Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Kad se Sveta na Kosovo vrati

Krenemo, tako, nas petoro na Krf. Olivera, posle nekih 1387 dana provedenih na crnogorskom primorju (ubeđen sam da su je oterali odande: "Hajde više kući", ali ona neće to da prizna). Svetomir Jeca, i Lena, posle gostovanja po Hrvatskoj, da se malo pričeste u pravoslavnim vodama. I ja, čisto da ima ko ih podseća na grehe. 

Kolima, na Krf, to, kada se krene čoporativno, sa detetom, obično podrazumeva spavanje u Makedoniji, što od celog putovanja pravi lagani izlet, osim, naravno, kada vođa puta nije Svetomir. 

Pošto Svetomir mora da svrati u Skoplje, na ručak. Demir kapija je na manje od sto kilometara odatle, i tamo je odlična vinarija, i odmah, pošto se napiješ, možeš u bungalov na spavanje, i nikakve gužve na putu nema... ne vredi. 

Skoplje, pa Skoplje. I nikakve veze nema to sa činjenicom da je car Dušan tu krunisan, ni da je to Joanikije pogotovio, nego je čuo za super restoran, a gde je čuo, pojma nemam. 

Znaju ti iz kruga dvojke da se primaju na buđave ex ju legende, od Istre do jagnjetine u Mrzencima, ali kako se i Skoplje u svemu tome našlo, vrag bi ga znao. 

Neću da vam pričam kako to izgleda kada oko pet popodne uđeš u Skoplje, pa ti treba nekih sat vremena do "čuvene kafane", neću ništa ni o hrani (jeo sam i gore), nego odmah da pređem na slučaj. 

Pošto, ispred čuvene kafane, postoji i čuveni parking, pola evra košta. A odmah pored je i neki divlji parking, ne košta ništa, te se vođa puta tu smestio, a i ja za njim, pratim protokol, šta ću. 

I šta da vam kažem, dođemo do kola posle ručka, a Svetin auto obijen, razbili mu leptir staklo.  

Dođe gazda kafane, zovemo policiju, uviđaj naprave, a mi saznamo da je tu, u komšiluku, baš jedan popravni dom za maloletnike, i da, ko god ne stane na plaćeni parking, koji ima čuvara, može da doživi pljačkanje, bez nade da će počinioci biti pronađeni. 

Kako svršenom poslu nema mane, spakujemo se mi, prelepimo ono leptir staklo nekom kesom i pravac Demir kapija. 

I tek tamo je Svetomir shvatio šta su mu sve maznuli. Najpre, novčanik. Naočare. Ranac sa presvlakom za Demir kapiju. Kremu za kosu (uvek sam se pitao šta će mu ta kosa uopšte). Lekove za pritisak. Tablet. 

Kako smo svi matori, lekova za pritisak ima koliko hoćeš, tako da je jedan problem odmah rešen. Naočare ionako stalno meni mažnjava, još jedan problem rešen. Gde su žene, tu su i kreme, rešeno i to. Presvlaka, nek se presvuče na Krfu, imamo mi neki parfem, naprskaćemo ga dotle.  

No da se zadržimo mi na tabletu. Moderna sprava, vezana za telefon, te je moguće pronaći njegovu lokaciju. 

Što izgleda ovako: sjatimo se svi mi oko Svetinog telefona, tu je i kelner iz vinarije, atmosfera napeta, svi iščekujemo, i onda Sveta vikne: 

Evo ga! Neke Gazibabe. 

Kelner na to kaže: 

Au! 

Svi mi: 

Šta Au? 

Kelner: 

Šiptari. 

Mi: 

Ko? 

Kelner: 

Šiptari. Gazibabe, šiptarski deo. 

Mi: 

Au! 

Pred Svetomirom nekoliko opcija, od kojih je jedna dosta privlačna: da zamisli da je Lajam Nison, u filmu koji mi prevodimo kao "96 sati", pa da sedne u kola, nazad do Skoplja i Gazibaba, pa uleti tamo, sve sa onim kablovima za struju... pa uzmu mu onda i sat, kola, sav prtljag, ženu, dete, ostatak para, moje naočare i život. 

Odustali smo od toga, zbog mojih naočara. 

I fokusirali se na nastavak putovanja, što je kelnera dosta razočaralo, on se baš spremio, ponudio i da vozi, ima čovek neki problem sa Šiptarima, jedva smo ga smirili. 

I dobro smo uradili, pošto je tablet baš počeo da se kreće. I, klaj klaj, stigao do Uroševca. Šta će da radi tamo, niko ne zna, ali da se smestio, u Uroševcu, smestio se. I ne mrda. 

E, sad, Krf je tu, odmah do Albanije, iz Albanije se lako može na Kosovo, do Ferizaja dobar put, te smo opet razmišljali - da se Sveta na Kosovo vrati, i Lajam Nison sa njim, i oni kablovi za struju, ali, pusti su to snovi, čak je i onaj kelner odbio da ih sanja i ostao u Demir kapiji, razočaran. 

Posle smo, u hotelu, na Krfu, pitali da nije možda Rade Šerbedžija tu negde, možda snima nešto, bar njega da nađemo, i naplatimo mu sve muke. 

Jok. Taj je na Brionima, a Sveta je već tamo bio, vezan je sada za pravoslavne vode, neće da se vraća. 

Tablet? Kada smo poslednji put proveravali, još je na Kosovu, vojna pošta Uroševac, Ferizaj. 

Naravoučenije? Ako idete za Krf, nemojte da dozvolite da vas Sveta odvede u Skoplje. 

Ako idete u Uroševac, pitajte, za Svetu i za tablet, ko zna šta sve budućnost može da donese. 

Ako se sve to ipak desi, i odete u Skoplje, i budete opljačkani, nađite tog Radeta Šerbedžiju negde, i zovite nas da dođemo. 

Red je da neko plati.