Kolumna Kolumna Dragane Matović "So na ranu": Legalizacija i egalizacija

Mislila sam da pišem o našoj velikoj "mrsnoj" vojnoj paradi, htela sam da počnem sa "URAAAAAA", pa da kažem kako smo tri puta podgrevali ručak čekajući da se završi defile, pa da predložim da za pristojnu nadoknadu branimo komšiluk ako ih neko napadne, a možemo da im organizujemo i razgledanje uživo, može i sa dolaskom na kuću, i sve tako, međutim... Ne da mu đavo mira, pa to ti je. Isti onaj koji mi je priredio ovo veliko zadovoljstvo, samo dan kasnije, uključenjem uživo, uspeo je da mi uništi događaj čiju vrednost zna da ceni samo žena koja se udala za onog koga je lično vozila do šabačke kasarne da od njega prvo naprave čoveka, pa tek onda da mi dođe pred kuću sa svadbenim barjakom.   

Neeee, ne može on da sačeka, dan, dva, nedelju, nego odmah sutra, dobro jutro, baaam – legalizacija. Sve nelegalno izgrađeno ima da se legalizuje, sto evra po čoveku, maksimum hiljadu, bio bogat il' siroma', zakon za sve isti, ko neće ima sve da mu uzmu. Ne baš tako, ali tako nekako.  

"Šta reče ovo? Egalizacija?", pitam ovog mog onako krmeljiva i ljuta što mi upropasti paradu, a taman sam mislila da seirim makar nedelju dana. 

 "Le-ga-li-za-ci-ja, ozakonjivanje", sriče mi nezainteresovano ovaj moj, veteran, pionirac, pionirska inženjerija, miner. Gledam ga razneženo, počeh da se umiljavam, kad me trže poznati glas: "Leeegaliiiizacijaaaa".  

Tu se brzo pribrah, odaljih se od ovog mog, pa se vratih na temu: "Pa, šta ima legalno u tome da častiš one što godinama krše zakon?", pitam još sanjiva, što je verovatno i uzrok što ne uspevam da shvatim suštinu ove reforme.  

Dok sam se pridigla i rasanila, vidim on i dalje objašnjava kako je super što će zakon da bude isti za sve i što ćemo mi koji zakon nismo ni kršili da se osećamo jako glupo što nismo. Mislim, nije on to tako rekao, ali sam se ja tako osećala.   

Priča on i dalje, a meni iznenada niotkuda i nenadano počeše da naviru sećanja. 

Bila sam mlada, skoro pa mršava, novinarka, honorarac. Ima tome 30 godina. Sećam se kao danas, pošalje me urednik u Železnik, na teren, kaže ima neko rušenje divlje gradnje, idi slikaj i napravi vest. To mi je bila prva legalizacija. Tadašnja vlast, kao i sve one za njom, naveliko je najavljivala legalizaciju divlje gradnje i početak popisivanja nelegalnih objekata. Za razliku od ovih danas oni nisu imali dronove i satelite, a divlju gradnju su bezuspešno popisivali ručno. "Na olovku". Danas se to bezuspešno radi satelitski. Elem, dođem u taj Železnik, i sretnem inspektore, bager i policiju u odlasku sa mesta za rušenje.  

"Jeste srušili?", pitam zabrinuto što sam zakasnila i smišljam panično kako da ih nagovorim da se vrate i da glume da nešto ruše da ih fotoreporter škljocne jednom, dvaput.  

Policajac mi odmahnu glavom i malo iskrivi usta pa kroz zube reče: "C".  

"Pa, šta je bilo?", pokušavam da dođem do informacije. Inspektor se u neko vreme umilostivi i, pokazujući mi svesku sa zapisnikom, objasni mi da je rušenje odloženo jer je pred vikend, kad je rušenje zakazano, tu bio samo temelj, a posle vikenda kad su došli da ruše, objekat je stavljen pod prvu ploču. 

"Pa?" 

Pa, po zakonu kada cena objekta prevazilazi cenu rušenja, onda se objekat ne ruši, objasni mi. 

"Pa, zar baš zato ne treba da rušite? Zar neće onda svi za vikend da stave kuću pod ploču i da ih boli uvo?", pitam naivno. 

