Kolumna Zatvaranje otvorenog društva

Zahtevam zaštitu svoje vlastite slobode i slobode drugih ljudi.... Savršeno sam spreman da vlastitu slobodu akcije vidim, ponekad, malo suženu od države, pod uslovom da mogu dobiti zaštitu za preostalu slobodu, jer znam da su neka ograničenja moje slobode neophodna; na primer, moram se odreći slobode da napadnem, ako želim pomoć države od bilo koje vrste napada. 

Gornje redove, razmišljajući o tome šta očekuje od države, napisao je lično Karl Poper, svakako najznačajniji liberalni filozof dvadesetog veka, jedan od onih u kojeg se kunu svi građansko orijentisani intelektualci, svi zaštitnici vrednosti, morala, oni koji, tokom poslednje decenije, traže smenu vlasti baš zato što počiva, kako tvrde, na pogrešnim vrednostima i lošem moralu. 

Ništa čudno, pošto je njima, od Popera, bila dovoljna njegova ideja (pogrešna, ili pogrešno shvaćena, svejedno), da nam je potrebno da moralizujemo politiku, a ne da politizujemo moral, pa da zaborave sve ostalo šta je pričao, pa i redove kojim počinje ovaj tekst, i da krenu da uteruju taj svoj moral, i vrednosti, na svaki mogući način. 

U tom poslu, čak su i nasilje podelili na ono koje odgovara njihovom moralu i vrednostima, i koje je samim tim uzvišeno (čini se u ime višeg i pravednog cilja), i na ono "ćacijevsko", nemoralno i bezvredno nasilje, koje primenjuju nedostojni, stoka koju treba strpati u tor. 

Dali su, drugim rečima, sebi slobodu i da napadnu, da isteraju "pravdu", zabrane (kretanje, skupove, nečiji odlazak na posao), istovremeno zahtevajući od države, i kriveći je za svaki i najkraći zastoj u tom poslu, da promptno kazni svaku agresiju koja stiže sa druge strane, od onih neprosvećenih, pošto oni, zbog same neprosvećenosti, moraju strogo da budu kažnjavani, pre nego što završe u toru. 

Prosvećeni, za to vreme, mirno mogu da rade sve ono što im vrednosti i moral nalažu i dozvoljavaju. 

Tako smo došli do toga da oni, od države, očekuju "Zaštitu svoje vlastite slobode", ali nikako i zaštitu slobode onih koji, po njima ni slobodu, ni zaštitu ne zaslužuju. 

To se vidi i iz načina na koji su mediji (osnovani sa idejom da moralizuju politiku), izveštavali sa skupa u Užicu. 

Po njima, svo nasilje koje se tamo dogodilo, bilo je ćaci nasilje onih koji podržavaju SNS. 

To što je neka grupa odlučila da ometa nečiji politički skup, za njih nije nasilje. Ni to što je ta grupa svim i svačim gađala učesnike tog skupa. Ni to što je snimatelj RTS pogođen ne kamenom, nego kamenčinom. Nikako to što je neki od visoko moralnih protivnika "režima" krenuo na ljude iz SNS sa čekićem u ruci, valjda da im ukuca vrednosti. 

Samim tim što ništa od toga ne spada u nasilje, jer je uzvišeno i moralno, o ovim slučajevima se ne mora ni izveštavati (primedba da se isto ponašaju i tabloidi koji podržavaju vlast, ne stoji, jer tabloidi bar ne kriju šta rade, i priznaju da podržavaju vlast, dok ovi mediji tvrde da samo podržavaju vrednosti i moral i ništa više). 

Šlag na tortu je zaključak koji se usvaja pošto, dan kasnije, na tim medijima gostuju predstavnici viskog morala i pravih vrednosti, poput Dragana Popovića, direktora Centra za društvena istraživanja, čije "mudre reči" služe da se stavi vrednosna, moralna tačka na čitav događaj: 

"Vlast nastavlja sa forsiranjem politike nasilja. Oni su uveli taj princip. I ne samo fizičkog nasilja, ono je posledica svega što se dešavalo, posebno u prethodne dve godine. Oni su uveli princip uništenja politike kao takve". 

Kada se ova izjava razloži, sve je i jasno, i sasvim opravdano. 

Ko je kriv za povredu snimatelja RTS?  

Niko drugi nego vlast, ona je uvela taj "princip", moralni ljudi su ga samo prihvatili, i eto... 

Ko je kriv za pokušaj ometanja (zabrane), nečijeg skupa? 

Opet vlast, pošto je i to i svako drugo nasilje koje primenjuju moralni, samo "posledica svega što se dešavalo u prethodne dve godine" (a u šta ne spada nasilje moralnih, pošto je ono posledica principa koji je uvela vlast). 

Ko je kriv što će se sve to nastaviti? 

Opet vlast, koja je uvela "princip uništenja politike kao takve", pa nam sada više nikakva politika nije ni potrebna, a to smo shvatili odavno, još kada smo odlučili da podržimo studentski pokret i plenume koji su politiku oteli, zaključali i zamenili je anarhističkom verzijom totalitarizma, boreći se protiv političkih stranaka i svih demokratskih principa. 

Sve zajedno, upravo su vajni intelektualci, moralni ljudi, nosioci "pravih vrednosti", pristali da čitav koncept liberalizma, i individualizam, egalitarnost i demokratiju, i čuveno "otvoreno društvo", zamene za plenumski kolektivizam, za jasnu nejednakost u slobodi i pravima, za totalitarno potčinjavanje jednoj (uzvišenoj), kasti i jednoj istini. 

I sve to su uradili pod izgovorom da tako ruše nemoral i bezvrednost. 

Ne znam kako to drugima izgleda, ali sam ubeđen da bi i samom Poperu delovalo dosta sumanuto.