Kolumna "Politika kao sudbina": Reci mi koga mrziš
Komentari
18/03/2026
-10:25
Volela bih da je i Srbija obuhvaćena kada je Pju riserč, vodeći američki istraživački centar, ispitivao građane 25 država sveta o tome šta misle o moralu i etici svojih sunarodnika. Iz tog smo istraživanja, primera radi, saznali da Amerikanci kudikamo gore misle o svojim sugrađanima nego pripadnici drugih nacija o svojim.
Drugim rečima, da se međusobno više preziru i mrze. A o fenomenu političke mržnje mi u Srbiji mnogo znamo. I zar ne bi bilo lepo da smo se uporedili sa Amerikancima i ostalima, pa da svoje tvrdnje potkrepimo i empirijskim podacima? I da znamo gde smo i kako se kotiramo na tom etičkom minskom polju. Jer tvrdim da je Srbija već godinama u nekoj vrsti hladnog građanskog rata i da se politika ovde vodi kao nastavak rata drugim sredstvima.
Ali su Amerikanci, za razliku od nas, politički podeljeni tačno po sredini, kao raspukla jabuka. Tamo se na izborima dve strane otimaju za jedan, dva ili tri procenta neopredeljenih, koji nisu toliko neopredeljeni koliko ne mogu da odluče koju od dve partije manje vole. Ostatak nacije je, evo deset i više godina, ukopan duboko u jednom od dva politička rova.
Bivalo je to i u ranijim periodima, i nije Amerika danas neki izuzetak po političkoj polarizaciji. Ali se nešto bitno, ipak, promenilo. Amerikanci sada ne mrze samo političku partiju kojoj ne veruju - obrnuli su igricu pa mrze i preziru i njene glasače, a ne samo na njenoj listi izabrane predsednike, kongresmene, senatore, državne funkcionere i aktiviste.
Što pre nije bilo slučaj, da većina Amerikanaca misli kako su njihovi sugrađani suprotne političke orijentacije - moralne ništarije. Ne računajući, naravno, vreme građanskog rata, kada anketa građana nije bilo.
Velika međunarodna istraživanja o moralnom kvalitetu nacija, poput ovog koje je obavio Pju, do sada nisu ni rađena. No Pju još pre deset godina utvrdio da su Republikanci skloni da misle kako su članovi Demokratske stranke nemoralniji, lenji, pokvareniji i ograničeniji od ostalih Amerikanaca, kao i da obrnuto takođe važi. Drugim rečima, da su birači druge stranke prave štetočine. Samo što tada tako još nije mislila većina građana, tada je to smatrano ekscesom, aberacijom, istorijskom greškom.
Pa je ove godine centar odlučio da u istraživanje uključi i Brazil, Meksiko, Kanadu, Grčku, Francusku, Italiju, Južnoafričku Republiku, Mađarsku, Argentinu, Nigeriju, Poljsku, Španiju, Tursku, Keniju, Izrael, Nemačku, Australiju, Švedsku, Veliku Britaniju, Južnu Koreju, Japan, Indiju, Indoneziju i Holandiju. Ispostavilo se da jedino Amerikanci većinski preziru političke neistomišljenike i smatraju ih i moralno inferiornim. Većina pripadnika drugih nacija misli da su njihovi sugrađani dobri ljudi. Doduše, tesno je i u Turskoj, Brazilu, Grčkoj i Francuskoj, ali samo u Americi 53 posto ispitanika smatra da su birači njima nesimpatičnih stranaka i kao ljudi "loši", ili čak "veoma loši". Ispitanici iz drugih zemalja, nezavisno od toga jesu li bogate ili siromašne, zavađene ili složne, većinom muslimanske, hrišćanske ili druge vere, nisu skloni da političkim neistomišljenicima pretežno pripisuju negativne moralne osobine, a kamoli da za njih kažu da su "zlo", kao što se kod nas odskora uvrežilo na obe strane političkog spektra.