Inspektor slegnu ramenima, komandova ekipi pokret i oni odoše. Posle su mi meštani mini-naselja sa kućama stavljenim pod prvu ploču objasnili da je fora samo da za vikend skupiš ljude i da dignete ploču. Posle ih niko ne dira. Po zakonu. 

Nisam ni tada shvatala građevinsku ili koju god logiku ovog zakona, osim što sam shvatila da on, taj zakon, omogućava onima koji imaju puno para da krše zakon bez posledica za razliku od onih koji nemaju para. Kao što to čini većina zakona, ne samo kod nas.  

Mi mladi novinari smo, uprkos svemu, voleli legalizaciju, zato što znaš da ćeš uvek imati o čemu da pišeš. Prvo kad je najavljuju, pa kad popisuju objekte, pa kad kao zakazuju rušenje, pa odlaganje rušenja, pa neuspela registracija objekata, pa neuspela legalizacija, pa opet najava nove legalizacije i sve tako. Kad god da ti zatreba tema, legalizacija je tu. 

Par puta sam pomislila da je bunar presušio i da legalizacije neće ni biti, ali još se nije rodila ta vlast koja legalizaciju nije najavljivala makar jednom. Ova, bogami, već drugi put.  

Mislila sam da će moja poslednja legalizacija u karijeri (ali ne i zadnja kako mi je objašnjeno jutro posle parade) biti ona prva koju je ova ista vlast "zakazivala" pre desetak godina. To je ona koju je najavila tadašnja ministarka građevine Zorana Mihajlović uveravajući nas da do kraja 2016. godine neće više biti nelegalnih objekata i da se krenulo sa pravljenjem novog registra nekretnina uz pomoć satelitskih snimaka, veštačke inteligencije i savremenih tehnologija. Nema više zapisivanja u blokče, pa da rizikujemo neku korupciju i nešto tako, nego lepo da se snimi iz svemira, onda tu nema vrdanja ni povlačenja veza.  

Tako i bi.  

To slikanje iz svemira koštalo nas je jedno milion evra, i sve bi bilo u redu da slike nisu ispale mrljave, kao one svadbene kad vas slikaju baš kad trepnete, i vi i mlada. Ispostavilo se, dakle, kako je posle višemesečnog istraživanja otkrila Pištaljka, da ti snimci iz svemira, imaju neke "male" magline, ništa ozbiljno, ne vidi se po koji grad ili oblast, ali uzimajući u obzir sa koje je daljine slikano, nije ni loše. Mali je problem samo što se ne vide ti objekti koji treba da se legalizuju, ali šta je tu je, radićemo po sećanju. Poznati po snalažljivosti, naši ljudi su vrlo brzo prevazišli ovaj problem sa maglom, pa, su vrlo brzo, samo posle par godina uzeli jedan mali kredit od 21 milion evra da ponove to slikanje. Ista firma koja nam je prodala one slike sa maglom dobila je od države da ponovo snimi sve što prvi put nije uspelo, sad se fotograf izveštio, zna koji nam je profil lepši, pa nećemo valjda sad nekog novog, pa da se i taj uči na nama.  

E, sad, ne zna se tačno šta je bilo do kraja jer je u jednom trenutku katastar prestao da radi, bilo je nekih problema sa sajtom koji je modernizovan iz istog kredita, ali nema veze, sad ćemo sve da ispravimo.  

Dakle, legalizacija. Ali, prvo egalizacija.  

Znači, ko kod da je do sada kršio zakon, više neće. A pogotovo ne oni što nisu ni do sada. Jer, kazne za takve će biti posebno oštre. Uostalom, pokazalo se u praksi da kažnjavanje onih koji poštuju zakon ima mnogo više efekta od kažnjavanja onih koji ne poštuju zakon. Kazna se pokazala posebno neefikasna kod ovih što stalno krše zakon, kao u nelegalnoj gradnji, pa je vlast odlučila da sa njima proba drugačiji vaspitni pristup. Nagrađivanje. Nagrađivanje se, kažu moderni psiholozi, pokazalo bolje za ove što ne poštuju zakone od kažnjavanja. Neki od njih, kad ih nagradite, prekinu da krše zakon. Zato što se njihovo kršenje zakona legalizuje. Ispostavilo se da je mnoooogo teže raditi sa ovima što uporno poštuju zakon. Kazne moraju da postoje samo zbog njih. Jer njih ne možeš da legalizuješ. Oni su ti koji čine da svaka legalizacija pored njih izgleda loše.