Kolumna Bože mili, čuda velikoga

Moram priznati da me je ganulo. To što ima onih koji, zarad istine i pravde, kopaju po arhivima, kalendarima, dokumentacijama, i traže propuste, greške, loše namere, zavere, ne prepuštajući ništa zaboravu, ili, ne daj Bože, zataškavanju. 

Oni kontrolišu i unapred i unazad, danas, juče i sutra, pošto dobro znaju da nepravde večno traju, i da ono što se krivo rodi, niko ne ispravi, osim njih. 

Oni su svojevrsno moralizatorsko gubilište, purgatorijum u kojem se okajavaju gresi, železna devica za političare i ćacije, španska čižma u kojoj se lome režimi, a, istovremeno, oni su i Drvo znanja sa kojeg se ozbiljno najela profesorsko glumačka elita (plus studentarija), i krenula sa onim što je Milton zvao Neposluhom, a završilo se, gomilu stihova kasnije, poznatom bitkom iz, čini mi se, sedmog poglavlja Izgubljenog raja, ali nemojte da me držite za reč, davno sam čitao, a i koga briga za poglavlja, bitan je ishod: Ukratko: Satana prop'o. 

A oni napravili informativni raj, na zemlji. 

N1, tako se zovu. Ganutljivo. 

I imaju svoj princip. 

Ništa nam neće promaći, ništa nećete sakriti. 

Kad god da se dogodilo, iskopaćemo. 

Primera radi, koliko juče je ovaj "iskopaćetebeBili" srpskog novinarstva za'vatio u prošlost i otkrio: Umesto 15. februara u 17,25, RTS je epizodu koja se zove "Buna", a deo je serije "Vuk Karadžić", emitovao 16. februara, u 23,50. 

Majku ti Božiju. Cenzura. Umesto rijalitije da puštaju noću, oni "Bunu" prebacili na ponoć. I to dan posle Sretenja. Da se Studenti i vlasi ne dosete. 

Namerno, jer, da su je pustili na Sretenje, u 17,25, Buna bi zaista i izbila, u Aranđelovcu, i ne bi se onaj divni skup naše omladine tek tako završio. 

Svako ko bi tu epizodu video, otrčao bi međ studente, doneo džebane i džeferdara, kubura i jatagana i ko zna koji po redu srpski ustanak bi počeo. Promptno. Nema veze što bi vrata crkve opet uveče bila zatvorena, blagoslovio bi ih već neko, stihovima: 

"Sve bajraci krvavi idoše/ Viš' Srbije na nebu vedrome/ Da se Srblji na oružje dižu." 

Tako kaže pesma, tako kaže i serija, te, sve zajedno, možemo da zaključimo da je, zahvaljujući RTS-u, propuštena još jedna prilika. "Al' se Srblji dignut ne smjedoše". 

Pu, i taj RTS. 

No, N1 ne bi bio N1 da sve ovo odradi tek tako, bez nauke i podataka, bez činjenica i analiza, te je, naravno, i u ovoj priči posegao za onima koji nose milo ime "stručnjaci" i gostuju samo na ovoj televiziji, i samo se na njoj tako i zovu. 

Odeš na RTS, budeš inženjer. Odeš na Prvu, budeš pravnik. Odeš na K1, budeš mehaničar. Odeš na Pink, budeš dron. Odeš na Informer, budeš Šešelj (uvek je on). A onda odeš na N1, i budeš - stručnjak. I Šešelj bi bio, samo da ode tamo. 

Nema veze, priča ide dalje. Ovaj put stručnjaci su bili istoričari, te su mi lepo objasnili zašto je taj RTS tako bezobrazno pomerio seriju na noć posle Sretenja, na 16. februar i moju slavu - Sveti Simeon Bogoprimac, kojoj je, inače, redovno nazočan i onaj koji je ovu podvalu smislio, bivši direktor RTS Dragan Bujošević, pošto mi je kum, i stalno na koncerte i slave idemo zajedno, ko zna, možda i o trošku RTS (Hm, Gavriloviću, ljubim te proveri ovo, pogotovo što je slavi i Minja Miletić prisustvovala. Zavera, kada ti kažem, sa koruptivnim radnjama). 

