Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Čavrljanje

Okupila se pre nešto više od osamdeset godina, 20. januara 1942, u berlinskom izletištu Vanze grupa ljudi da čavrljaju. Beše hladan januarski dan, a čak ni Nemci ne mogu da se kupaju po tom vremenu u obližnjim jezerima, pa su ugrejali sobu u jednoj vili, i da bi im brže prošlo vreme, rešili su da ćaskaju. Pardon, čavrljaju.

O čemu bi u takvoj atmosferi obergrupenfirer SS-a Rajnhard Hajdrih, grupenfirer SS-a Oto Hofman, oberšturmbanfirer SS-a Adolf Ajhman i još nekolicina drugih, da im sad ne nabrajam svima imena i činove, mogli da trućaju? Pardon, čavrljaju.

Hajdrih je, poznato je, još odranije imao ideju da se naklapa, pardon, čavrlja o konačnom rešenju jevrejskog pitanja, pa se to nekako nametnulo kao tema ovog ćakulanja. Pardon, čavrljanja.

Iz ovog divanjenja, pardon, čavrljanja izrodio se Holokaust i prava je šteta što niko nije mogao 21, 22. ili 23. januara te 1942. godine da pohapsi ovu družinu i spreči zlo koje je iz njihovog druženja proisteklo.

Ali da ne idemo sad toliko daleko u prošlost i da ne pravimo poređenje s toliko dramatičnim događajima kao što je bio Holokaust. Evo primera od pre dva dana – nemačka policija pohapsila je u utorak, 13. maja, grupu zanesenjaka koji su planirali da stvore nekakvu "Kraljevinu Nemačku", paralelnu državu ovoj postojećoj.

Čak osam stotina policajaca je učestvovalo u akciji u sedam nemačkih saveznih država i uhapsilo četvoricu vođa dotične grupe, koja je istog dana i zabranjena. Glavni lik u ovom cirkusu je izvesni Peter Ficek, 59-godišnji bivši kuvar, koji se svojim pristalicama predstavlja kao Peter Prvi. Država ga optužuje da je predvodio zločinačku organizaciju.

Pristalice ove grupe veruju da su nemačku državu od naroda oteli "operativci iz duboke države", a nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je posle racije i hapšenja da je "cilj ovog udruženja uspostavljanje takozvane paralelne države i secesija od Federalne Republike Nemačke".

Nije poznato da li su pripadnici ove bande čavrljali o upadu u nemački javni servis, Bundestag, ili propagandni servis nemačke države, poznat pod imenom Dojče vele, u kojem radi i naš novinar Nemanja Rujević, ali je jasno da jedna ozbiljna država, a Nemačka je, valjda, ozbiljna, ovako beskompromisno reaguje i kada je u pitanju nešto što običnom posmatraču deluje kao potpuni cirkus.

E, sad, živo me zanima da li bi neki nemački Nemanja Rujević koji živi i radi u Srbiji pisao da su pripadnici cirkusa "Kraljevina Nemačka" zapravo "berlinski taoci" i da je Berlin "utamničio ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu".

A upravo to je, inače ozbiljni novinar, Rujević u nedeljniku "Vreme" napisao za grupu onih cirkusanata iz Novog Sada koji pripadaju nekolikim neformalnim grupama i jednoj političkoj partiji koje je Srbija, valjda u pokušaju da bude ozbiljna država poput Nemačke, pohapsila zbog razgovora o planiranju nereda i upada u državne institucije tokom demonstracija u Beogradu 15. marta.

Još je dodao "državu je oteo i srušio režim, odavno". Režim, operativci duboke države… to je isto to. Samo, za razliku od Petera Prvog, (jedan od) vođa ove, naše, grupe za tu otmicu države ne optužuje na krajnje rasističkoj osnovi neke ljude niže rase, niskog čela i kratkih nogu koji su zveri poput onih iz Mordora, centra zla u Tolkinovom "Gospodaru prstenova", čija su deca "sline balave" koje samo čekaju da "nastave pokolj". Ili sam pogrešio? Kao da je bilo nekih tako potpuno fiziognomsko-frenoloških izliva…

Kaže Rujević, čiji je poslodavac upravo pohapsio sledbenike Petera Prvog, da je u slučaju hapšenja ovih naših zaverenika "sve naopako da čovek ne zna odakle da počne". Ali Rujević zna.

"Prvo, bila bi to svetska premijera da je neko rušio državu tako što je ćaskao i baljezgao o upadu u skupštinu, iako nema nijednog dokaza da je tako nešto stvarno planirao niti da ’zaverenici’ imaju resursa i mogućnosti da tako nešto izvedu", piše on.

Prvo, nije svetska premijera. Jes' da su Peter Prvi i kompanija pohapšeni posle ovih naših iz Novog Sada, ali bilo je toga i ranije. I to u Nemačkoj. Prvo mi pada na pamet slučaj od prošle godine, iz novembra 2024, kada je nemačka država pohapsila jednu drugu grupu opasnih budala koja se nazivala "Saksonski separatisti", skraćeno SS.

