Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Strah od Evrope

Lusi Konoli, 41-godišnja dadilja iz centralne Engleske, u zatvoru je već više od 330 dana zbog poruke koju je objavila na mreži Iks, piše „Volstrit džornal“.

Konolijeva je svoje krivično delo počinila prošlog jula, kada se pojavila vest da su u gradu Sautport tri devojčice – stare šest, sedam i devet godina – ubijene nožem na plesnoj radionici. Internetom se proširila informacija da je za zločin odgovoran muslimanski azilant, dok je ubica zapravo rođen u Britaniji od roditelja hrišćana koji su izbegli iz Ruande.

Kao majku 12-godišnje devojčice i dečaka koji je preminuo dok je još bio beba, Konolijevu, čiji je suprug u tom trenutku bio konzervativni većnik u njihovom okrugu, ova priča je veoma pogodila, pa je napisala gnevni tvit: „Masovna deportacija odmah. Zapalite sve je*ene hotele pune te kopiladi, baš me briga. I dok ste već tu, povedite i izdajničku vladu i političare sa njima. Fizički mi je muka kad pomislim šta će te porodice sada morati da prolaze. Ako me to čini rasistom – neka.“

Nekoliko sati kasnije, nakon što se smirila, obrisala je ovu objavu, ali tad je već bilo kasno –bila je podeljena 940 puta. Gnev zbog ovog zločina je u narednim danima izazvao višednevne nerede u Britaniji, uključujući nekoliko pokušaja paljenja hotela u kojima su bili smešteni azilanti.

Konolijeva je osuđena na 31 mesec zatvora zbog objavljivanja sadržaja na društvenim mrežama s namerom podsticanja rasne mržnje. Žalila se sudu, ali je odbijena.

Kazna na koju je osuđena bila je duža od kazni koje su dobili mnogi učesnici nereda osuđeni za uništavanje imovine ili paljenje automobila.

Još jedan slučaj: Glavni urednik nemačkog lista „Dojčland kurijer“, bliskog najjačoj opozicionoj stranci Alternativa za Nemačku, David Bendels osuđen je na sedam meseci zatvora uslovno jer je na društvenim mrežama objavio fotošopiranu fotografiju ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer kako drži tablu s natpisom „Mrzim slobodu mišljenja“.

Još jedan slučaj: U Francuskoj je žena provela 23 sata u pritvoru zato što je pokazala srednji prst predsedniku Emanuelu Makronu. Oslobođena je optužbi nakon što je navela da je prst podigla u vazduh, a ne direktno prema predsedniku.

I još jedan slučaj: Tokom muzičkog festivala u Glastonberiju, krajem juna, britanski duo Bob Vilan je pozivao publiku da uzvikuju „smrt, smrt IDF-u“ (Izraelskim odbrambenim snagama). Zbog ovoga je pokrenuta krivična istraga, a Bi-Bi-Sijeva muzička urednica Lorna Klark je bila primorana da podnese ostavku jer je javni servis to prenosio, javio je Euronews.

Još jedan slučaj: U Nemačkoj je jedna žena osuđena na kaznu od 600 evra jer je objavljivala fotografije političara sa docrtanim hitlerovskim brčićima i jednog ministra nazvala „teroristom“.

Još jedan slučaj: Petoro ekoloških aktivista osuđeno je u julu prošle godine u Velikoj Britaniji na kazne od tri do pet godina zatvora zbog „zavere da blokiraju auto-put“ i time stvore „javnu smetnju“ (public nuisance).

Ovo je samo nekoliko u moru primera koji me navode na razmišljanje o tome otkud je novinarki dnevnog lista „Danas“ koja je radila intervju s profesorkom Biološkog fakulteta u Beogradu Biljanom Stojković palo na pamet da postavi pitanje – „Kako biste opisali državu u kojoj se ljudi privode zbog tvitova, hapse zbog prelaska preko pešačkog prelaza, blokade? Da li je to samo autokratija, ili polagano zalazimo u pravu diktaturu?“

Biljana Stojković, naravno, nije odgovorila sa „opisala bih je kao Veliku Britaniju, Nemačku ili Francusku“ i dodala „baš je lepo i ponosna sam što se naši organi reda i zakona ponašaju kao oni u najnaprednijim evropskim državama“.

Profesorki koja veruje da je „jedan od velikih uzroka nestanka dabrova sa teritorije Vojvodine, još pre skoro dva veka, upravo pravoslavlje“ („Naučni blagoslov“, Peščanik, 29. jun 2009), ovo pitanje je postavljeno jer je i sama bila pozvana u policiju zbog tvitova za koje je Više javno tužilaštvo procenilo da bi mogli imati elemente krivičnog dela „vređanje, vršenje nasilja, pretnju ili tuču“, kako je to sama Stojkovićeva rekla.

Ona je, naime, u seriji tvitova 29. juna ove godine, vređala policiju i pozivala na postavljanje barikada i „generalno barikadiranje Srbije“, što bi, čini mi se, stvorilo izvesnu „javnu smetnju“ koja u kolevci parlamentarizma „košta“ tri do pet godina zatvora.

Ne znam da li bi Biljana Stojković ili bilo ko drugi iz blokaderskog zbora ikada rekao da zbog ovakvog reagovanja organa reda i zakona Kir Starmer, Emanuel Makron ili Fridrih Merc „prelaze u fazu represije u pokušaju da sačuvaju svoju vlast“.

U slučaju gorepomenute trojice, ali i ostalih zapadnoevropskih lidera, za početak se ne bi moglo reći da „prelaze“ u bilo kakvu fazu, jer tamo policija i sudovi istovetno postupaju već decenijama i to, možda, više jer pokušavaju da sačuvaju svoju državu, nego svoju vlast.

Kod nas cela opoziciona javnost doživi fras kada Tužilaštvo formira predmet zbog toga što blokaderi s Fakulteta dramskih umetnosti pozivaju na „smrt policiji“, a u Britaniji se to radi i kada se poziva na ubijanje vojnika druge države, kamoli pripadnika snaga bezbednosti sopstvene zemlje.

U Americi, inače do krajnje mere liberalnoj kada je u pitanju sloboda govora i izražavanja, frontmen grupe „Badikaunt“ Ajs-Ti odlučio je 1992. da sa albuma povuče pesmu „Kap kiler“ (ubica policajaca) jer je pritisak javnosti bio nepodnošljiv.

Koliko bi kazni od po 600 evra u Nemačkoj popili Koraks, Petričić i ostali zbog konstantnog predstavljanja predsednika i drugih visokih funkcionera s hitlerovskim brčićima? Koliko je kod nas srednjih prstova bilo „upereno u vazduh“, a ne u Vučića?

Kaže Biljana Stojković da bi Vučićeva „osveta prema narodu bila mnogo strašnija kada se ne bi plašio Evrope“. Koje Evrope? One iz primera s početka teksta? A narodu se ne sveti on, narodu se svete oni za koje nije glasao. I ta osveta bi mogla da bude mnogo strašnija od ovoga što se sada dešava. Zato treba učiniti da se plaše ne Evrope nego srpske policije i suda.