Kolumna "Kad fazani lete": Poslednji pogubljeni britanski veleizdajnik
Komentari
02/01/2026
-11:23
Praznično vreme je možda pravi termin za jednu interesantnu pričicu iz žanra “istorijske čitanke”. U njenom središtu je čovek kome tačno znamo smrtni čas i kako je umro.
Sutra, trećeg januara 2026, biće tačno osamdeset godina od njegove smrti, ali teško da ima ljudi koji će ga se sjetiti sa dragošću i pijetetom.
Bioje američki državljanin, rođen u Njujorku, Irac poreklom i prezimenjak verovatno najslavnijeg Irca u dvadesetom veku. Zvao se, naime, Vilijam Džojs, ali ga je istorija upamtila po nadimku “Lord Ha-Ha".
To “Ha-Ha” je ona poznata onomatopeja podrugljivog smeha, nalik na omiljenu repliku Nelsona, školskog bulija iz animirane serije “Simpsonovi”. I da, uz samo malo eufemizma, mogli bismo reći da je Džojs platio glavom to što je bio radijski voditelj, istini za volju ne bilo kakav.
Rodio se, kako rekosmo, u Njujorku, tačnije u Bruklinu, 1906. Otac mu je bio irski katolik, a mati takođe Irkinja, ali protestantkinja. Još pre nego je dečak pošao u školu, porodica se vratila u Irsku. Oboje njegovih roditelja bili su unionisti, što će reći protivnici nezavisnosti Irske, što za protestante nije bilo neuobičajeno, ali za katolike jeste. Usprkos tom političkom “preklapanju”, porodica majke Vilijama Džojsa nikako nije bila zadovoljna njenim izborom bračnog druga. U ratu za nezavisnost Irske, Vilijam Džojs se borio na engleskoj strani iako još uvek maloletan. Irska republikanska armija u njemu je videla izdajnika; ispostaviće se da neće biti poslednji koji će u njemu prepoznatu tu crtu.
Uglavnom, po okončavanju rata, Džojs se školuje u Engleskoj. Nakon što ne dobije posao u Forin ofisu, zaposliće se kao nastavnik. Još od svojih kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina, njegove političke simpatije su na krajnjoj desnici. Stoga i nije čudno da se već 1932. pridružuje Britanskog uniji fašista koju je predvodio ser Osvald Mozli, od njega dvadeset godina stariji. Iako tek na sredini svojih dvadesetih, Džojs jako brzo postaje vodeći govornik na mitinzima britanskih fašista. Već kao dvadesetosmogodišnjak Džojs i oficijelno postaje direktor partijskog propagandnog odeljenja, neka vrsta britanskog Gebelsa, dakle. Postao je takođe Mozlijev zamenik na čelu partije, ali je između njih dvojice došlo do razlaza nakon slabog izbornog rezultata 1937. Nakon toga se Džojs, koji se u međuvremenu po drugi put oženio, sa svojoj suprugom preseljava u Nemačku koja je već pod nacističkom vlašću. Bio je avgust mesec 1939, neposredno pred početak Drugog svetskog rata, odnosno tek nekoliko nedelja pre nego što se Nemačka i Velika Britanija nađu u međusobnom ratnom stanju.
Prilično brzo po dolasku, Džojs dobiva posao na radiju, u propagandnom sektoru na engleskom jeziku. I kao što se u toku rata u Hrvatskoj, primera radi, skoro opsesivno pratila Radio-televizija Beograd, dok je na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske bila gledana Televizija Sarajevo, a na teritoriji pod kontrolom Armije BiH Kanal S (preteča budućeg RTRS-a), u Engleskoj je nacistička propaganda na engleskom jeziku i praćena i ismijavana. Glavnog spikera isprva nisu prepoznavali, zapravo je vladalo mišljenje da se radi o Nemcu koji engleski govori praktično nativno te se godinama i nije pouzdano znalo ko je ustvari čovek koga su prozvali “Lord Ha-Ha". Po zvaničnim procenama, Džojsa je u Engleskoj na vrhuncu “popularnosti” tokom 1940. godine redovno slušalo šest miliona ljudi, a povremeno njih čak osamnaest miliona. Pošto je Velika Britanija u to vreme imala pedesetak miliona stanovnika, ispada da ga je slušalo otprilike pola celokupne populacije.
Povezane vesti
Džojsov angažman trajao je praktično do samog kraja rata. Poslednji put se javio preko radio talasa 30. aprila 1945, u vreme Bitke za Berlin, u danu Hitlerovog samoubistva. Petljao je jezikom i bio vidno pijan. Završio je svoje poslednje obraćanje rečima: “Hajl Hitler i zbogom”. Britanska vojska ga je uhapsila četiri nedelje kasnije, u Flensburgu, blizu nemačke granice sa Danskom. Prebačen je u London gde mu je suđeno za veleizdaju. Njegove prve reči na suđenju bile su “Nisam kriv”. Zabeležila je to, između ostalih, i velika književnica Rebeka Vest, autorka “Crnog jagnjeta i sivog sokola”, u svojoj knjizi “Smisao izdaje”. Advokat ga je branio zapravo izvrsnom taktikom tvrdeći da je Džojs postao britanski državljanin na prevaru dajući lažne podatke kad je aplicirao za pasoš, a veleizdajnik je mogao biti jedino kao Kraljev podanik. Mada se to ispostavilo kao tačno, nije mu pomoglo. Čuveni istoričar A.P. Tejlor je zapisao kako je Džojs tehnički pogubljen zbog lažnih informacija u aplikaciji za britansku putnu ispravu što se inače kažnjava samo novčanom globom.
Kako je rečeno na početku, Džojs je proglašen krivim, osuđen na smrt i pogubljen trećeg januara 1946. Posle njega nikad više u Britaniji niko nije pobubljen kao veleizdajnik, a kako je smrtna kazna ukinuta, takva mogućnost je i u budućnosti tek u domenu teorije. Inače, Džojs nije bio jedini Britanac optužen za veleizdaju, osim njega bilo ih je preko trideset, ali on je jedini koji je osuđen na smrt. Zapravo, jedina osoba među britanskim državljanima koji su pomagali nemačku propagandu, a koja nije suđena za veleizdaju bila je Džojsova supruga Margaret.
Džojs i Margaret nisu imale dece, ali on je s prvom ženom imao dve ćerke. Jedna od njih, po imenu Heder, je najzaslužnija za to što su njegovi posmrtni ostaci trideset godina nakon pogibljena ekshumirani iz neoznačenog groba unutar zatvorskih zidina i prebačeni na groblje u Galveju, u Irskoj. Heder je javno osuđivala političke akcije svog oca, ali je uvek tvrdila da je bio topla osoba u privatnom kontaktu i da je njoj bio dobar roditelj. Heder, valjda i poslednji osoba koja ga je pamtila po dobrom, je umrla 2022.
Komentari (0)