Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Da li je Miodrag Majić naš Prakaš Arjal?

Već samo divljenje prema nepalskoj "revoluciji" i želja da se ona ponovi u Srbiji, s paljenjem državnih institucija i desetinama mrtvih, koje su mnogi blokaderi izražavali na društvenim mrežama i u medijima – od onih marginalnih i anonimnih, do onih za koje bi se dalo pretpostaviti da su malo pametniji - graniči se s ludilom, ili glupošću.  

Ko svojoj zemlji može da poželi tako nešto? Zapravo, ko sa imalo ljudskosti to može da poželi i tuđoj pa makar bio i Bugarin? 

A još manje je za priželjkivanje ono što je ta prva svetska "internet revolucija“ donela. Ako ste normalan čovek. 

Dakle, "internet revolucija" nije mogla da donese ništa drugo do – "internet premijera", koji predsedava "internet vladi". Šta bi generacija zed i mogla da ovaploti a da nije u vezi s internetom? 

Kako je došlo do toga? Nepalski demonstranti, baš kao i ovi naši, navodno nisu imali lidere i vođstvo – jer je sve bilo spontano i oličenje je direktne demokratije – ali se ubrzo pokazalo da važnu ulogu ima organizacija "Hami Nepal" (Mi, Nepal), osnovana kao neprofitna NVO za pomoć žrtvama zemljotresa (inače česte pojave u Nepalu) i drugim katastrofama. 

Smatrajući, valjda, i vlast u Katmanduu katastrofom, upravo ova organizacija je "igrala centralnu ulogu u upravljanju demonstracijama koristeći svoje naloge na Instagramu i Diskordu šireći informacije o protestima i deleći smernice". Makar tako piše "Nepal tajms". 

Pokazavši se vrlo uspešno u ovom poduhvatu (uspešnije nego u pomaganju žrtvama zemljotresa), ova organizacija je, kao nosilac revolucionarne spomenice, dobila zadatak da nadzire i izbor predsednika prelazne vlade u Katmanduu Sušile Karki, na vrlo nekonvencionalan i dosad neviđen način – glasanjem preko Diskorda, gde čet grupa ove NVO navodno ima 145.000 članova. 

Čak su i zapadni mediji koji su podržavali revoluciju, poput "Njujork tajmsa", primećuje britanski novinar Kit Klarenberg, kritikovali ovaj način izbora novog lidera, ocenjujući ga kao "duboko problematičan": "Bilo ko je infiltracijom i upotrebom višestrukih naloga lako mogao da manipuliše korisnicima i utiče na mišljenje i glasanje." Jasno, odnosno transparentno skoro kao plenum na Pravnom fakultetu. 

Inače, "Hami Nepal" je sredstva za pomoć žrtvama zemljotresa, odnosno izbor novog premijera Nepala dobio od Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije, američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), "Koka-kole" i drugih čestitih altruista i filantropa.  

U duhu svega ovoga ne čudi to što šest od osam članova prelazne vlade (verovatno je u duhu štednje, antikorupcije i ostalih velikih parola čini samo osam ministara) čine ljudi koje su do sada direktno finansirali američka vlada, agencije, fondacije i tink tenkovi. 

Kako ukazuje američki novinar, analitičar i bivši marinac Brajan Berletić, novi nepalski ministar unutrašnjih poslova i pravde Om Prakaš Arjal delegiran je iz "Instituta za pravdu i prava", koji su finansirali NED, USAID, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša i Fondacija za Aziju za koju sam Stejt department priznaje da je paravan CIA formiran 1954. godine za "kulturne i obrazovne aktivnosti u interesu američke vlade na način koji nije moguć zvaničnim američkim agencijama". 

Džagadiš Harel, novi ministar komunikacija i informacionih tehnologija, bio je član organizacije "Medija help lajn", koju je finansirao USAID. 

Prasad Parijar, ministar poljoprivrede, bio je direktor Fondacije Samanta, koju su finansirali NED, Fondacija za otvoreno društvo i Fondacija za Aziju, a novi ministar obrazovanja, nauke i tehnologije Mahabir Pun bio je šef Nacionalnog inovacionog centra, koji je novac dobijao od USAID-a.  

Preostalih dvoje, ministarka zdravlja Sangita Mišra radila je u bolnici koju je finansirao USAID i bila čest gost u američkoj ambasadi, dok je ministar finansija Ramešvor Hanal kao ekspert i savetnik bio angažovan u nekoliko tink tenkova pod američkom kontrolom. 

Da se u vladi našlo dvoje ili troje ministara otvoreno povezanih sa američkom vladom, to bi se i moglo smatrati nevinom slučajnošću, ali s obzirom na to da je šest od osam ministara godinama novac dobijalo iz Vašingtona, jasno je da se radi o matrici po kojoj funkcionišu promene režima u američkoj režiji – Vašington godinama ulaže milione dolara u izgradnju paralelnih institucija, koristi nasilje za smenu vlade i instalira svoje ljude na čelo vlasti. 

A da stvar bude još zanimljivija, počelo je brisanje i pranje biografija – sistematski se sa interneta uklanjaju podaci i dokazi o povezanosti novih ministara sa američkim agencijama i fondacijama. 

Ovaj model je uočljiv i kod nas. Formiranje paralelnih institucija? Najočigledniji primer je Centar za pravosudna istraživanja poznatiji po svom akronimu CEPRIS. Spisak njihovih finansijera je pravi "ko je ko" među altruistima i filantropima – USAID, Fondacija za otvoreno društvo, Balkanski fond za demokratiju, britanska ambasada, nemačko ministarstvo spoljnih poslova itd.  

Brisanje, odnosno skrivanje veza? Setite se samo pokušaja da se prikrije veza Proglasa s nevladinim organizacijama i stranim finansiranjem kada se ta grupa "nezavisnih" "intelektualaca" i "stručnjaka" pojavila na našoj političkoj sceni s krajnje benignim ciljem pozivanja naroda na glasanje (kod nas nema čestih zemljotresa kao u Nepalu).  

A onda se ispostavilo da je internet domen sajta Proglasa u vlasništvu NVO Građanske inicijative, čiji je spisak finansijera još bogatiji od onog Ceprisovog. 

Uloženi su milioni, formirane su paralelne institucije, pokušava se nasilna smena vlasti… Ostaje nam samo da premijera biramo preko Diskorda, a ne u Narodnoj skupštini i da postanemo Nepal. Da li stvarno to želite?