Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Indijanci (ili, Ko ne skače, taj je Plutarh)

Bog mi je svedok - nekoliko puta sam brisao naočare, ali svaki put video isto: 

"Poglavica i njegovi plutarsi se bore za život". 

Naslov intervjua sa Cvijetinom Milivojevićem, u subotnjem izdanju "Danasa", ponovljen dva dana kasnije na naslovnoj strani njihovog sajta. 

I šta da vam kažem? Najpre, svaki put mi je iskreno žao što nemaju lektora, ili učiteljicu, nastavnicu petog osnovne, da im objasni onu začkoljicu sa glagolskim oblicima koji se uvek pišu tako što je zamenica ("se"), iza glagola ("bore se", a ne "se bore"), i da im bar naslove pregleda. 

Tekstove ne mora, tako se izbegava veća nesreća, jer sam ubeđen da bi svakom lektoru/učiteljici, posle čitanja pisanija Snežane Čongradin, ruke bile ozbiljno krvave, da ne pričam kakvog zadovoljstva (i koje količine smeha), bi, zbog toga, bili lišeni mi, njeni verni čitaoci. 

No, da se batalimo lektorisanja, štede ljudi, razumem ih, nego da se vratimo na sam naslov i na ono najluđe u njemu. Na reč: "PLUTARSI". 

Prvo sam pomislio da u samom tekstu piše nešto drugo, ali, ne. Plutarsi. Baš kao u naslovu. Onda sam se užasnuo mogućnošću da sam mnogo veći ćaci nego što jesam (a ogroman sam ćaci), i da nisam dovoljno čitao, da mi je Leksikon stranih reči i izraza stran kao strana reč, da zube možda i imam, ali znanja ič, i da mi je, stoga, dužnost da, pod hitno, otkrijem šta to "PLUTARSI", tačno znači. 

Nemojte mojim stopama, ubićete se. Na pojam "plutarsi", internet i veštačka inteligencija izbace sve što ste hteli da znate o Mestriju Plutarhu, a niste smeli da pitate.    

Rečnik Matice srpski, još gori. U njemu su i "pluta", "plutati", "plutača", "plutaš", "plutokratija"... i dok kažeš keks, već si stigao do "pluća", i "plućaša" , ali ni slovca o "plutarsima" nisi pročitao. 

Na kraju sam zvao prijatelje, obrazovane, mudre ljude, čuli nikada nisu. 

Onda sam razmišljao, možda su hteli da kažu da je "poglavica" okružen biografima, istoričarima, koji, kao i onaj originalni, iz stare Grčke, pišu "o Aleksandru", ali onda bi, valjda, ono "p", na početku reči, bilo napisano velikim slovom - Plutarsi.  

 Ako ovoga hoće da optuže za megalomaniju, razumem. Nema, kao Alexander the Great, jednog Plutarha, nego više njih, Plutarha, koje zove, iz milošte, a postalo kolokvijalno - Plutarsi. Plutarh do Plutarha - Plutarsi. 

Dalje, pošto sam ovu teoriju odbacio, mnogo je luda, čak i za "Danas", i za Snežanu, i za patuljke, htedoh da skontam, da li je reč o izvedenici, novoj reči nastaloj spajanjem raznih pojmova. 

Što sam tu naj...o, pojma nemate. Uostalom, probajte da spojite "Plutarha" i "plutokratiju", za koju "poglavicu" stalno optužuju. Dobićete "plutarhokratose", uz ozbiljno uganuće i jezika i mozga, a nastradaće vam i kuk, sigurno.  

Opet, prateći "optužnicu" i sve što o njemu misle razni lumpen intelektualci, došao sam, čini mi se, dosta blizu, skoro do rešenja. 

Elem, uzme se već pominjana "plutokratija" (vladavina bogate manjine), i pomeša se sa "oligarhijom" (vladavina manjine takođe, još jedna stavka iz optužnice protiv "poglavice"), malo se to izmeša, sačeka se da testo naraste, doda se kvasac, te se dobiju "plutokrate", i "oligarsi". Onda, kada se i to smućka, peče na 200 stepeni dvadesetak minuta, moguće je da iz rerne izađe reč - "plutokratooligarsi".  Ili, u zavisnosti od kuvara - "plutokratograsi". Može i - "plutograsi". Na kraju, skroz skraćeno, bez jaja i šećera - "PLUTARSI". 

Hm. "Plutograsi" mi lepše, ali ne uređujem ja "Danas", hvala dragom Bogu, pošto bi i meni ruke bile krvave, garant. 

Sve zajedno, tu sam se zaustavio, nisam mogao više. Neka znači šta god da znači, bar je Bačulov shvatio, i Jovo Bakić, i svi ostali pametni čitaoci "Danasa", ne pravi se on, uostalom, za nas "ćacijevce". 

Zato, kada se sada pojavi transparent sa PLUTARSIMA, nemojte da se čudite. Ili kada budu krenuli sa: "Ko ne skače, taj je Plutarh". 

Šta drugo? Pošto, da parafraziram onog prvog ćacija, po imenu Nikola Pašić: "Kakvi su oni indijanci, takav je on poglavica".  

A indijanci su, neviđeni.