Tada je 450 policajaca uhapsilo osmoricu ljudi koji su "radili na rušenju moderne nemačke države". "Naše snage bezbednosti su tako u ranoj fazi sprečile planove za državni udar militantnih desničarskih terorista koji su čeznuli za ’danom iks’ kada bi oružanom silom napali narod i našu državu", saopštila je tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Nensi Fezer precizirajući da se radi o grupi od 15 do 20 ljudi.

A, ne! Praštajte. Bilo je i ranije. Isto u Nemačkoj. U decembru 2022. policija i specijalne vojne jedinice, ukupno njih 3.000, pohapsili su grupu od 22 osumnjičenih terorista koji su isto tako kovali zaveru za svrgavanje vlade. Predvodio ih je 71-godišnji Hajnrih XIII princ Rojs.

Samo, za razliku od Srbije, Nemačka je tada osumnjičene zaverenike hapsila i po Austriji i Italiji, dok su ovi naši koji su se zatekli u susednim državama zaštićeni od privođenja.

Ako ovi naši zaverenici što Rujević traži da budu oslobođeni nisu imali „resurse i mogućnosti“ da svoje čavrljanje sprovedu u delo, da li su to imali ovi nemački? Realno? Ništa više od ovih naših, čak bih rekao i manje.

"Sada, eto, znamo da nam je i cela država lomljiva kao čaše od kristala i da nekih dvanaest ljudi, iz neke prostorijice u Novom Sadu, mogu da sruše Republiku tako što čavrljaju", piše Rujević otkrivajući nam, a on to sigurno zna, jer radi i živi tamo, da je i Nemačka "lomljiva kao čaše od kristala" kada hapsi ove gorenavedene budale i to uz učešće onolike policije i vojske.

"I tu je sve naopako. 'Pritvor' je u stvari dvomesečna robija bez presude – nema nijednog razloga da te ljude jedu stenice, dok su na slobodi neki koji se terete za drobljenje ljudi pod nadstrešnicom ili recimo Milan Radoičić, terorista-biznismen blizak režimu", piše dalje Rujević.

Ako je to tačno, onda je naopako u celom svetu, jer pritvor u svakoj zemlji jeste robija bez presude. Zato se i zove pritvor. Meni više deluje da je "naopako" to što Rujević sebi daje za pravo da, umesto suda koji, valjda, u svakoj zemlji određuje ima li ili ne razloga za pritvor, procenjuje da "nema nijednog razloga" za pritvaranje ove grupe.

Kao što "zna" bolje od suda ko ne treba da bude u pritvoru, zna i ko treba. Uostalom, kad smo već kod toga, sve i da su sve optužbe koje se iznose na račun Radoičića istinite, da li Rujević veruje da su on i njegova grupa imali "resurse i mogućnosti" da svrgnu vlasti kosovskih Albanaca u Prištini. Ako nisu, onda (opet valjda) i nemaju zbog čega da budu u pritvoru. A pokazalo se da nisu imali mogućnosti.

"Najpogrešnija u celoj stvari je tvrdnja tužilaštva da bi neko da ruši ustavni poredak. Naime, Srbija odavno nema ustavni poredak. Njega je belodano srušio režim Aleksandra Vučića", piše Rujević.

Ovo isto veruju i one budale što ih pohapsiše po lomljivoj ko čaše od kristala Nemačkoj.

„Zašto bi režim od komarca pravio slona? Zato što računa da mu se to isplati. Da će ovaj potez ljude više zastrašiti nego što će ih mobilisati u studentski i narodni pokret otpora“, tvrdi Rujević.

Ako se radi o pravljenju slona od komarca, hajde da pogledamo opet u Nemačku. Ako bismo razmišljali poput Rujevića, došli bismo do zaključka da se to čini da bi se oslabio i naposletku zabranio AfD, najjača nemačka opoziciona partija koju „režim u Berlinu“ na svaki način pokušava da spreči da ostvari pobedu na izborima.

Nemačka služba bezbednosti je ovu partiju prvo proglasila za „ekstremističku organizaciju“ da bi mogla lakše da prisluškuje njene funkcionere i sprovodi druge represivne radnje, a onda je tu procenu povukla da ne bi morala da je dokazuje na sudu.

Tu se pokazuje jedna potpuno neočekivana stvar – da je Srbija, ili vlast u Srbiji manje lomljiva od Nemačke i one u Nemačkoj, jer nema nikakvu potrebu da ekstremističkim organizacijama proglašava cirkus-stranke poput Pokreta slobodnih građana, čiji su članovi učestvovali u gorenavedenoj zaveri i da gleda kako da ih zabrani.

I tako, krenusmo od čavrljanja, i završismo s piskaranjem.