Nema ni to veze, nastavljamo sa pripovedanjem. Elem, stručnjak Milivoje Bešlin, precizno je objasnio podlost javnog nam servisa, i zaključio da serija smeta režimu 15. februara u 17,25, jer: 

"Ona evocira gledaoce na otpor, pobunu, preispitivanje autoriteta i budi kritičku misao građana." 

Au, kojekude. Crni Milivoje. Karađorđe bi te sada kuršumom, sred čela, šta pričaš to? 

Kako šta priča, objašnjava čovek. Potanko: 

"Iako se društveni kontekst promenio, osnovna emocionalna i društvena energija pobune ostaje slična: ljudi reaguju kada se njihova osnovna prava krše, kada institucije ne funkcionišu, ili kada se osećaju lišenima dostojanstva, pravde i perspektive. Zbog toga se može reći da današnje nezadovoljstvo zbog bezakonja, kriminala, korupcije i nedostatka transparentnosti u vlasti, ima jasnu paralelu sa impulsima koji su pokretali ljude i pre 200 godina." 

Kojekude, stvarno stručnjak čovek. Kontekst, emocionalna energija, osnovna prava, institucije, perspektiva, transparentnost, paralela... šta da vam kažem, isti impuls kao i pre dve stotine ljeta:  

"Nebom sveci staše vojevati (institucije); Svaku noćcu mjesec se vataše (kontekst); Sve krvavi barjaci idoše (transparentnost), Grom zagrmi na Svetoga Savu (emocionalna energija), Sinu munja na časne verige (impuls); Zeman došo valja vojevati, za krst časni krvcu proljevati (perspektiva).  

Paralele nema, ali tu je ono; "Svaki svoje da pokaje stare", i može da se uklopi u osnovna prava. 

Kojekude, crni Milivoje, dosta stručno si ti to objasnio. Na N1, gde drugde. 

Te sam, ponukan brilijantnom ekspertizom, brže bolje iznova pročitao "Početak bune protiv dahija" i odgledao tu subverzivnu "Bunu", doduše negde oko tri popodne, može i to, ako se čovek potrudi. Što nema na RTS, ima na Guglu. 

I šta sam pronašao, ovako kojekude nestručan: 

Prvo, a začudo, ne znam kako MIlivoje to objašnjava, Turci su delovali dosta institucionalno, pošto se svih sedam dahija okupilo, razmatralo, zahvatilo vode iz Dunava u tepsiju, gledalo nebeske prilike, još razmatralo, pa, na kraju, stihovi kažu, uputilo slučaj na javnu raspravu, stručnjacima: 

"K nama brže, hodže i 'vaizi/ Ponesite knjige indžijele/ Te gledajte šta vam knjige kažu/ Što će nama biti do pošljetka."   

I tek posle toga Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Fočić Mehmed aga, odlučuju da poseku knezove, institucionalno i transparentno.  

"Isjeć ćemo sve srpske knezove/ Sve knezove, Srpske poglavice/ I kmetove što su za potrebe/ I popove Srpske učitelje/ Samo ludu đecu ostaviti/ Ludu đecu od sedam godina/ Pak će ona prava biti raja". 

Ne znam da li bi Bešlin i N1 u ovom delu našli paralelu, ali neka probaju. Kojekude: Popovi-profesori; luda đeca - studenti. Prava raja - ćaci.  

Pošto smo rešili to sa institucijama i transparentnošću, plus paralelom, hajde da se pozabavimo korupcijom, koje je, ponovo, bilo na sasvim pogrešnoj strani, ni za to ne znam šta će crni Milivoje. 

