnice Šolakovoj mrtvoj funkciji, organizovaće zborove, tražiti da plenum, u zahteve, uvrsti i onaj da se Šolakovo, koje je prodao, vrati za dž Šolaku, da opet proda, čekaće Vidovdan da vaskrsnu, pa će opet da kukaju, plaču, izigravaju žrtve, mrze kapitalizam, nepravdu, Evropu, Rusiju, a plašim se da će i pande tu dosta loše da prođu, kada ništa nisu rekle, u zaštitu onih koji su ih toliko štitili. O pravdi i miru u svetu da ne pričam. Naj...li su.

Užas, sve zajedno, sličan onom kada je deset jevrejskih plemena nestalo, a lepo im pre toga rečeno da se ne zezaju ni sa Asircima, ni sa Nabukodonosorom, i da se ne furaju na to da su nešto posebno izabrani, ne sviđa se to onome ko izabrane bira.

A onda će, na kraju, u skladu sa knjigama, naših deset novinarskih nestalih plemena, probati da iz grozne Srbije i Vučićeve Lubjanke, pobegne u Rumuniju. Preko zaleđene reke.

Pa će da se iznenade, kad im Rumuni naplate sav benzin ovog sveta, bez obzira na to što su stigli peške, bez kola.

Pa će onda da se vrate nazad. I prekvalifikuju.

A neki će i kod Vučka u novo udruženje, ali to je već nova knjiga.

U ovoj, koju čitamo i smejemo se, svakako neće da se dogodi ono najlogičnije. Da, umesto što žale nad Šolakovom sudbinom (da li ste vi ozbiljni? Njemu loše?), probaju da ga ubede da otvori kasu i napravi im nove novine, nove televizije, novi nedeljnik, nove portale.

Pa da šire svoje ideje, za samo njegov benzin.

A? Šta mislite? Da li bi im dao? Ili bi im objasnio, konačno, da su i Ideje i Benzin bili njegovi. I da im se dosta toga pričinjavalo. Naročito da oni nešto misle. I znaju. I vrede.