Povezane vesti
To odavno smatram pogubnim za našu političku kulturu. Većini ljudi je na rečima lako da se slože da i oni koji ne misle kao oni moraju da imaju ista prava kao oni. Ali da oni koje mrze i preziru vrede isto koliko i oni? To je malo teži slučaj. Tu se nalaze kojekakve isprike zašto nije isto kad nešto radimo "mi", i kad to rade "oni". Većina ljudi je osetljiva na tuđe uvrede, ali jedva da registruje uvrede na račun neistomišljenika, one im se čine zasluženim. I ne samo to, već im je teško i da zamisle da druga strana ima osećanja o kojim treba voditi računa. To je zato što je druga strana moralno ništavna: ili je potkupljena, ili je ucenjena, ili je glupa ili je koristoljubiva. Ma ne vredi o njoj ni misliti. A niko sebe neće da vidi iz tuđeg ugla. A pravilo je, to je i empirijski potvrđeno, da oni drugi vas preziru negde koliko i vi njih. Onda ne vredi što je politika umeće kompromisa, jer kakav je kompromis uopšte moguć sa sotonom ili njegovim predstavnikom na zemlji? Eno se to upravo jedni o drugima pitaju i Iranci i Amerikanci.
Opet, možda je bolje što Srbija nije uključena u ovo veliko istraživanje. Ne verujem da bismo bili mnogo bolji od Amerikanaca, a verujem da bismo možda bili gori i od zemalja u kojim povremeno izbijaju i oružani sukobi, poput Meksika i Nigerije. Jer u Nigeriji, u kojoj građanski rat više nije samo hladni, 70 posto ljudi za svoje sunarodnike misli da su dobri ili veoma dobri ljudi, a u Meksiku samo 17 posto ispitanika veruje da su im sunarodnici loši ili veoma loši ljudi.
Neke Pju metode su upravo zabavne. Tako je američkim ispitanicima iz redova Demokratske stranke citiran tobožnji Trampov godišnji govor o stanju nacije, sa delovima o Islamskoj državi, američkoj vojnoj moći i o tome kako Kina ekonomski ugrožava Ameriku. Svi bi redom tvrdili da su Trampovi iskazi "agresivni", "infantilni" i "ratnohuškački", i svi bi se posle silno iznenadili na vest da su to bili autentični citati iz Obaminog govora o stanju nacije, a ne Trampovog. Ne smem da pomislim kako bi tek naš svet skačući dolazio do krivih zaključaka.
Neko će reći, možda ljudi u odgovorima jednostavno lažu?
I stvarno, anketa pokazuje da građane 25 država kao nemoralno najviše vređa bračno neverstvo. U celini gledano, čak 77 posto ispitanika širom sveta osuđuje prevaru supružnika i smatra je moralno neprihvatljivom, a nema države u kojoj barem polovina ispitanika ne zauzima taj isti stav. Ako su iskreni, kako to da druga istraživanja pokazuju da je bračno neverstvo daleko od retkosti u bračnim odnosima? Ljudi masovno varaju bračne drugove, dok istovremeno masovno osuđuju bračno neverstvo. Kakav je zaključak moguć, sem da većina ima jedan aršin za sebe, a drugi za bračnog druga. Okej je kad ja varam tebe, ili se barem da razumeti što to radim. Ali je užasno kad ti varaš mene, i za to nikakvog opravdanja ne može biti.
Slično je i u politici, ali i ovo istraživanje pokazuje da se naopaka politička kultura ne može pravdati ljudskom prirodom. Ljudska priroda je jedna, a naše navike i kultura su drugo. Politička mržnja je patološka pojava. Nismo zdravo društvo, i neće biti da je za to kriva samo ona druga strana.
I nismo u dobrom društvu, pa neka smo i u američkom društvu.
Povezane vesti
Komentari (0)