Slučaj broj jedan, dogodio se na mostu u Valjevu. Gavrilović, koji je iz tih krajeva, sigurno zna, a verujem i da je sultanu pisao, on se bavi korupcijom i kod nas i kod njih i kod svih. 

Pazite ovo: Aleksa Nenadović pokušao da podmiti Fočić Mehmed agu. Ladno. 

"Gospodaru Fočič Mehmed aga/ pokloni mi život na mejdanu/ Evo tebi šest kesa blaga". 

Korupcija, jedan kroz jedan. Pa se i nastavila, kroz nadmetanje, a tender uopšte nije bio raspisan, nego sve onako, nezakonito, pošto je Ilija Birčanin dao novu ponudu, ne znam koji ga je impuls terao, onaj Milivojev valjda: 

"Gospodaru Fočič Mehmed aga/ Evo tebi i sto kesa blaga/ Pokloni mi život na mejdanu".  

Po predanju, pesmi i seriji, ovaj pokušaj nije uspeo, ali, da sam ja Gavrilović, proverio bih ipak, sumnjivo je sve to, možda su se ova dvojica izvukla, Fočić Mehmed aga obogatio i zajedno zapalili na Maldive. Na razna mesta su Srbi i Turci stigli, sve koruptivnim radnjama. 

Slučaj broj dva, Topola, imanje Đorđa Petrovića. I opet vrlo čudna situacija, niko to ne bi očekivao, pogotovo ne Milivoje, tako željan čistote i pravde, i danas, i pre sto godina. Turci dolaze da institucionalno i transparentno Crnom Đorđu odseku glavu, a šta on radi, sunce li mu ljubim koruptivno. 

Okuplja čobane, i: 

"Braćo moja, dvanaest čobana/ Ustanite, obor otvorite/ Iz obora išćerajte svinje/ Neka idu kuda kome drago/ A vi braćo mene poslušajte/ I šarene puške potrprašite/ Ako Bog da, te se ono steče/ Što sam danas radit' naumio/ Čestite ću vas sve učiniti/ Okovati u srebro i zlato/ A u svilu obuć' i kadivu." 

Kojekude, a? Nekome položaj, nekome zlato, nekome svila. Ako to nije korupcija, šta je. 

A ako jeste, a jeste, šta ćemo sa serijom i epskom nam poezijom, koje su pune jasnih greha, zakonskih prekršaja i koruptivnih radnji, pogotovo onih nastalih uz gusle.  

Gavrilović ako krene time da se bavi ima da svisne još pre nego što stigne do Kraljević Marka i svega što je tek taj radio. Ko će posle da ga prijavi, ako Gavrilović nije tu. Tog Marka. Kraljevića. Kabadahiju, alkoholičara i prevaranta. 

Milivoje? Šta ti predlažeš? Gavrilović da ide o istoriji da priča umesto tebe? 

Ne, nikako, to bi nas dokosurilo. Nego slušaj ovako, po duši te: 

Da odeš na N1, obrneš priču, i stručno objasniš da RTS treba pohvaliti što tako sporan sadržaj pušta samo noću. I da su ljude i pre 200 godina pokretali isti impulsi, te nam je zato slobodu donela korupcija, zajedno sa pljačkom, ubistvima i prevarama, a ne transparentnost, i još manje institucije. 

Možeš i da zaključiš da Turci, prema priloženom, uopšte nisu bili loši, držali se ljudi zakona, poštovali institucije, transparentni nadasve bili. 

Nego, eto, ludi roditelji lude đece naše. Koruptivni. Sve zasrali. Što se vidi u epskoj pesmi, i u seriji, ali ti, Milivoje, nemoj ništa slično da pominješ na N1, nije politički korektno: 

"Bože mili i Bogorodice, kada Srblji dokopaše Turke."  

Detalji koji slede su gadni, vreme je da prebacite kanal, dragi naši gledaoci, i ne vraćajte se do ponoći. Bolje reći, ne vraćajte se nikad, na N1. 

Kojekude. Samo tamo ne.