Kolumna Upravo na ovom mestu, upravo Aranđelovac

Nešto razmišljam:  

Ako je tačno da je hiljadu osam stotina godina pre Hrista, Prometejev sin Deukalion preživeo Zevsov potop; i da se, posle devet dana u barci, našao na Parnasu; i da mu je Tetida onda rekla da stavi povez na oči i baca kamenje preko glave; i da je od tog kamenja nastao rod ljudski... 

...mislim se, dakle, koliki li je neko kamen morao da baci da nastane Štimac? Vladimir. 

Golem svakako, pošto je i Štimac ogroman, centra je igrao košarkaškog, ima više od dva metra, pojavu impozantnu, priliku impresivnu. 

Jedino malo problema sa čitanjem ima, što ne zameram, košarkaš je čovek, nije spiker.  

I ne treba od njega tražiti nešto za šta on nije stvoren, što, pak, otvara čitav niz pitanja, od kojih je ono prvo i osnovno: 

Koji andrak on onda čita govor o, kako sam kaže, "Sreće...Sretenju", na omladinskom skupu u junačkom nam Orašcu? 

Kome je palo na pamet, i, ako mu je već palo, što nisu organizovali neku igru tamo, recimo kamena s ramena, pa da čovek lepo dođe i pobedi. 

Ovako, čista tugica. Okamenjena, pošto je tako i Štimac izgledao, polako čitajući nešto što je trebalo da bude govor, a izgledalo je kao razglednica koju osnovci šalju roditeljima sa ekskurzije: 

"Ćao mama...ovde u Orašcu je baš lepo Slavimo Sreće... Sretenje...ima još dece... svi Vičemo ustanak valjevo...bila i televizija...jedino sam se Smrzo pada sneg duva vetar...učiteljica Rekla da se stisnemo skačemo i Vičemo pumpaj pumpaj... i dali Imamo neku rodbinu u aranđelovcu Gladan sam". 

Pa stvarno. I zašto su onda ceo taj skup zvali "Sretnimo se ponovo"? Bolje bi bilo "The Flintstones". Sećate se? Porodica Kremenko, po naški, Štimac je tu igrao. Dinosaurusa. Dizalicu.  

Tu je bar ćutao. A u epizodi snimljenoj u Orašcu, katastrofa. Po pokret studentski. Očekivana doduše, ali moglo je ipak u svemu tome da bude malo više stila, malčice bar, zrno jedno, zrnce, a ne odmah stenčugu na ljude da baciš.  

Papir, kamen, makaze, i Štimac uvek pokaže, kamen: "Spaja nas ista želja za pravdom i istinom...I ne dozvolite nikome da vam tu veru ukrade". 

A? Šta si odvalio, od kamene gromade? Ili je zabagovao preistorijski Chat GPT? Pogrešne ključne reči čovek-stena uneo? Pravda, istina, vera, želja, krađa...dovoljno da se zbuniš. 

I probaš ponovo. Ovaj put ukucaš, u kamen: Kosovo. 

Ne vredi. Pošto dobiješ, opet, kamen, pardon odron kamenja: 

"Ali ljudi"...pauza...."sve ovo što se dešava mi ipak ne smemo da zaboravimo danas i ovde dok tražimo pravdu naše misli i srca moraju biti uz naš narod na Kosovu i Metohiji".   

Majku ti j... Lavina. Skup svečano zatrpan, traže se preživeli. Student, na violini, svira "Mramor, kamen i željezo". Posle toga samo tišina, gromoglasno okamenjena. 

Mislim, razumeo bih, da je u najavi celog skupa, u programu koji je uredno deljen preko mreža i medija, bila lepo napisana stavka: kamenovanje. 

Sklonio bih se na vreme od televizora, i sačekao da prođe. 

Ovako, nastradao sam isto koliko i oni koji su se tamo okupili po snegu i vetru, a pri tom nikakvu želju za revolucionarnim zanosom nisam imao, za razliku od njih. 

Samo sam hteo da pogledam i probam da shvatim šta tačno hoće i šta tačno rade. 

I šta da vam kažem, ima u svemu tome nekog smisla, bar sam ja, izbombardovan kamenjem, uspeo da ga nađem. 

Lepo je rekla ona studentesa na samom početku, dok je ispred nje, u prvom redu, stajao jedan čika sa podužom bradom i šubarom na kojoj se veselo naherila kokarda:  

"Nije slučajno što se danas upravo na ovom mestu nalazimo, jer su upravo Aranđelovac, i okolina, kroz istoriju najbolje pokazali kako se bori za razvijenu, ponosnu i modernu Srbiju!" 

I nemojte da mislite da je ona nešto pobrkala, pošto je Aranđelovac čestiti Miloš formirao, spojivši dva sela (Vrbicu i Bukovik), tek 1858. godine, daleko posle i ustanaka i Sreće...Srtenjskog ustava. 

Jok. Nego je dete mislilo na Venčac. 

Na kamenolom.