Kolumna Kolumna Muharema Bazdulja: Ivanjički etimologikon

Razmišljam nešto poslednjih dana kako bi mera normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa moglo biti to da se u Ivanjici neka ulica nazove imenom Tomislava Ladana. Najveći deo svog radnog veka Ladan je proveo kao zaposlenik Leksikografskog zavoda, pa ima nekog smisla predstaviti ga ovde ponešto enciklopedijski. Rodio se 25. juna 1932. u Ivanjici, a umro je 12. septembra 2008. u Zagrebu. Ivanjica nije nikad bila mesto u kojem su u bilo kojem znakovitijem procentu bili prisutni Hrvati.

U vreme Kraljevine Jugoslavije, međutim, Ladanov otac je bio "viđen za Ivanjicu", pa mu se, eto, i sin Tomislav baš tamo rodio. Simbolički kapital Ivanjice je očigledno iz epohe Kraljevine Srbije nastavio da egzistira i u Kraljevini Jugoslaviji. Ipak, Ladan je odrastao u Bosni, a diplomirao je u Sarajevu. Od vrlo mladih dana, bio je poliglota i smatran je jezičkim genijem. Na tom tragu ga prepoznaje Miroslav Krleža i daje mu posao u pomenutom Leksikografskom zavodu u Zagrebu. Kažu da su u nekoliko prigoda, pred publikom, Ladan i Krleža razgovarali na latinskom jeziku. U glavnom gradu Hrvatske, Ladan razvija zavidnu karijeru pisca, književnog prevodioca, leksikografa, kritičara i etimologa. Preveo je neke važne knjige sa grčkog, latinskog, engleskog, njemačkog, švedskog i norveškog. Tu su, između ostalog, bile knjige Aristotela, Ovidija, Svetog Avgustina i Vladimira Nabokova.

Nije, međutim, Ladan bio čisto akademski tip čija je slava bila uokvirena strukom. Bio je javni intelektualac koji je, primera radi, na HTV-u godinama imao vlastitu emisiju pod naslovom "Iz jezične riznice". Uz sjajno moderiranje novinarke Ozane Ramljak, Ladan je širokoj publici pojašnjavao etimološka porekla narazličitijih mogućih reči. Bio je duhovit, a njegova je erudicija bila zavodljiva.

Kao i svi izvanredni ljudi, Ladan nije bio univerzalno omiljen. Pripisivane su mu različite mane i devijacije. Primera radi, bio je niskog rasta, pa su se oko toga rojile brojne priče i anegdote. Nazivali su ga erotomanom, pa je i njegova televizijska dinamika s pomenutom novinarkom "čitana" u tom registru. Međutim, bilo kako bilo, Ladan je bio dragocen javni intelektualac koji je svojim etimološkim znanjima prosvećivao široku publiku.

Otkud mu sada Ladan, pita se možda čitalac. Pa, otud što sam notirao da se nekom vrstom neosveštene pučke etimologije poslednjih dana i nedelja intenzivno bavi jedan od najčuvenijih savremenih Ivanjičana, koji opet, gle čuda, uopšte nije rođen u Ivanjici. Igrom slučaja, rodio se u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Mislim, naravno, na novinara i vlasnika tabloida "Informer", kao i istoimene televizije, Dragana J. Vučićevića.

Omiljena njegova meta u poslednje vreme je rektor Univerziteta u Beogradu, profesor Vladan Đokić. Na tragu njegove pozicije i njegovog prezimena, Vučićević po pravilu Đokića naziva "rektalnim Đokicom" odnosno "rektumom Đokom". Ima nečeg odbojno infantilnog u toj regresiji u analno. Nije problem da pokušaš da poniziš političkog protivnika, ali poželjno bi bilo da se to radi na koliko-toliko inteligentan način. To da svodiš nekog ko ti je antipatičan na pojam iz konteksta debelog creva, to je stvarno nivo dečijeg vrtića. A ceo kontekst je u suštini kontekst pučke etimologije. Ipak, pučka etimologija je po pravilu suprostavljena stvarnoj. U tom smislu, usprkos aliteraciji, termin "rektor" nema nikakve veze sa „rektumom“.

Etimologija kao nauka nam ubedljivo sugeriše da imenica "rektor" dolazi od latinskog glagola "regere" što znači "vladati". Dakle, rektor bi bio vladar, a čoveku je ime Vladan. Šta ti je etimologija, ispade "regere" bliže rektoru od rektuma. To su te zamke zvučnih i bezvučnih parnjaka. A opet, bila je to dobra šansa za poentiranje. Vladar Vladan je ipak malo duhovitije od "rektalnog Đokice".

Nego, koja je etimologija "rektuma", to je, jasno je, takođe imenica koja potiče iz latinskog jezika? "Rektum" je, po definiciji, završni deo probavnog trakta. To je skraćenica punog naziva "intestinum rectum" što bi u prevodu bilo "ravno crevo". Otud je "rektum" nešto što nije zakrivljeno, nešto što je ispravno i ravno, nešto što je "strejt". Čisto etimološki gledano, dakle, opet je rektor Đokić zapravo dobro prošao, odnosno ispao je ispravan čovek koji ubija aždaje.

Uvreda je uvek dvosekli mač, onaj koji češće povredi onog koji ga potegne nego projektovanu žrtvu. Ako postoji pozicija koju pokušavaju da uzurpiraju sve sukobljene strane u "hladnom građanskom ratu", to je pozicija "pristojne Srbije". A ako postoji definicija nepristojnosti, to bi bila predpubertetska opsesija ekskrementima. Fore s debelim crevom naročito su smešne deci u dobi od šest do deset godina, ali ta deca nemaju pravo glasa. Stoga je dosta bizarna ideja da će glupave i banalne dosetke o "rektalnom Đokici" biti praktično korisne.

Ako gospodin Đokić zaista eksplicitno uđe u politički život te naročito ako se kandiduje za političku funkciju, on neće i ne može biti imun na kritiku i lišen kritičkog pristupa. Međutim, ako oni koji imaju nešto protiv njega nemaju bolji argument od infantilnih "ad hominem" prozivki, to mu je najveća moguća pohvala i kompliment.

Etimologija nije impresionizam. Kako već rekosmo, realna emitologija reči "rektor" potencijalno je kritički potentnija od blesavih pučkih fora. Stručnost i upućenost u etimologiju nije, međutim, nešto s čim se bilo ko rađa; to je nešto što se stiče velikim trudom. A uz pomoć etimologije, pisaćete i bolje političke tekstove.