Kolumna Kolumna Dragane Matović "So na ranu": Dok Vučić nešto ne smisli

"Dodao bih još samo i to, ne spominje se Kosovo", skoro da se zagrcnuo od sreće izveštač luksemburške televizije iz Evropskog parlamenta u Strazburu mašući papirima na kojima se nalazila „suva ekskluziva“ – rezolucija Evropskog parlamenta koju je N1 imao uveče, a koju će parlament da usvoji ujutro. I koja je, „ekskluzivno“, već bila na sajtu parlamenta, kao i svi nacrti rezolucija oduvek. Novinarski „uspeh“ izveštača N1 malo je pokvario brbljivi Borko Stefanović, Đilasov zamenik, koji je rekao da je i on video rezoluciju, ma šta video – pisao, samo je obećao, kao i ostali koji su je videli, da neće o njoj da pričaju dok je EP ne usvoji. I dok N1 ne objavi „ekskluzivu“. Uglavnom, tekst je super, ima i sankcije, i zvučni top, i pretnje silovanjem, nasilje, vanredni izbori, šta beše još, aha, osude, pritisci, pretnje izolacijom, ukidanjem fondova, ma, ima svega, baš su zadovoljni. I nema, bre, Kosova, k’o trešnjica na torti. Jupiii... 

„Ja bih se sad najradije ovde nasmejao od sreće, jer to izgleda fenomenalno“, bio je emotivan Borko. Voditeljka ga podseća da je bilo takvih rezolucija EP i ranije, ovo je, valjda, treća, ali Borko ne da da mu novinarsko glumljenje objektivnosti po kodeksu UNS-a i NUNS-a, pokvari sreću, i ne odustaje, kaže, jeste bilo je i ranije, ali sad je baš, baš. Treća sreća.   

Hepiend već na početku direktnog prenosa iz Strazbura, odakle luksemburška televizija koja emituje program iz Beograda direktno prenosi sednicu parlamenta, ne srpskog, nego evropskog iz Strazbura, gde neredovno živi i onaj neki redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu koji će u Strazburu da  traži smenu vlasti u Srbiji i da se zbog poternice Međunarodnog krivičnog suda zabrani prelet preko Srbije predsedniku Rusije koji ide u Mađarsku, koja je član EU, gde će se sresti sa predsednikom Amerike koja je postala glavni mirotvorac u ratu koji je sama izazvala, a zbog čega je onda došlo do nestašice energenata koja će, kako stvari sada stoje, najviše pogoditi neutralnu Srbiju, jer Evropska unija, koja je uvela sankcije Rusiji, neće dozvoliti tranzit gasa iz Rusije ka zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji i nisu članice EU, nego će ruski gas dobijati samo one zemlje koje su uvele sankcije Rusiji i koje su članice EU. Uh, eto. Ja jednostavnije od ovog ne umem da objasnim o čemu se tu radi.   

Elem, cela ta situacija je onda dovela do toga da od Tomina dana do Dana oslobođenja Beograda, što je, i po crkvenom i po komunističkom kalendaru, razlika od samo 24 sata, predsednik Srbije u pašićevskom maniru po principu „Spasa nam nema, propasti ne možemo“, što je Pašić rekao u jednoj sličnoj situaciji kad smo čekali pomoć od Rusa, dakle da predsednik ujutro kaže: „Građani Srbije ne treba da brinu“, što je onda neminovno vodilo tome da samo nekoliko sati kasnije predsednica srpskog parlamenta snuždeno izjavi: „Ovo su katastrofalne vesti. Ne vidim izlaz iz situacije sa naftom i gasom. Nadam se da Vučić ima rešenje.“ 

Kao da to nije bilo dovoljno, onda se, malo kasnije iz Budimpešte javio i ministar finansija koji nam je optimistično kao i obično saopštio da predsednika nikad nije video zabrinutijeg, da se ipak svi nadaju da će Vučić nešto da smisli, da je situacija katastrofalna, da sve i da dobijemo gas preko zemalja EU biće toliko skup da je bolje da ga i ne dobijemo, i sve u tom smislu. Ali, razgovori su bili baš srdačni, dodao je. 

Onda se javila i ministarka energetike sa otkrićem koje je „ubilo“ i poslednju nadu. Kaže, Bugari nam neće dostavljati gas preko svoje teritorije. Ma, je l’ moguće? Ko bi se tome nadao posle svega što smo zajedno proživeli?  

A onda se, kasno uveče, posle sastanaka i razgovora ponovo oglasio predsednik i rekao: „Građani ne treba da paniče“.  

E, tu me je, priznajem, malo uhvatila panika. Mislim, znala sam ja da ne treba da brinemo, ali nisam znala da je došlo dotle da ne treba i da paničimo. 

Dakle, prema poslednjim vestima iz Mađarske situacija stoji ovako: Viktor je rekao da beli lovac ide na g6 – Evropa diže zavesu prema Rusiji i neće dozvoliti nikome da bude neutralan. Aleksandar je odgovorio crnim skakačem na f5 i rekao da će Srbija ostaje neutralna, ma, neutralnija nego dosad, i da neće da otima tuđu imovinu, makar ona bila i ruska. Vladimir je onda odigrao onaj neki damin gambit ili tako nešto, ono kad se žrtvuju pioni zarad budućeg napada, i rekao da nas razume, ali da mi treba da razumemo da nam sankcije ne uvodi Rusija nego Amerika i EU. A Donald je tražio da se opet promene tabla i pravila.  

I nije da smo prvi put ovde. I opet se čini da ništa nije kako treba, osim što niko više ne pominje Kosovo, što reče radosno onaj novinar N1 iz Strazbura. Zaboravili na njega? Ma, taman posla. Nisu oni zaboravili gde je zastala Osmanska imperija u pohodu na Evropu i gde je carskom glavom Srbija platila zvonjavu sa Notrdama koja je trebalo da označi pobedu nad Osmanlijama. A ne bi trebalo da zaboravimo ni mi. Pa, sledeći put da mi častimo njih zvonjavom iz Dečana.